Vučić tvrdi da nikada nije razgovarao sa "sumnjivim osobama", niti da je u kontaktu sa ljudima iz kriminalnog miljea i da su njegovi razgovori prisluškivani zbog "zlih namera".
Pošto on sam svakodnevno potencira da su drugi lopovi, kriminalci, secikese, a da je on pošten čovek i da samo sa takvima razgovara, zbog čega je problem u ovom slučaju da otkrije imena ljudi sa kojima je razgovarao ukoliko su "čisti".
Prvi čovek države, međutim, smatra da je prisluškivan, a ne zapita se ako je to tačno, zbog čega je sud dao dozvolu za to, iako su ovlašćenja o prisluškivanju Ustavom utvrđena.
Nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić jednom prilikom je kazao za Direktno.rs da je za prisluškivanje isključivo potrebna odluka suda i to ako je prisluškivanje jedini način da se suzbiju kriminalne aktivnosti.
- Ustav je eksplicitan. Samo u slučaju borbe protiv kriminaliteta i zaštite državne bezbednosti dozvoljeno je prisluškivanje, ali takođe sud mora da donese tu odluku ukoliko su razlozi za to neizbežni - kazao je Šabić.
Ukoliko je Vučić prisluškivan, dakle, sud je morao da donese tu odluku, a dozvola se izdaje samo na obrazložen predlog policije sa jasnim dokazima da su lica umešana u izvršenje najtežih krivičnih dela.
Zašto je policija u ovom slučaju prisluškivala Vučića u razgovoru sa nepoznatim licima ukoliko su oni zaista pošteni i zašto je sud dao to odobrenje ukoliko ne postoji nikakvih sumnji koje bi mogle da ukazuju na kriminalitet i teška krivična dela?
Odatle proizilazi da ako je neko zaista zloupotrebio Vučićeve razgovore i protivzakonito ga prisluškivao, onda predsedniku države ne bi trebalo da bude problem da kaže sa kim je to razgovarao. Međutim, Vučić nije otkrio imena tih osoba, a kamoli razloge njihovog razgovora.
Umesto toga, preko režimskih medija napao je bivšeg ministra policije Nebojšu Stefanovića i time dodatno razbuktao plamen netrpeljivosti i rata između klanova u SNS-u.
Da bi se razrešile sve dileme o aferi "prisluškivanja", dovoljno je "samo" da Vučić kaže sa kim je razgovarao, da tužilaštvo dođe u posed materijala tih razgovora i sve bi u tom slučaju bilo jasnije.
Takođe, ukoliko je neko zaista bez dozvole prisluškivao predsednika, to je ozbiljno krivično delo i osobe umešane u to bi morale ekpresno da budu procesuirane.
- Razlika između pravne države i ove sramote od države, jeste u tome što kad u ozbiljnoj državi neko prisluškuje predsednika, vi tog čoveka lišite slobode, a ovde idete u tabloide - istakao je nedavno advokat Božo Prelević u razgovoru sa naš portal.
Međutim, ništa od navedenog se nije desilo.
Sa time se okleva, a Vučić naravno ne govori ni o kojim osobama se radi, a kamoli o sadržaju razgovora. Ukoliko nema razloga ništa da krije, zašto ipak prikriva s kim je i o čemu razgovarao i zašto nisu procesuirane osobe za koje tvrdi da su počinili krivično delo u slučaju prisluškivanja?
Pitanja su jednostavna, ali odgovori su izgleda krajnje komplikovani. Zato ih verovatno još nema.
Barikade i hiljade vojnika na ulicama Vašingtona nisu slučajnost! Više o tome OVDE.
Izvor: direktno.rs
