Piše: Protojerej Vladan Simić, član Odbora za obeležavanje Novosadske racije
Dokaz za ove navode može se videti na portalu Autonomija.info, koji je 22. januara ove godine objavio vest: Antifašistička akcija Novog Sada odala počast žrtvama Racije i pozvala na borbu protiv fašizma, dodajući u podnaslovu: Suočeni smo sa nacionalizmom i fašizmom koji prožima sve pore našeg društva. Rečeni Portal građanske Vojvodine je, inače, 2011. godine registrovan kao medij koji izdaje Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), dok na samom sajtu, između ostalog, doslovno piše: Sajt Autonomija je nastao iz potrebe da se otvori prostor za normalnost unutar sveopšte nenormalnosti koja vlada ovim prostorima već bezmalo 30 godina”. U impresumu se navodi da je zastupnik izdavača Norbert Šinković, koji je ujedno i predsednik Upravnog odbora NDNV-a, dok je glavni urednik portala Branka Dragović Savić. Kao prvi na listi članova redakcije navodi se Dinko Gruhonjić, a jedan od stalnih saradnika je i Teofil Pančić. Ostali članovi redakcije i stalni saradnici su, verujem, manje poznati široj javnosti.
Samozvani antifašisti i junaci vesti bombastičnog naslova na navedenom portalu su za ,,odavanje počasti” žrtvama Novosadske racije izabrali večernje sate 22. januara 2021. godine, kao najpogodniji termin za svoj politički performans. U samom tekstu se ne navodi tačno vreme skupa, ali fotografija koja ga ilustruje daje dovoljno informacija i potvrđuje poznatu izreku da jedna slika vredi više od hiljadu reči.
Podsećanja radi, istoga dana, u podne, Grad Novi Sad, Eparhija bačka i Jevrejska opština u Novom Sadu su, zajedno sa pokrajinskim vlastima, Vojskom Srbije, potomcima žrtava, Savezom jevrejskih opština Srbije, Maticom romskom, Kolom srpskih sestara, ambasadama Izraela i Mađarske i drugim poštovaocima nevinih žrtava, zvanično i na tradicionalan način, obeležili 79-godišnjicu Pogroma (Racije) 1942. u Novom Sadu. Logističku podršku su pružili Policija i Javna komunalna preduzeća, a čitav događaj su pratile mnoge medijske kuće i agencije, dok je direktan prenos realizovala RTV Vojvodine, kao javni servis građana. U okviru negovanja i unapređenja kulture sećanja, svoj doprinos su dali i Arhiv Vojvodine, Istorijski arhiv Novog Sada i Kulturni centar Novog Sada. Jednom rečju, sva državna nadleštva, ustanove kulture, mediji i civilni sektor su zajedno, na dostojanstven način, organizovali i učestvovali u obeležavanju godišnjice ovog tragičnog događaja. Stoga je sasvim primereno postaviti sledeća pitanja:
Ko pod okriljem mraka odaje počast onima koji su stradali kao žrtve mračnih umova i kakva poruka se time šalje?
Zbog čega se rečeni samozvani antifašisti gnušaju da sa ostalim građanima, po danu, ne skrivajući se iza mraka, odaju počast nevinim žrtvama?
U čijem interesu se zloupotrebljava monstruozno stradanje nevinih ljudi od nacističke i fašističke ruke, a potomci i sunarodnici stradalnikâ proglašavaju fašistima i nacionalistima?
Razume se da svako ima pravo na mišljenje i politički stav, ali niko nema pravo da u to ime iskorišćava mučeničko stradanje naših sugrađana i povređuje najdublja osećanja njihovih potomaka i sunarodnika.
Organizatori ovog noćnog mitinga i autori političkih poruka koje su tom prilikom izrečene pred spomenikom Porodica najbolje su pokazali koliko im je stalo do poštovanja žrtava i koji su njihovi stvarni motivi. Nijedan zakon u našoj zemlji ne zabranjuje (i ne treba da zabranjuje) javno iznošenje političkih stavova, ali kad organizatori, pod plaštom antifašističke borbe, za promociju svojih ideja iskoriste Kej žrtava Racije i mučenike brutalnog pokolja Novosađana u januaru 1942. godine, a spomenik Porodica zloupotrebe za scenografiju svog političkog igrokaza, obavezni smo kao društvo da podignemo svoj glas u zaštitu onih koji su svoju končinu našli u hladnim talasima zaleđenog Dunava.
