Ipak, uvek ističe koliko mu nedostaje rodno mesto i kuća koju je izbubio u ratu.
- Srušili su mi i zapalili kuću, u Livnu zaklali ujaka i ujnu. Ne volim da pričam o tome teško mi je. Moj mlađi brat Novak, bio je u logoru Lora, Hrvati su upali u kasarnu, pobili sve, a zarobili njega i jednog vodnika. Moj otac Neđeljko bio je u ratu do poslednjeg dana. I onda nekome smetaju moje pesme, moja pesma nikome ne može ništa loše učiniti. Ja nisam nikome zapalio kuću, meni jesu - kaže Knindža.
Pevač svedoči brojnim ratnim užasima kojima je prisustvovao, a brojne su vezane za njegovu porodicu.
- Vešali su dve lutke na banderu i govorili da će tako moje roditelje vešati. Da će moji Maša i Neđo tako da završe. Kod Hrvata je uvek bilo izraženo ustaštvo. Kao stanovnik mesta koje je bilo stratište, gde su jame Bikuša i Ravni Dolac, ja to znam. Zato smatram da je film "Dara iz Jasenovca" trebao odavno da se snimi - dodaje Knindža.
Pevač kaže da je još iz školskih dana gajio ljubav prema poeziji, ali da je počeo da peva slučajno.
- Prijatelj iz Surčina dobio je sina i otišli smo da slavimo u kafani pokojnog Zorana Šijana. Tu su već pevali Cakana i Viki Miljković. To veće sam dobio bakšiš u vrednosti od pet aerodromskih plata i kažem sebi: "Nećeš Bajo više ustajati rano!". Tako počnem da pevam i napravim ludu kuću - a ostalo je istorija.
IStina o ratu 1999. @HelmCast#NATOagresijahttps://t.co/qGH8KLieQr
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) January 13, 2021
Izvor: Hit/Mediji
