Najnovije

TRI AMERIČKA REŠENJA ZA SRPSKO PRIZNANJE KOSOVA: Evropske vlade zabrinute

Tri su mogućnosti za dogovor između Beograda i Prištine: prva je upotreba "podsticaja" za Srbiju - podrška donatora i ubrzano članstvo u EU za pristanak na priznanje, druga da se Srbija odobrovolji formiranjem novih autonomnih okruga za kosovske Srbe, ali i za srpske Albance, a treća vraćanje pristupu razmeni teritorija koji je bio srž nacrta sporazuma za 2018. godinu.

Američko rešenje za Kosovo (Ilustracija: Pixabay/Pravda)

To su zaključci analize "Ponovno pokretanje dijaloga između Kosova i Srbije", iza koje stoji uticajni tink-tenk Međunarodna krizna grupa. Predsedavajući ove organizacije je Robert Malej, čovek iz administracije američkih demokrata i savetnik Bele kuće za vreme predsedničkog mandata Baraka Obame.

Pitanje Kosova trenutno je u ćorsokaku, najvećim delom zbog unutrašnjih političkih problema Prištine, i intrigira međunarodnu zajednicu, iz koje se s vremena na vreme pojave ideje za raspetljavanje ovog Gordijevog čvora.

Upravo to je cilj ove analize, u kojoj se, između ostalog, ističe da bi rešavanje spora bilo "korisno za stabilnost na zapadnom Balkanu i u Evropi", ali i ukazuje da sve strane treba da traže način da se dođe do sporazuma o uzajamnom priznavanju, a da bi države EU trebalo da daju znak da će podržati bilo koji dogovor u skladu sa ljudskim pravima i međunarodnim pravom, piše "Blic".

"Beograd i Priština bi trebalo javno da priznaju potrebu za kompromisom", napominje se u analizi. Tačka razdora Navodi se da Priština i Beograd razgovaraju, iznova i iznova, o tome kako da normalizuju svoje odnose najmanje od 2006. godine, i da su se složili oko mnogih tačaka, ali se ne slažu oko najznačajnije stvari koja ih deli: nezavisnosti Kosova. " Što se tiče izgleda za kompromis, postoje tri glavne mogućnosti. Oslonili bismo se na "podsticaje" Srbiji - infuziju kroz podršku donatora i ubrzano članstvo u EU, kao trošak za priznanja. Druga bi bila razmena priznanja Srbije za stvaranje novih autonomnih okruga za kosovske Srbe i srpske Albance. Treće bi bilo vraćanje pristupu razmeni teritorija što je bio srž nacrta sporazuma za 2018. godinu - predlaže se u analizi. Razgovori u Briselu Foto: Marina Maksimović / Tanjug Razgovori u Briselu

Dalje se ističe da nijedna od ovih opcija "nije ni približno idealna".

"Što se tiče prve, s obzirom na unutrašnju dinamiku, možda je jednostavno nemoguće da EU obeća ubrzano članstvo, a materijalni podsticaji verovatno neće biti dovoljni za rešavanje suštinskog pitanja političkog identiteta Srbije. Između druge dve, autonomija bi izgledala kao bolji izbor, sa dosadašnjim uspehom u Evropi i podrškom među državama članicama EU, ali izgleda da izaziva i najoštriju negativnu reakciju obe strane", piše u tekstu.

Evropske vlade zabrinute

Takođe, navodi se i da se čini da se kosovski lideri posebno protive, možda zato što se brinu da će to dovesti do jedne vrste sklerotičnog upravljanja državom, koje vide u Bosni i Hercegovini, gde većina odluka zahteva da se slože oba entiteta i sve tri glavne etničke grupe.

"S druge strane, evropske vlade - posebno Nemačka - legitimno su zabrinute zbog destabilizujućeg presedana koji bi prekrajanje granica moglo imati na Balkanu i šire - navodi se u analizi.

Dalje, predlaže se da bi Brisel trebalo da se usredsredi "na podsticanje pregovora u kojima su strane slobodne da istraže bilo koje rešenje koje je u skladu sa ljudskim pravima i međunarodnim pravom, imajući u vidu potrebu za javnom podrškom kod kuće".

"I EU i SAD moraju da uzmu udeo u ovom naporu. EU bi trebalo da proceni da li može da promeni svoj zajednički stav tako da postavi jasan cilj postizanja konačnog sporazuma zasnovanog na uzajamnom priznavanju (nešto čemu se protivi pet država koje nisu priznale Kosovo) i da razjasni da su njeni posrednici usmereni da ne guše raspravu, ni o autonomiji, ni o razmeni teritorija. Sa svoje strane, SAD bi trebalo da sarađuju sa kosovskom vladom na razvoju održive pregovaračke strategije, zasnovane na razumevanju da je priznavanje moguće, ali da će biti potrebni ustupci", navodi se u analizi.

Govoreći o ovoj analizi, politički analitičar Dušan Janjić kaže da je najvažnija opcija koja bi trebalo da je na stolu normalizacija odnosa.

"Ako se želi brzo rešenje, onda treba da se ima u vidu i da Srbija treba nešto da dobije. Trenutno nema dijaloga, a što se tiče prve opcije, podsetiću da je deo obaveza i EU i SAD, da se stvori finansijska podrška ulasku Srbije i Kosova u EU i normalizaciji odnosa. Ne može se pitanje Kosova svesti samo na trgovinu. Što se tiče druge opcije, podsetio bih i da ZSO čeka na formiranje, a moram da primetim da su Amerikanci jedini koji aktiviraju razmenu teritorija", napominje Janjić.

"Bajden neće kvariti odnose"

On kaže i da je zvanični stav SAD je da je Kosovo nezavisno, ali i da se na osnovu dosadašnjih izjava predsednika DŽoa Bajdena da zaključiti da će nova administracija to slediti, ali tako da neće kvariti odnos sa Srbijom.

"Ono što se moglo čuti je poruka "nećemo pritiskati Srbiju, ali ako ne prizna Kosovo videćemo kako će se to pitanje rešavati".

Spominje se da će SAD razgovarati prvo sa onih pet zemalja unutar EU koje ne priznaju Kosovo, a da će onda krenuti i u razgovore sa Rusijom i Kinom o poziciji Kosova u UN - napominje Janjić.

Obamin saradnik na čelu grupe

Međunarodnom kriznom grupom, koja je i izašla sa ovim predlozima za rešenje kosovskog čvora, danas rukovodi Robert Malej, koji je bio savetnik Bele kuće u vreme predsedavanja Baraka Obame.

Inače, "Međunarodnu kriznu grupu" podržavaju, kako piše na sajtu, Zigmar Gabrijel, bivši šef Socijaldemokratske stranke, ministar spoljnih poslova i vicekancelar Nemačke, i Federika Mogerini, bivša šefica evropske diplomatije i aktuelna rektorka koledža Evrope.

Tri predloga SAD

1. Priznanje od strane Srbije za stvaranje novih autonomnih okruga za kosovske Srbe i srpske Albance

2. Vraćanje pristupu razmene teritorija koji je bio srž nacrta sporazuma predviđenog za 2018. godinu

3. U analizi se konstatuje da Evropska unija mora da postigne jedinstven stav u vezi sa rešavanjem kosovskog čvora.

Šta Bajden želi da postigne u Srbiji, saznajte OVDE.

Izvor: Blic

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS