Najnovije

JERMENIJA IZBACUJE TURSKU IZ IGRE: Ulazi u pakt sa Iranom

Jermenija i Iran nameravaju da ojačaju trgovinsku saradnju. Posle razgovora vođenih u Teheranu, najviši zvaničnici dve države potpisali su odgovarajući sporazum, javila je novinska agencija Tasnim.

Rohani i Pašinjan (Foto: Jutjub)

Sa jermenske strane, diplomatskom sastanku je prisustvovao ministar ekonomije Vahan Kerobjan, a sa iranske ministar industrije Alireza Razm Hoseini.

Predstavnik Teherana rekao je da će novi sporazum pomoći u jačanju trgovine između zemalja. Prema njegovim rečima, sada vrednost iranskog izvoza u Jermeniju iznosi oko 300 miliona dolara. Kao rezultat niza pregovora, planira se da se ova cifra poveća na milijardu dolara.

Dve zemlje trenutno razmatraju opcije za proširenje saradnje u raznim oblastima, poput rudarstva, trgovine hranom i kućnim aparatimaa. Istovremeno, države partneri očekuju da će stvoriti zajednička ulaganja čiji će se proizvodi isporučivati trećim zemljama.

Hoseini je naglasio da Iran namerava da nastavi svoj put ka pridruživanju Evroazijskoj ekonomskoj uniji, čija je članica Jermenija. Pored toga, ovaj savez uključuje Rusiju, Belorusiju, Kazahstan i Kirgistan.

Kerobjan je, pak, primetio spremnost Jerevana da ojača trgovinske veze. Rekao je da je njegova zemlja spremna da proširi saradnju i nudi široko tržište privrednicima savezne države.

Takođe u subotu, 23. januara, održan je sastanak predstavnika malih i srednjih preduzeća Jermenije i Irana. Privrednici dve zemlje razgovarali su o pitanjima stvaranja zajedničkog centra za razmenu tehnologija.

Stimulans partnerstva

Teheran i Jerevan pojačavaju ekonomsku saradnju usred antiiranskih sankcija. Rukovodstvo Islamske Republike traži načine da neutrališe uticaj ograničenja od strane zapadnih zemalja i njihovih saveznika, kao i načine da ih zaobiđe.

Ranije je šef iranskog Ministarstva nafte Bidžan Namdar Zangane primetio da se poslednjih dana obim izvoza energije u zemlji znatno povećao. Odgovarajuću izjavu dao je u okviru 25. izložbe nafte, gasa, prerade nafte i petrohemije.

Naglasio je da, uprkos restriktivnim merama koje su uvele zapadne zemlje, iranske kompanije nastavljaju da rade. Prema ministru, to je postalo moguće zahvaljujući efikasnoj supstituciji uvoza: sada lokalni industrijalci kupuju oko 80% proizvoda na domaćem tržištu.

Ako je pre uvođenja ograničenja Iran svakodnevno izvozio do 2,3 miliona barela nafte, onda je zbog sankcija u periodu od 2018. do 2019. prodaja energije pala za više od 80%. Kao rezultat, zemlja je dnevno prodavala oko 500-600 hiljada barela ugljovodonika. Uprkos značajnom padu izvoza, ova cifra se i dalje može smatrati velikom: Sjedinjene Države nikada nisu mogle u potpunosti da izoluju ovu državu Bliskog Istoka.

Teheran očekuje da će premašiti prethodne izvozne rezultate 2021. godine, izvestila je novinska agencija Šana. Prema vladinom planu, Iran bi trebalo da dostigne dnevnu proizvodnju od 4,5 miliona barela kondenzata nafte i gasa. Istovremeno, planirano je da se 2,3 miliona barela proda van zemlje, a 2,2 miliona da se koristi u Iranu.

Istovremeno, zemlja je zainteresovana za nove ekonomske partnere i alternativna tržišta koja će pomoći ekonomskom oporavku čak i uprkos kontinuiranim sankcijama.

Budući da sankcije nisu urodile plodom, Teheran očekuje da će ih ukinuti u bliskoj budućnosti i očekuje povratak prethodnih prihoda od prodaje svoje nafte.

Jermenija se približava Iranu

Jermenija u ovoj situaciji vidi potencijal za promociju svojih roba i usluga, kao i za pronalaženje alternativa proizvodima iz Turske na sopstvenom tržištu. Ovo poslednje je postalo posebno relevantno u pozadini sukoba u Nagorno-Karabahu, u kojem je Ankara pomogla Bakuu.

Podrška turskog rukovodstva Azerbejdžanu nije bila ograničena na vojnu pomoć tokom sukoba u Zakavkazju. Kao rezultat sukoba oko Nagorno-Karabaha, zemlje su dalje ojačale saradnju, uključujući i ekonomsku. Ankara i Baku trenutno aktivno rade na novim projektima u oblastima tehnologije, obrazovanja, vojne saradnje i energetike.

Za ovo partnerstvo posebno je važan „put energetske svile“ - Transanadolski cevovod (TANAP), koji prolazi od Azerbejdžana preko Gruzije i Turske do grčke granice. Ankara posebno ceni ovaj projekat, delimično pokrenut 2018. godine, jer daje značajan doprinos svojoj energetskoj sigurnosti, i daje joj polugu nad Evropskom unijom. Samo 2020. godine ovim gasovodom je ispumpano 4,9 milijardi kubnih metara goriva.

Status zemlje koja tranzitira gorivo u EU daje turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu prostor za interakciju sa Evropljanima, podstičući ih na saradnju, uprkos brojnim političkim razlikama.

Uključenost Turske u sukob oko Nagorno-Karabaha dovela je Azerbejdžan u zavisni položaj, što je samo ojačalo poziciju Ankare.

Jermenija, pak, traži načine da se suprotstavi ovom savezu. Kao moguća sankcija protiv države koja je zauzela status neprijateljske države, ona traži načine da eliminiše svoju zavisnost od turske robe. Iran u ovom slučaju može postati dostojna alternativa, a njegovo interesovanje za nova tržišta stvara prostor za povoljne uslove za ovakvu saradnju.

Zašto iračke snage ne mogu da izvrše sve zadatke u borbi protiv terorizma, saznajte OVDE.

Izvor: Pravda

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS

Urbancube