Piše: Boško Ćirković – Škabo
Onda mi je sinulo: pred praznike sam dao dva standardno obimnija jutjub-intervjua. Kako sam poslednjih par meseci postao prilično nekompatibilan čak i sa alternativno-informativno-kritičkim kanalima, samo je jedan od ta dva nedavno i objavljen. Očigledno sam - prestajanjem da grozničavo pratim, laički analiziram i komentarišem sva najsvežija dnevnopolitička rijaliti zbivanja; uviđanjem lepote i mudrosti odgovora: „ne znam... ne razumem se... ne shvatam... ne zanima me...“, na teme koje smatram nebitnim ili pak prevelikim zalogajem za moje trenutne kapacitete; kao i pokušajem da se fokusiram na akcije koje zaista želim da preduzmem i za koje želim da preuzmem odgovornost - postao previše apstraktan i nezanimljiv čak i za tu (alternativnu) nišu publike. Ili, kako sam ozbiljno se šaleći nedavno rekao jednom drugaru: „moja niša je (p)ostala moja piša“.
Čak me je i Igor, moj stari znanac, urednik (baš ovog portala), izdavač (moje poslednje zbirke repoezije) i autor pomenutog intervjua, zezao da je na pola razgovora poželeo da me: prekine, vrati kići da se informišem o aktuelnim temama i potom pozove ponovo. Ali do kraja priče mi se rep jezik ipak razvezao. Odgovorio sam ponešto na teme koje me zanimaju, kojima se bavim u životu, rečima i akcijama. Da vas podsetim: prisutan sam u javnosti kao eksponent popularne kulture, misleći i angažovan, fakultetski obrazovan ali ipak samo pesnik, reper, guslar, panker, štagod... Dakle: ne zdravstveni radnik, ne hemičar, ne farmakolog, ne predstavnik bilo koje institucije, ne kao obaveza(n)... Doktor sam škabologije, ne medicine…
Knjigu Boška Ćirkovića-Škaba odmetnost možete naručiti OVDE.
U tom kontekstu, dajući čak i obimni iskreno upozoravajući uvod, sam i ispričao da, iako je u javnom diskursu prisuta ničim izazvana (kamoli dokazana) teza da zloupotrebljavam(o) narkotike, lično ne verujem u hemikalije i da sam već godinama, prilično uspešno, okrenut: fizičkim aktivnostima, zdravoj ishrani, dijagnostici i lečenju metodama kvantne medicine. Štaviše, izlaganje sam počeo (tačnom) izjavom da: (van ekstremnih trejl trka gde sam, više iz placebo poriva, rokao angloameričke analgetike) „ne pijem ni aspirine, kamoli antibiotike.“ No, pošto sam starinski reper bio i ostao, nisam se na tome zadržao. Buntovno sam zaključio da u životu ne volim nametnute stvari, pogotovu u okolnostima masovne histerije, i da nemam nameru da budem ičije zamorče. Čini mi se potpuno legitimno i prilično odgovorno izneseno lično mišljenje i za isto vezana lična namera. Ali sam već tada bio svestan da ni posle dvadeset i kusur godina ne nastupam iskusno pri davanju intervjua...
Izrekao sam pompezni aktuelni klikmamac naslov i naravno da su ga, potom, pojedinci i mediji istrgli iz konteksta konkretnog odgovora, kamoli iz konteksta dva sata priče o: akcijama, muzici, spotovima, filmovima, pisanju, sportu, aplikaciji, Kosovu i Metohiji, davno pokidanom krugu dvojke, protestima, iskustvima u Crnoj Gori... Jer ko da sluša bradato džanki strašilo kako priča pet minuta, kamoli cela dva sata!? I ko je uopšte taj mlaki nekonkretni lažno duhoviti Vesićev simpatizer antivakser!? „A kad piješ aspirin znaš šta sadrži!? Ali eksplicitno sam počeo izlaganje sa...Ma, nema veze...
DŽoni je riknuo od smeha kad sam i pred njim ispizdeo oko novorealistčke kovidiotske multiplikacije botizacije čovečanstva. No, brzo sam se sabrao. Ipak su ti banalni natpisi stari više od nedelju dana a, realno, nije da nisam već odavno nepovratno svrstan u nekakav koš... i bez da odrepujem više i jednu rimu ili kažem i jednu rečenicu van ritma na konkretnu temu. Konzerva, četnik, guslar, teoretičar zavere, fašista, elitista iz kruga dvojke, desničar, DB reper, narkoman... logično: antivakser... Fora je u tome što sam svim u tim koševima anomalija – nejasna statistička greška u moru konkretnih brojeva. A još je veća je fora što nemam nameru da se „ispravljam“. Svako ko se oseća i planira slično je slobodan da se javi da zajedno grešimo u statistici i šaramo pišama po brojevnim nišama. A što se tiče jutjub kanala komunikacije: dr Škabo od juče ima novi sadržaj. I biće ga sve više, preplavićemo scenu neće moći da se diše...neće moći da se diše... da se diše... Nema potrebe da se u skorije vreme blebeće bilo gde drugde. Valja dalje stvarati…
Intervju sa Boškom Ćirkovićem Škabom možete pogledati OVDE.
Izvor: Pravda
