Piše: Slobodan Stojičević
Nemam običaj da pišem po medijima neke odgovore na tekstove i lične stavove ali tekst, mog dragog prijatelja, Miroslava Parovića u Danasu je dal' namerno dal' nenamerno prosto atak na zdrav nacionalni i politički razum koji nam danas toliko nedostaje i jednostavno zahteva da se malo razjasne stvari.
„Spornih“ momenata, ideja, činjenica i spinova u najavi vladike Grigorija i tim povodom upitanosti i začuđenosti Parovića je toliko da ih moramo raščlaniti i po brojevima pobrojati.
1. „Mladi i obrazovani ljudi koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju“ uopšte ne moraju biti i mentalno zdravi, pošteni, dobronamerni, iskusni, promišljeni, razumni, pristojni, konzervativni, uljudni,… Ko zna kakvi se sve „mladi i obrazovani ljudi“ mogu pojaviti sa idejom da se „žrtvuju za Srbiju“ i kako da se „žrtvuju za Srbiju“. (Andres Brejvik je takođe bio mlad i školovan kad je završio Norvešku školu menadžmenta. I kao što smo videli, na svoj način, u svom svetu došao je na ideju kako da se žrtvuje za svoju domovinu Norvešku.) To što je neko „mlad i školovan“ pa još i „spreman da se žrtvuje“ jednostavno nije dovoljno.
2. „Mladih i školovanih“ smo se mi u Srbiji već i nagledali i nakusali. Da ne spominjemo „mlade i školovane“ koji su iz šume ujahali u Beograd pa pravo na Dedinje 1945. setimo se samo „mladih i školovanih“ od obnove višestranačja. Ivica Dačić i Goran Perčević su negda (pre trideset godina) bili „mladi i školovani“. Tako su i počeli da se „žrtvuju“ u SPS. Treba li sad elaborirati kako je to njihovo tridesetogodišnje „žrtvovanje za Srbiju“ teklo i čime se završilo po Srbiju a čime po njih lično? Mlađan Dinkić je takođe bio i „mlađan i školovan“ kada nam je promovisan kao čudo od deteta za ekonomiju i finansije. Ta njegova „mlađanština i školovanština“ Srbiju i nas je koštala bankarskog i finansijskog sistema. Danas on više nije mlad a više nije ni bitno dal' je školovan jer se do dan-danas „žrtvuje za Srbiju“ po upravnim odborima stranih banaka. Jasna Matić (ako je se seća iko) je nekad bila mlada direktorka SIEPE, još uvek je magistar poslovnog upravljanja sa Univerziteta Vašingtona iz Sent Luisa a „žrtvovanje za Srbiju“ koje je počelo dok je bila mlada se prošle godine (2020. ) završilo presudom Višeg suda u Beogradu jer je oštetila budžet Srbije za 40 miliona dinara da bi sebi i drugima pribavila imovinsku korist od 25 miliona dinara . Božidar Đelić se takođe pojavio kao „mlad i školovan“. Istina mlađani Boža je dopunski bio i „uspešan“. I on sada više nije baš mlad, školovan je koliko i ranije ali je zato karijerno i finansijski još uspešniji za sebe i svoju porodicu zahvaljujući ili uprkos „žrtvovanju za Srbiju“. Lazar Krstić se takođe javio srpskom narodu u ipostasi „mladog, školovanog i uspešnog“. Treba li da nabrajati rezultate njegovog „žrtvovanja za Srbiju“?
3. Za vladiku Grigorija su „mladi i školovani“ svi od 30 do 60 godina. (Jedino podizanjem granice mladosti do 60 godina i on ulazi u „mlade“. Isto je nekad davno 80-ih godina prošlog veka bilo i sa Azemom Vlasijem koji je bio nešto skromniji: da bi ostao Predsednik Omladine SFR Jugoslavije on je „mladost“ i „omladinskost“ podigao do 45-50 godina.) Tako da u ovaj spisak naših „mladih i školovanih“ žrtvenika za Srbiju onda ulaze i desetine drugih članova vlada i ministarstava u proteklih 20 godina. Dosta ih ima i po zatvorima i kućnim pritvorima, da ne nabrajamo sad pojedinačno. A „žrtvovanja za Srbiju“ za koja su osuđivani se mere milijardama i dinara i dolara i evra.
