Piše: Zoran Milivojević, diplomata
Ako je 2020.. bila godina virusa korona, onda će 2021. biti godina njegove zaostavštine zbog posledica koje je proizveo. Medicina najavljuje izvesnost produženog trajanja i delovanja nepobeđenog virusa korona čime je sociološko-psihološki, moralni i etički kontekst življenja i ponašanja u svetu već delom trasiran, kao nastavak novog načina života koji je u godini za nama nametnuo upravo virus korona.
Na globalnom planu onim što ostavlja virus korona je već trasirao put za svoj uticaj bar u 2021, ako ne i za kasnije. Pored zdravlja i normalnog života proizveo je posledice globalnog karaktera i sadržaja na ekonomskom i političkom planu uz neizbežno učešće ključnih igrača današnjice. Ostavio je svetsku ekonomiju u očajnom stanju. Sa izuzetkom Kine i par malih bogatih, svi ostali u svetu su u minusu. Već se ozbiljno isključuje mogućnost da na kraju 2021. globalna ekonomija dostigne stanje pre virusa korona. Dovoljan je to znak da će se na ekonomskom i ekonomsko-socijalnom planu živeti u uslovima saniranja posledica virusa korona iz 2020. Dakle, dalje će jačati mehanizmi koji garantuju kakvu-takvu socijalnu sigurnost i održivi razvoj u bilo kom obimu. Znači rašće logično značaj i uloga država i državnog intervencionizma koji su se upravo u godini korone afirmisali kao jedino efikasni otpor ekonomskom krahu. Opstaće naravno i protekcionizam u odgovarajućem obimu.
Produženo trajanje ekonomske krize i njenih posledica objektivno jača globalni rivalitet i stvara ambijent za dodatne političke izazove i tenzije sa globalnim značenjem. Transatlantska zajednica na krilima pobede demokrate Bajdena u SAD, zaslugom i korone, jasno u prioritete stavlja borbu za obnovu kohezije i akcione sposobnosti radi realizacije geostrateških ciljeva koji treba da obnove poljuljanu i učine i nadalje nespornom njenu ideološko-političku globalnu suprematiju. Kina i Rusija, kao glavni rivali, već su identifikovane, a svet je definitivno multipolaran, tako da su globalne tenzije neizbežne. Nastavak primene metodologije sankcija i političkih pritisaka, isticanja „obuzdavanja”, termina „robusno” i „nedemokratski režimi” u prvi plan, već najavljuju platforme nastupa prema rivalima. Istovremeno za rivale uspešno pariranje znači potvrdu globalnog političkog kredibiliteta i legalizaciju novog multipolarnog poretka. Pored toga tenzijama doprinosi i istorijska istina da veliki po pravilu u kriznim vremenima sopstvene teškoće nastoje da „izvezu” i podele kako bi lakše amortizovali unutrašnje političke, ekonomske i ine probleme. Uvodnu fazu već pratimo kroz politizaciju vakcine – oružja u borbi za suzbijanje i moguću eliminaciju virusa, ali koje postaje instrument i za globalno ekonomsko-političko nadmetanje. Već je vidljivo da se preko izrade, plasmana, upotrebe vakcine odvija i borba za reafirmaciju zapadne naučno-tehnološke i ideološko-političke suprematije sa jedne i za potvrdu vrednosti, kredibilnosti i uspeha rivala Kine i Rusije sa druge strane. Validnost medicinskih i farmakoloških dostignuća i potencijala, mogući „kovid pasoši” i novi režimi kretanja, prateći su elementi ove bitke za globalni prestiž i dominaciju na ovim osnovama.
A tek sledi ono što će biti sadržaj najavljenih „obuzdavanja” i „robusnosti”, predviđeno za neuralgične tačke u kontekstu globalnog geostrateškog nadmetanja: BI, Zaliv, Afrika, Centralna Azija, Pacifik, Arktik i dr. Za nas je ključno da li je „zapadni Balkan” u ovom kontekstu neuralgična tačka. Mada u transatlantskoj zajednici SAD imaju druge prioritete (unutrašnji ekonomski i politički izazovi, globalno rivalstvo sa Kinom i Rusijom i dr.), za EU je zapadni Balkan (ZB) svakako strateški prioritet: obuhvatom ZB EU vraća kredibilitet i elemente „strateške autonomije”, obezbeđuje koheziju i sa povratkom na globalnu scenu akcionu sposobnost, uz evropski doprinos globalnom sučeljavanju i obnovi zapadne suprematije (širenje NATO-a, obuzdavanje Rusije, kontrola prodora Kine). Tu su naravno i interesi prevashodno Rusije i delom Kine za ZB u kontekstu globalnog sučeljavanja. Niz poruka u poslednje vreme iz zapadnih centara o potrebi rešavanja „zaostalih poslova (KiM i BiH)” radi konačnog uključenja u transatlantsku zajednicu, ukazuju da neizbežno sledi nova dinamika i pojačan sadržaj nastupa iz tih centara prema ZB sa već poznatim geopolitičkim ciljevima. Upravo na bazi ekonomsko-političke zaostavštine virusa korona, politički i ekonomski instrumenti u novoj ulozi biće ključni kako je to nedavno u Kongresu SAD gospođa Olbrajt proročanski jasno podvukla na kraju svog svedočenja o stanju i perspektivama zapadnog Balkana. Najave „robusnih” rešenja, sprečavanje uticaja „nedemokratskih režima” i slično. Istovremeno najbolje ilustruju pravce i sadržaje mogućih nastupa prema ovim prostorima koji nas sasvim izvesno očekuju.
Kako je agenda proširenja EU '’udarila o zid'’, pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