Mediji koji su svojevremeno na sav glas klevetali Eparhiju bačku za navodno politizovanje obeležavanja Novosadske racije, sada ili mudro ćute ili su se stavili u direktnu službu organizatorima ovog anticivilizacijskog čina. Ovo javno ponižavanje svih Novosađana i poštovalaca nevinih žrtava ostalo je ,,ispod radara” novinarâ-reporterâ i do sada ga niko nije osudio, a njihova dužnost je bila da to učine i tako podstaknu javnost na isti čovekoljubivi postupak. Na naslovnim stranama i ekranima takvih medija nismo mogli čitati ili gledati razne novinare-reportere, publiciste, zaštitnike ljudskih prava i slobode građana, analitičare, sociologe, javne ličnosti i tako dalje, kojima se, u drugim slučajevima, nemilice zasipa medijski prostor i ,,obrazuje” javno mnjenje u Srbiji.
Sve navedeno dovoljno govori o selektivnosti i neprofesionalnosti takvih medija i njihovih nazovi-novinara, a sasvim slikovito pokazuje i njihovu ,,objektivnost” i ,,istinoljubovost”. Uostalom, o kakvoj medijskoj i političkoj zloupotrebi je reč, dovoljno govori i činjenica da se u jednom od novinarskih izveštaja o ovogodišnjem obeležavanju Novosadske racije proklamuje državnost Vojvodine tako što se ista ne naziva Autonomnom pokrajinom nego se stavlja u isti (državni) nivo sa državama – Izraelom i Mađarskom. Važno je napomenuti i činjenicu da se, do sada, nijedno udruženje novinarâ u Srbiji, kao ni Savet za štampu, nisu oglasili povodom grubog narušavanja novinarske etike i Kodeksa novinarâ u oba navedena slučaja. Ovaj Apel biće prosleđen i njima u dobroj veri da je njihovoj pažnji sasvim slučajno promakla predmetna zloupotreba štampanih i elektronskih medija (naročito u pogledu zaštite žrtava) i u nadi da će bar neko od njih adekvatno reagovati.
Na kraju krajeva, bilo bi pošteno prema svim građanima Srbije kojima su i mediji dužni da polažu račune, da zajedno sa organizatorima ovog sramnog skupa objasne svoje besprizorno ponašanje i javno kažu zašto, svako na svoj način, skrnave sveto sećanje i mesto stradanja mučeničkih žrtava i zbog čega im smetaju oni koji se bore za negovanje i unapređenje kulture sećanja našeg naroda?
U Kodeksu novinarâ Srbije se, između ostalog, navodi: ,,Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije…Ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku na način koji bi imao za posledicu, netačno, neobjektivno nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti…Novinar je dužan da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa… Prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako je njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju laži…Novinar se ne može prisiliti na izražavanje mišljenja protivnog njegovoj savesti”.
Ovaj skromni apel biće objavljen na zvaničnoj internet-stranici Informativne službe Eparhije bačke, u nadi da neće ostati usamljeni vapaj Crkve u odbranu mučeničkih žrtava, etosa i istorije našeg naroda. Treba ga shvatiti kao vapaj i poziv da svi zajedno učinimo napor i sačuvamo svetu uspomenu na sve nevine žrtve. Da učinimo podvig praštanja i zajedničarenja, nasuprot mržnji i međusobnim podelama. Da sačuvamo dostojanstvo svih žrtava od svakog oblika zloupotrebe i manipulacije, a u cilju izgradnje zajedničke bolje budućnosti.
Iskustvo nas uči da će, i pored svega navedenog, nažalost, biti i onih ljudi kojima ništa nije sveto i koji neće prestati da skrnave sećanje na nevine žrtve i zloupotrebljavaju njihovu (i našu) tragediju. Nastaviće sa svojim nečasnim poslom, ali će ipak ostati zabeleženo da je Srpska Pravoslavna Crkva podigla svoj glas u zaštitu nevinih žrtava i da je oduvek bila i ostala čuvar molitvenog i istorijskog sećanja na one koji su svirepo ubijeni samo zbog svoje vere i svog imena.
Neka je večan spomen svim nevinim žrtvama!
Uspesi za plakanje! @StrankaNarodna@SinisaKovacevi6@avucichttps://t.co/ZFxdIVZLwb
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) January 25, 2021
Izvor: Pravda