4. Valjda je jasno da samo „mladost i školovanost“ u kombinaciji sa „spremnošću da se žrtvuju za Srbiju“ nisu dovoljne? Kao što smo se podsetili potrebni su još kao minimum i čast i poštenje. Ali da li su i oni dovoljni? Nisu! Pojavi se „mlad i školovan“ a „spreman da se žrtvuje“ pa još i pošten i častan. Ali slab karakter. Neiskusni slabić i takojević koji je i fini i dobar i školovan i pošten … ali se provukao kroz život „kao pas kroz rosu“. Šta će biti sa njim kada krenu iskušenja? Kako bi se to reklo kod nas u Beogradu: „Izfurtaće ga alamani k'o mangupi srednjoškolku“. Politika je to, bato moj! (I sam Parović je ovu lekciju naučio ali o tome kasnije.) Taj mlađani žrtvenik i njegov duhovnik možda i žele da svi ljudi budu dobri, da u svima vide samo ono lepo i dobro – ali to ne znači niti da će svi i biti dobri, niti da će se neke stare strukture postideti i postati dobre i poštene niti da će se te strukture predati bez borbe.
5. Znači da pored „mladosti i školovanosti“ pa „žrtvovanja za Srbiju“, poštenja i karakternosti dolazimo i do toga de potrebno i iskustvo. Obaška što „mladost“, „školovanost“, „žrtvenost“, „poštenje“ a „karakternost“ i „iskustvo“ retko idu svi zajedno. Ajd sad da se zamislimo: a gde i kako bi tih 30 ili 300 ili 3.000 „mladih i školovanih“ žrtvenika trebalo da su stekli prekaljen karakter i iskustvo a da nisu izgubili poštenje i čvrst karakter? U Srbiji? Gde kako znamo bez partijske knjižice nema ni posla ni iskustva, a sa partijskom knjižicom - bilo vlasti, bilo opozicije – nema karaktera. Ili na Zapadu? Gde bez inkuzivnosti, „barem umerenog pokajanja za srpske zločine“ i svojevrsnog „prilagođavanja sistemu“ – što je u suštini isto što i partijska knjižica vlasti ili opozicije u Srbiji – takođe nema ni posla ni iskustva. A ako ih i ima onda više nema ponosa i karaktera.
6. Da kažemo da se nekim čudom našlo takvih ljudi u dovoljnom broju! I skide tude Grigorije svoju mantiju crnu i postade (j)opet Mladen! I povede Mladen svoje mlade, školovane, žrtvene, poštene, karakterne i iskusne put Srbije napaćene! Al ne znade Mladen što bijaše u Srbiji činjeno i potpisivano pređe! Srbija je već 20 (slovima: dvadeset) godina na (j)evropskom putu. Šta to znači sem velike parole? Znači da je cela privreda, cela ekonomija, ceo bankarski i finansijski sistem, cela medijska scena, cela akademska zajednica, … jednom rečju sva elita Srbije – umrežena sa Zapadom. Put u nigdinu (J)evrope je trasiran i ograđen. Nema skretanja prema suverenosti. Nema vlasti koja se može upotrebiti za neke suverene odluke. Nema kadrova koji će znati sistem iznutra a biti čisti i neuprljani jednom od dve proevropske opcije (vlasti ili opozicije) i pomoći da se Mlađa i njegovi žrtvenici orijentišu i povedu Srbiju ka boljitku i suverenosti. Nema nazad. A nema ni napred: jer „dugo putovanje u Jevropu“ nije ni predviđeno da Srbija jednom postane Jevropa već cilj tog puta i jeste da Srbija večito bude kolonija u prikrajku i resurs sa razvoj Evropske Unije. Kao što već vidimo da je sa drugim „jevro-čekačima“ i „jevro-stremiteljima“ oko nas ili čak i sa „jevro-uspešnjacima“ i „jevro-učlaniteljima“ kao što su Bugarska, Rumunija, Grčka, Litva, Letonija, Estonija, Hrvatska,… Kako god okreneš – (donja)leđa su ti pozadi. Učlanio se ili ne – privreda se gasi, mladi odlaze, stari ostaju, budžet se prazni,… SISTEM PUTA U JEVROPU i jeste osmišljen da