U obrazloženju se navodi da je u posebnom sekundarnom stečajnom postupku utvrđeno potraživanje Ministarstva finansija Republike Hrvatske nad imovinom stečajnog dužnika Jugobanke, u iznosu od 5,8 miliona kuna, i to „na temelju Uredbe o pretvaranju deviznih depozita građana kod banaka u javni dug Republike Hrvatske”. Dosuđeni su i troškovi postupka u iznosu od 21.000 kuna.
Iako su zastupnici Jugobanke naglasili pred sudom u Splitu da ova banka već tri decenije nije mogla da upravlja svojom imovinom u Hrvatskoj, koja ne poštuje Sporazum o pitanjima sukcesije, kao i uprkos činjenici da se glavni stečaj vodi pred sudom u Beogradu, hrvatsko pravosuđe je dosledno sprovelo otimanje imovine pravnih lica sa sedištem u Srbiji.
Iako Hrvatska duguje Jugobanci, a ne obrnuto, susedna država je već nekoliko puta poslala u Beograd rešenja o naplati troškova za suđenja u Zagrebu.
Kao što smo već pisali, Privredni sud u Beogradu je nekoliko puta doneo rešenje da ne prizna stranu sudsku odluku, a konačnu reč o tome daće Privredni apelacioni sud. Sada će na naplatu stići i troškovi postupka u Splitu.
– Otvaranje „posebnog” (sekundarnog) stečaja nad imovinom Jugobanke u Hrvatskoj, sporno je samo po sebi. Tokom trajanja ovog stečaja u Hrvatskoj, nije pronađena nikakva imovina Jugobanke od koje bi se mogla formirati stečajna masa, upravo iz razloga što je konfiskovana sva imovina koju je Jugobanka posedovala u Hrvatskoj, bilo u pogledu nepokretnosti, bilo u pogledu potraživanja po osnovu plasmana ili depozita – kaže advokat Ivan Simić, jedan od zastupnika Jugobanke i stručnjak za pitanja sukcesije.
Nekoliko puta je i na savetovanju sudija Srbije, u organizaciji Vrhovnog kasacionog suda, isticao da će se srpsko pravosuđe kad-tad suočiti sa presudama koje stižu iz Hrvatske kao rezultat ozakonjene konfiskacije i nepoštovanja Sporazuma o sukcesiji. Naglašava da je parnica protiv „imovine Jugobanke” u Hrvatskoj, za koju nije utvrđeno da li uopšte postoji i u čemu se sastoji, samo još jedna isfabrikovana odluka u jednoj vrsti hibridnog pravnog rata koji hrvatsko pravosuđe vodi protiv srpske imovine.
– Upravo poslednja odluka Visokog trgovačkog suda učvrstila me je u ovom uverenju. Zahtevi za priznanje hrvatskih presuda, kojima je oteta imovina Jugobanke, kako bi se naplatili troškovi „otimanja” Hrvatskoj, predstavljaju samo „pripremu terena” za priznanje ove poslednje odluke vredne 700.000.000 evra. Kada će ova odluka doći na priznanje pred srpski sud, samo je pitanje vremena, a srpsko pravosuđe je svesno ove činjenice koja je predočena na savetovanju Vrhovnog kasacionog suda 2018. godine – navodi Ivan Simić.
Ukazuje da je hrvatski sud u najnovijoj presudi učinio još jedan presedan – time što je stavio van snage rešenje o izvođenju dokaza i doneo presudu bez ijednog izvedenog dokaza.
– Svakako je značajno za samu sudsku praksu to što je sud u Splitu odbio da uopšte odluči o prigovoru zastarelosti. Ne mogu da isključim da se u prethodnom postupanju dela srpskog pravosuđa, koje na silu želi da prizna odluke hrvatskog suda, stiču određena obeležja, koja su u direktnoj vezi upravo sa budućim zahtevom za priznanje ove sudske odluke, naročito što je u okviru pravnog poretka Republike Srbije moguće priznati odluku o oduzimanju srpske imovine u Hrvatskoj, a koja je u direktnoj suprotnosti sa odlukama srpskog pravosuđa kojima je hrvatskim preduzećima „dodeljena” imovina u Srbiji – zaključuje naš sagovornik.
A kakva je ekonomska neznalica Aleksandar Vučić čitajte OVDE.
Izvor: Politika
