Igor Golub, komandant vazduhoplovstva zemlje, rekao je novinarima da „nastavljamo rad pre sklapanja ugovora da bismo opremili naše raketne jedinice koje trenutno koriste sisteme S-300, novim S-400“, njegovim savremenijim naslednikom. Dodao je da „smo već potpisali ugovore [sa Rusijom] za isporuku multifunkcionalnih jurišnih helikoptera Mi-35 i druge serije borbenih aviona Su-30SM“.
Komentarišući nedavne vojne vežbe jedinica PVO, Minsk je saopštio da je „obezbeđivanje novog i modernizovanog naoružanja i posebne vojne opreme u borbi protiv preciznog naoružanja i naoružanih bespilotnih letelica prioritet, gledajući na iskustvo savremenih sukoba u regionu“.
Među tehnikom koju će Belorusija dobiti, S-400 će najverovatnije izazvati najviše zabrinutosti na Zapadu. Iako je Minsk izneo svoje namere da nadogradi svoje sisteme u avgustu prošle godine, bilo je samo nagađanja da su sistemi na listi želja. Međunarodni analitičari opisali su S-400 kao „verovatno najbolji strateški raketni sistem zemlja-vazduh koji danas postoji“.
Pentagon je upozorio da S-400 predstavlja novi izazov za borbene avione američke proizvodnje, uključujući vodećeg lovca "Lokid Martin" F-35. „Ne možete upravljati sa F-35 u blizini S-400“, rekao je general Tod Volters iz američke Evropske komande, insistirajući da će sistem „pokušati da iskoristi mogućnosti F-35“. Iako je ovo predstavljeno kao egzistencijalni problem, izraelski F-35 leteli su u blizini ruskih S-400 raspoređenih u Siriji bez incidenata.
U decembru prošle godine, Vašington je najavio da će uvesti paket sankcija kao odgovor na dogovor postignut između turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana i ruskog predsednika Vladimira Putina za snabdevanje Ankare PVO sistemom.
„SAD su saopštile vladi Turske, na najvišim nivoima, da je kupovina ruskih vojnih sistema poput S-400 neprihvatljiva“, rekla je tada portparol Stejt departmenta Morgan Ortagus.
Iako je članica NATO-a, posedovanje S-400 od strane Turske viđeno je kao pretnja američkoj nadmoći u vazduhu i trgovini oružjem u SAD-u.
„Takođe smo im više puta nudili vojnu opremu koja će im pomoći da zadovolje njihove operativne potrebe na način koji ne pokreće sankcije“, rekao je novinarima Kristofer Ford, američki pomoćnik sekretara za međunarodnu bezbednost.
„Nažalost, Turska je odbila svaki pojedinačni napor tokom poslednjih nekoliko godina.“
Uprkos pretnji sankcijama, više od desetak zemalja izrazilo je interes za sistem, uključujući države koje inače kupuju velike količine tehnike od SAD-a, poput Saudijske Arabije i Katara.
Belorusiji, koja prvobitno nije bila na spisku onih koji su naručivali protivavionsko oružje, sankcije nisu nepoznate. Od avgusta, kada je Aleksandar Lukašenko proglasio pobedu na predsedničkim izborima, za koje opozicija i mnogi međunarodni posmatrači kažu da su navodno namešteni, zemlja se suočava sa protestima. Hiljade ljudi izašlo je na ulice da pozove na nove izbore, štp je naišlo na oštru reakciju vlasti. Kao i EU, SAD su već uvele sankcije protiv zvaničnika u Lukašenkovoj vladi za koje smatraju da su odgovorni za navodnu izbornu prevaru i nasilje.
Pompeo daje neoborive dokaze o Kovidu-19! Više o tome OVDE.
Izvor: vostok.rs
