Tako ocenjuje urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković. U tom smislu, ona podseća na situaciju iz 2006. i 2009. godine, kada su zime bile jake, a Ukrajina obustavila tranzit ruskog gasa, pa smo zavisili od zaliha u skladištu u Banatskom Dvoru i od toga koliko smo gasa uspevali da nabavimo iz pomoći od gasnih sistema iz Mađarske.
"Sada imamo alternativni pravac snabdevanja kojim je moguće da u Srbiju stigne čak 13,88 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To je mnogo više od naše sadašnje potrošnje koja je nešto veća od dve milijarde kubnih metara gasa, a procenjuje se da će biti između 3,5 i 4,5 milijarde, kada industrija u negasifikovanim delovima zemlje pređe na gas", ističe za Tanjug Putnikovićeva.
Ocenjuje da otvaranjem gasovoda, osim dobijanja energetske bezbednosti dobijamo i osnov za pomoć u privlačenju stranih i domaćih investitora koji sada mogu da računaju na sigurno snabdevanje prirodnim gasom.
Kao veoma važno kod otvaranja novog gasovoda, sagovornica Tanjuga navodi i to što je on građen prema zakonskim propisima Srbije, koji su usklađeni sa zakonodavstvom Evropske unije.
"Kada je naša Agencija za energetiku davala saglasnost i dozvole Gastransu oko izgradnje ovog gasovoda, morali smo da Energetskoj zajednici pošaljemo ta dokumenta na usaglašavanje i oni su na njih dali pozitivno mišljenje“, naglašava Putniković.
Ocenjuje da su primedbe koje je na sam gasovod izneo Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice pre njegovo mišljenje, nego konkretne zamerke da nije ispoštovala evropsko zakonodavstvo.
Sve je, naglašava, urađeno kako treba i u skladu sa našim zakonom koji je usklađen sa evropskim energetskim paketima.
Prema njenim rečima, Srbija je uspela da napravi gasovod koji će naš gasni sistem dići na viši nivo.
Ovo zato, jer će se praviti jedan krak gasovoda prema BiH, odnosno Republici Srpskoj da se pojača njeno snabdevanje.
"Sada ćemo imati dovoljno gasa, odnosno pritiska da se uradi gasifikacija Srbije. S druge strane Evropska unija, stalno insistira na diversifikaciji pravaca snabdevanja, što smo sada ispunili“, kaže Putniković.
Objašnjava da sada kada dobijamo gas iz Bugarske, za one koji nađu kupce i hoće da transportuju gas u Srbiju, ostaje mogućnost da preko gasovoda kojim mi sada dobijamo gas iz Mađarske i koji u zemlju ulazi kod Horgoša, upumpaju gas u Srbiju.
Kapacitet tog gasovoda je, inače, sedam milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Takođe, Srbija pravi još jednu gasnu konekciju sa Bugarskom. Reč je o gasovodu Niš-Dimitrovgrad tako da ćemo u budućnosti moći da dobijamo i gas preko Bugarske, iz nekih drugih pravaca, a ne samo ruski gas.
Gasovod je juče otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ocenio da je ovaj dan i ovaj događaj važan za Srbiju.
Istakao je da je najvažnije što ćemo sada moći da privučemo investitore time što ima gasa za fabrike.
Najavio je da će vrlo brzo, već za 10 ili 15 dana, biti izneti predlozi za značajno sniženje cene priključka na gas za domaćinstva u Srbiji.
Inače, magistralni gasovod u Srbiji je dugačak 403 kilometra od bugarske do mađarske granice, odnosno od Zaječara do Horgoša.
Gasovod Turski tok je projekat ruskog Gasproma i turskog Botaša koji bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje gasom Turske, južne i jugoistočne Evrope.
Dug je 930 kilometara, kapacitet mu je 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Prvi krak prolazi kroz Tursku, a drugi ide ka Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj.
Srbija i Bugarska taj deo gasovoda nazivaju Balkanski tok, a kapacitet svakog kraka je 15,75 milijardi kubnih metara gasa, što je dovoljno za potrebe 15 miliona srednjih domaćinstava.
Puštanje u rad gasovoda Balkanski tok je od ključnog značaja za energetsku stabilnost Srbije, jer omogućava da bitno popravimo energetsku i ekološku situaciju u zemlji, ocenio je analitičar i diplomata Srećko Ðukić.
"Gas smo do sada dobijali iz samo jednog pravca, a ovim smo postigli diverzifikaciju pravaca snabdevanja Srbije gasom", rekao je Ðukić za Tanjug.
On je naglasio da je gas energent, ali i sirovina 21. veka i napomenuo kako nismo do sada mogli biti zadovoljni količinama gasa koje smo dobijali poreko Ukrajine i Mađarske.
Ðukić je rekao i da je jedan od razloga zašto je u Srbiji veoma loša ekološka situacija u pojedinim gradovima to što te gradove do sada nismo mogli da gasifikujemo.
Dodao je kako Balkanski tok sa kapacitetom od 15,75 milijardi kubnih metara godišnje zadovoljava potrebe zemalja kroz koje protiče, i omogućava Srbiji da se potpuno gasifikuje.
"Mi imamo situaciju da sa tim možemo da gasifikujemo Srbiju, jer naša privreda i domaćinstava su svega sa 20 odsto gasifikovana, a treba da dostignemo evroposki standard od 100 odsto, i da time poboljšamo energetsku i ekološku situaciju, da investitori na raspolaganju imaju gas ili struju i da gas koristimo kao sirovinu koja je sirovina bez ostatka, tako da je to jedan važan objekat", ukazao je Ðukić.
On je ocenio i da za zaokruženu koncepciju energetske stabilnosti kako se ona shvata u savremenom svetu treba da imamo i diverzifikaciju u pogledu izvora snabdevanja.
"Pored ruskog gasa potrebno je da imao jedan ili dva pravca kojim bi doticao gas i iz drugih izvora poput istočnomediteranskog ili azerbejdžanskog i time bi Srbija imala najveću moguću stopu energet bezebednosti", ocenio je Ðukić.
Prema njegovim rečima, naša zemlja treba uporedo da sarađuje i sa partnerima u EU i SAD kako ne bi trpela pritiske zbog izgradnje ovog gasovoda, posebno imajući u vidu odnose SAD i Rusije.
"Nije nemoguće da velike sile to jednog dana stave na dnevni red i uslove korišćenje ovog gasovoda nekim ustupcima, tim pre što imamo osetljiv geopolitički položaj centralne zemlje na Balkanskom poluostrvu", objasnio je Ðukić.
Zaključio je da Srbija mora da dobije ovaj gas, ali i da sa SAD i Briselom stalno vodi dijalog.
Kakve opasnosti prete Srbiji od Migranata, saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug
