Ipak, danas, gledajući mapu Evroazije i Afrike, vidimo da su svi putevi čvrsto zatvoreni. Zbog koga? – Rusije, koja je, prema svim prognozama, već odavno trebalo da propadne.
Tokom poslednjih sedam godina naslušali smo se o predstojećem krahu Rusije da su gotovo svi poverovali u to.
Svi koji čekaju raspad Rusije na mnoge male države, kako ruski liberali, ukrajinski nacionalisti, evropski ekstremisti, tako i američki političari, mogu samo da maštaju o tome.
Kako stvari zaista stoje?
Sedam godina je dug period i za to vreme se dogodilo mnogo toga, ali ništa što bi makar nagovestilo slom Rusije. Štaviše, Rusija jača i pre svega preuzima kontrolu nad okolnim prostorom.
Ukoliko to do sada niste primetili, možemo početi od primera Krima i Ukrajine. Kako drugačije možemo nazvati te događaje ako ne preuzimanje kontrole nad jugozapadnim kordonima?
Povratkom Krima, Rusija je zapečatila Crno more i ekonomski zapečatila Ukrajinu koju su vodili nacionalisti i to je bilo dovoljno da potonu sve nade Zapada da iskoristi Ukrajinu kao tranzitnu teritoriju. Sada, nijedan transportni put sa Zapada na Istok neće moći da funkcioniše bez Rusije.
Zatim, Rusija je 2015. godine blokirala sve pravce Evrope ka Istoku u južnom regionu kontinenta – u Siriji. Sada, bez pristanka Rusije, čak ni Saudijska Arabija neće moći da komunicira sa Evropom na način na koji bi želela – jeftino.
Rusija je blokirala čitav Bliski Istok, odnosno sve kopnene puteve od istočnog dela evroazijskog regiona do zapadnog i obrnuto. Dakle, sve od Severnog ledenog okeana do Indijskog okeana zauzima Rusija.
Ali tu nije kraj. Evropa se i dalje nadala da će moći da koristi neke „rupe“, na primer, kroz Afriku. Ali čak je i u Africi Rusija vredno radila.
Došla je u severnu Afriku, centralnu, istočnu. Sredozemno more tiho uzima pod svoju kontrolu kao i same puteve kojima je Evropa želela da ispumpava naftu i gas iz Afrike.
Štaviše, Rusija je nedavno počela da zatvara Crveno more – upravo more kojim se danas prevozi nafta i gas iz Persijskog zaliva. Rusija sada ima dve vojne baze sa obe strane Sueckog kanala – u Sudanu i Siriji. Sledeći može biti Egipat, a onda će Suec biti čvrsto zatvoren.
Poslednja rupa sa Zapada na Istok je Azerbejdžan, a dalje preko Kaspijskog mora do Kazahstana i Turkmenistana.
Ali šta primećujemo? Danas vidimo ruske trupe upravo u tom Azerbejdžanu. Ko bi ovo mogao da pomisli pre godinu dana? Niko.
Za godinu, ili dve, Azerbejdžan će ustupiti prava Rusiji na svom delu Kaspijskog mora i tada će zvanično biti uništeni svi snovi Zapada o ujedinjenju sa Istokom.
Stoga, ako je Rusija, za samo nekoliko godina, tokom svog najgoreg perioda postigla tako neverovatne rezultate, koliko tek može u najboljim vremenima, koja obično dolaze posle najgorih?
Putinov čovek razbesneo Alijeva, moguć preokret u Karabahu? Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