umreži, potčini, desuverenizuje, ukine,… svaku državnost, članicu i njen narod. To nema veze sa Mlađom, Acom, Dragančetom, Boškom ili bilo kim pojedinačno ili u grupi od 30 ili 300. I to je sve već potpisano! Mnogo puta! Hiljade programskih dokumenata, hiljade mapi puta za svaku oblast pojedinačno, hiljade komercijalnih ugovora koji vezuju našu ekonomiju, hiljade donacija koje su sobom nosile i tehnološku zavisnost od rezervnih delova i servisa, hiljade državnih garancija za kredite, ogromni kreditni aranžmani, svakakve „čuvarkuće“ i drugi sporazumi od kojih zavisi naš finansijski i fiskalni sistem i stabilnost,… „Mlađa i žrtvenici“ bi po dolasku prvo imali jedan „poduži i otrežnjujući“ razgovor na engleskom sa nekim uglađenim, pristojnim i nemilosrdnim čikama u skupim odelima. Posle toga više ništa ne bi bilo isto. (Setimo se šta je Vučić govorio pre dolaska na vlast a koju je pesmu zapevao tri meseca kasnije.)
7. Dolazimo do PLANA I PROGRAMA. Gospođica Ana Brnabić jel bejaše mlada i školovana kad je pronađoše u američkim strukturama? Da! Jel se žrtvovala za Srbiju? Jakako i jošte kako. Pa jel uspela da promeni sistem? Pa nije. Jer sistem ne zavisi ni od gospođice Ane ni od gospodina Ace. A ne zavisi ni od ostalih političkih gospodičića Dragačneta, Lepog Bore, srčanog Boškića niti bi zavisio od Mlađe i žrtvenika. Bilo ko da dođe jedino može da se „žrtvuje“ još više uzimajući kredite i praveći i gradeći „nešto“ (šta god, mostove, puteve, Europolise ili Beograde na vodi,…). Bez obzira dal je to potrebno Srbiji ili nije. Svako ko mašta o „žrtvovanju za Srbiju“ pa i naš Mlađa i njegovi žrtvenici – prvo treba da se manu knjiga nemačkih filozofa i da pročitaju DŽona Perkinsa „Ispovest ekonomskog ubice “ (a i ostale njegove knjige).
8. Pa šta je onda još sporno u najavi vladike Grigorija? Sporno je što nema programa. Postoji „lično brendiranje“ Grigorija kao budućeg simpatičnog političara Mladena. Ali ne postoji program kako i šta bi se uradilo da Srbija skrene sa pogubnog jevropskog srljanja i kolonijalnog puta. A zapitajmo se zašto nema takvog programa? Zašto nema jasno izjavljenog stava o Jevropi? Pa zato što ga niko sa umrežene srpske opozicione scene ne bi podržao. On njima kao patriotska nacionalna politička opcija i ne treba. Šta će njima novopečeni, zgodni, sredovečni patriotski političar Mlađa? (koji sa plakata gleda pravo u oči žensko biračko telo.) NJima treba novi Koštunica. NJima treba da on bude sve ono što on nije konkretno rekao nego su birači sami domislili svako za sebe da bi tako zgodan i principijelan sredovečni gospodin moglo i trebalo da hoće. Za sad smo čuli samo uopštene fraze i velike misli ali ništa konkretno. A to je i potrebno proevropskoj „opoziciji“ – ako se vlasi ne dosete – jopet će biti kao sa Koštunicom i Đinđićem: jedan se neobavešten šepurio, dok je drugi došao na vlast i sproveo svoj politički program za koji niko nije glasao. I ovde je isti projekat: Grigorije će da se žrtvuje i postane Mladen a dok on ukapira šta, ko, kako i zašto - Đilas i žuto preduzeće će da nam se naplate majke onaj gubitak vlasti. Za koji mesec, godinu Mladen će da se kaje i osaznaje kako nije znao, kako su ga mangupi prefurtali,… A onih 300 žrtvenika? Pa zar je malo „mladih i školovanih“ pretrčalo od Miloševića kod dosmanlija? Zar je malo Koštuničinih pretrčalo kod žutaća. Zar se malo radikala proevropilo u SNS? Zar se malo žutaća ponaprednjačilo?
