Piše: akademik Predrag Piper
Kao što znamo, predsednik SANU ne bira se samo na osnovu njegovih naučnih ili umetničkih zasluga i uspeha u organizaciji istraživačkog rada, nego i na osnovu toga koliko doprinosi ugledu SANU u javnosti.
Do izbora za predsednika SANU akademik Vladimir Kostić nije davao političke izjave. Posle izbora to se zbog nečega uočljivo promenilo. NJegova poslednja takva izjava data na pravoslavni Božić ove godine, koja je pokrenula brojne i burne reakcije javnosti, ponovo je nanela štetu ugledu SANU.
Da je predsednik Albanske akademija nauka rekao da Kosovo de jure i de fakto nije deo Srbije, niko se ovde ne bi tome posebno začudio. Ali kada to kaže predsednik Srpske akademije, onda je to šokantno za ogroman broj onih koji se osećaju Srbima, ali i za druge građane Srbije. Predsednik SANU to tvrdi uprkos činjenici da su po Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija deo Srbije, da je na snazi rezolucija UN br. 1244, da tzv. Kosovo nije član UN, da je 18 država povuklo priznanje tzv. Kosova itd. Na osnovu čega onda predsednik SANU tvrdi to što tvrdi?
Suočen sa svojom ranijom izjavom, koju novinarka prilikom intervjua s njim citira, da "Srbima treba neko glasno i jasno da kaže da Kosovo de fakto i de jure nije naše", predsednik SANU tu svoju izjavu ne povlači i ne menja, nego daje sledeće obrazloženje: "Ja sam putovao bukvalno pre nekoliko nedelja i prelazio granicu. Tačno su mi pokazivali uglove ulica odakle počinje deo koji više nije zgodan za šetnju ili kretanje." Nemajući bolje argumente, odmah zatim menja temu i kaže da je spreman da bude krivac i za Kumanovski, Briselski i Vašingtonski sporazum (iako zna da niko to od njega ne traži i ne može tražiti). Dalje ističe da je u vreme bombardovanja bio na Kosovu i Metohiji, otvara pitanje da li je patrijarh Arsenije III Čarnojević izdajnik, itd. (V. taj intervju, pod naslovom, Vladimir Kostić, predsednik SANU: O novoj viziji za Srbiju, www.youtube.com/watch)
Razume se, svako ima pravo na svoje političke vizije pa i neurolog akademik Vladimir Kostić. Takođe svako ima pravo da kaže šta misli (prihvatajući teret posledica izgovorenih reči), kao što ponekad imamo obavezu da ne ćutimo. O mnogim pitanjima može se argumentovano raspravljati (npr. o naučnim pitanjima ili o pitanjima: Beograd na vodi, gondola na Kalemegdanu i sl.), ali pitanja kao što su poštovanje integriteta zemlje, poštovanje Ustava, poštovanje nacionalnog identiteta, imaju neuporedivo viši status. Postoje vrednosti čije je osporavanje nedopustivo.
Svi Srbi su naslednici identiteta koji su im preci ostavili, ne samo biološki preci, nego i najbolji među duhovnim i kulturnim precima. Ali postoje dobri naslednici, čuvarni, i rđavi naslednici, rasipni. Ovi drugi se dedovine lako odriču radi nekog interesa koji se obično maglovito predstavlja kao svetla budućnost.
Albanske vlasti i njihovi pokrovitelji sigurno bi bili spremni mnogo da ulože da neko u Beogradu bude njihova ličnost za uticanje na srpsko javno mnjenje (impact agent). Neočekivano (za mnoge), sam predsednik SANU rekao je ono što bi oni najviše želeli da čuju. Razume se, on to čini besplatno i često se ograđuje da iznosi samo lična uverenja (ali sa funkcije predsednika SANU), koja saopštava, očigledno, kao predstavnik tzv. nove normalnosti, novog patriotizma i novog morala, po kojem je moralno ono što nekome izgleda korisno, a nije nemoralno biti predsednik SANU i govoriti protiv integriteta Republike Srbije, i protiv suštinskog dela identiteta i interesa srpskog naroda, što su Kosovo i Metohija za Srbe. Jer Srbi su onoliko Srbi koliko poštuju svoj neokrnjeni identitet većinski pravoslavnog naroda s velikim tradicijama, u čijem je središtu i kosovski zavet. Bez toga Srbi bi bili samo šoder za popunjavanje rupa na putevima zločinačkih civilizacija.
Budući da su takve izjave akademika Vladimira Kostića nespojive s funkcijom predsednika SANU i da veoma štete ugledu SANU, za SANU je jedino ispravno rešenje njegova ostavka.
Za članove SANU izjašnjavanje o tome nije samo izjašnjavanje o predsedniku SANU, nego se članovi SANU istovremeno izjašnjavaju i o samima sebi - koliko su dostojni da budu članovi Srpske akademije nauka i umetnosti. Ako bi se sklanjali u ćutanje, u obaranje glave ili u nemušta saopštenja, ili ako bi podržali ono što urušava ugled SANU u srpskom narodu pa i Akademiju kao takvu, ako bi podržavali ono što je u interesu otimača dela srpske države, tradicije i kulture, onda ne bi bili dostojni da budu članovi Srpske akademije, njen bi naziv u tom slučaju trebalo promeniti ili nju ukinuti, a nas raspustiti.
Neka nas Gospod urazumi.
Na Savindan 2021.
Autor je redovni član SANU
Izvor: NSPM
A šta poručuje Miša Đurković predsedniku SANU, čitajte OVDE.
