Poštovani gospodine Mraze,
Čuo sam da ste i ove godine posetili našu zemlju, uprkos epidemiji koronavirusa, što je dokaz koliko smo popravili rejting Srbije u Laponiji, posle toliko godina nazadovanja i ozbiljnih pretnji da će broj paketića na godišnjem nivou biti najniži u novijoj istoriji Srbije.
Probleme sa paketićima rešili smo podizanjem fantastične Jovanjice i sad ih imamo najviše u novijoj istoriji. Takođe, trenutno smo i vodeća zemlja u Evropi po broju odžaka u odnosu na ukupan broj stanovnika. Jeste da zbog toga nećete moći da vidite “prst pred okom” i da ćete možda imati problema sa disanjem, ali to je cena koju sam spreman da platim kako bi Srbija postala omiljena Deda Mrazova destinacija.
A da sam bio dobar ove godine možete da vidite i po tome što sam, iako mnogi govore da ne dozvoljavam nikome da ugrozi moju dominaciju na televizijama, dopustio da me upravo Vi u decembru mesescu preteknete po broju pojavljivanja. Recite pošteno pred narodom, jesam li vas ikada pozvao i rekao da ne može ona reklama za kafu? Ili ona za gazirani sok? Nikada! Čak sam i podržao da se što više pojavljujete, jer mnogo volim likove iz bajki, a i sam neretko praktikujem da ih pričam mom narodu.
I baš me briga što će me zbog toga moji politički protivnici nazivati “Vučiću vilenjače”, “Vučiću Rudolfe” ili “Aco Laponče”. Sve sam to ja i nemam problem da oni to govore.
Vama lično, gospodine Mraze, dugujem izvinjenje zbog toga što sam vas jedan kratak period, oko petnaestak godina, poistovećivao sa Šešeljem. Voja je svojevremeno umeo da daruje čak i stan, a tu ste negde sa gabaritom, pa sam zbog toga mislio da Deda Mraz dolazi iz Batajnice, a ne iz Laponije. Ruku na srce, nikada Voju nisam video sa bradom, iako kaže za sebe da je četnički vojvoda.
Ako me pitate šta meni treba da poklonite za Novu godinu, rećiću vam to otvoreno, bez skrivenih namera i uvijanja, jer ja nisam kao onaj Đilas koji vam je sigurno tražio 619 miliona poklona. Svima je poznato da sam skroman čovek kojem je malo potrebno za sreću i zato imam nekoliko molbi za vas.
Prvo, ne morate ništa da mi donosite, ali vas molim da odnesete sa sobom gorepomenutog Đilasa, a sa njim i Mariniku, Boška, Vuka i sve ostale predstavnike opozicije. A kad već odnosite, bilo bi dobro da pokupite i nekolicinu medija – ovih što ne zavise od mene.
Odnosite iz Srbije i sećanje ljudi na vladavinu prava, demokratiju, nezavisno sudstvo, slobodu govora i kretanja, ekonomsku sigurnost, istinu… Ništa nam od toga ne treba u našoj prelepoj zemlji, štaviše, smeta nam u naporima da je učinimo bržom, jačom i boljom.
Koronu ne morate da odnesete, jer je kod nas nema uopšte od kad smo je letos pobedili.
Za kraj, zamolio bih vas da, kad dođete u Srbiju, održimo zajedničku konferenciju za novinare i da kažete da ste shvatili koliko je Vučić učinio za ovu zemlju i da sam ja zbog toga prvi predsednik Srbije sa kojim ste odlučili da se susretnete. Ko zna, možda to bude početak jednog divnog prijateljstva i nagoveštaj ozbiljnije saradnje i uključivanja Laponije u “Mini Šengen”. To je moja velika želja.
Toliko od mene.
P.S. Ukoliko ne budete imali šta pametno da radite nakon novogodišnjih praznika, možete doći u Vladu Srbije. Nadam se da vam neće biti neprijatno da me oslovaljvate sa “šefe”.
Živela Srbija!
Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije.
Dritan zapretio Milu Đukanoviću! Više o tome OVDE.
Izvor: nova.rs