9. Sporni su takođe i jasno i nedvosmisleno iskazani politički postulati. „Lično brendiranje“ vladike Grigorija kao „patriotske opcije“ mora biti potkrepljeno političkim programom koji bi bio javno, jasno, decidirano do sitničavosti, definisano do krajnosti iskazan. Sve mora biti rečeno u tom programu. I o Kosovu i Metohiji i o Briselskom sporazumu i o graničnim prelazima samih sa sobom i o evropskom putu i o porodici i o eutanaziji i građanskom zakoniku i o migrantima i o nasilju i porodici i pravima muškaraca i očinstva i o lekovima, vakcinama i o Ćirilici i o stranim medijima i o NATO-u i o Rusiji, Kini … pa sve do srljanja u Jevropu. Bez toga sve je dim, šarmiranje ozbiljnim gledanjem u oči i put ka Mladenovim pokajnim suzama za koju godinu. A ako bi naš mlađani i školovani žrtvenik sačinio takav program i objavio ga – prošao bi kao kolega Boško koji se takođe podrazumevano, neizrečeno i nedorečeno igrao politike u Savezu za Stolice godinicu dana sve dok nije prvi put ozbiljno probao da se raspita i definiše i kaže ko je za šta i šta ko hoće i zastupa. I odmah se ispostavilo da je on „opoziciji“ zanimljiv samo ako nije „nacionalista“, „mračnjak“, „šovinista“, „zatucani pravoslavac“ i ne insistira na „srpskosti“… Lako je biti „progresivni vladika“ – kad su svi oko tebe pravoslavni Srbi i da bi se istakao i dobio po(j)ene dovoljno je da izjaviš da si poslušan nemačkom kriznom štabu, da ne služiš Liturgiju i da gledaš po vasceli dan Netfliks. Ali ajde ti budi šamantan, opušten, liberalno superioran i progresivan u društvu Čede Jovanovića, Nenada Čanka, Sergeja Tirfunovića i Olejnika! Ako ne želiš da po skraćenom postupku postaneš Boško – moraš da prednjačiš u svemu što vole mladi i inkluzivni.
10. Sporan je i NARATIV ove inicijative. A koji je narativ? Narativ koji mi više i ne vidimo od svakodnevnih političkih gluposti i afera je prevođenje patriotskih glasača na proevropski narativ. I vlast i opozicija su danas u stvari samo dva naizgled posvađana dela iste proevropske umrežene opcije. I navodeći nas pravoslavne srpske patriote da se priklonimo jednoj od te dve proevropske opcije u stvari prevode 2/3 birača od glasanja za suverenost ka glasanju za kolonijalizam i izdaju Kosova – svejedno dal u izvedbi žutih ili naprednih projevropejaca. Zato je i potrebna „inicijativa vladike Grigorija“ – da mi brže bolje mrzeći Vučića, pod zastavom Đilasa, pohrlimo tuda kuda nas Vučić sa gospođicom Anom ionako vode već godinama. Maestralno političko spinovanje! (i Durića i nas samih)
11. I za kraj: šta je sporno u Parovićevoj zapitanosti nad spornošću vladike Grigorija? Pa sporno je što ni mladi, školovani i uspešni Parović nije uspeo da ostane u Dverima posle uspeha na izborima u Novom Sadu. Sporno je što je i on sam budući mlad i školovan (a zaista jeste bio i mlad i školovan i inteligentan i sposoban) odmah po dobijanju glasova birača za jedan program – našao način za „žrtvovanje za Srbiju“ time što će napraviti koaliciju sa snagama „prethodnog režima“. I da se „žrtvuje za Srbiju“ dobijanjem određenog (pravednog) dela izbornog kolača. Samo to je sporno. Ništa više i ništa drugo. Ko jednom počne da se „žrtvuje za Srbiju“ dobijajući a ne dajući – našao je svoj put. Sve ostalo je stvar cenkanja.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) January 14, 2021
Izvor: Pravda
