Javnost je neumoljiva, pa tako čitamo i komentare na mrežama u kojima osuđuju i vređaju roditelje čija su deca pohađala školu glume “Stvar srca” kod Mike Aleksića. Roditelji se u takvim komentarima nazivaju snobovima, koji su zapravo “ispunjavali sopstvene neostvarene ambicije” time što su decu upisivali u školu glume.
Kometarišući sve to, režiser i publicista Dragoslav Bokan je ispričao za Objektiv.rs iskustvo koje je njegova ćerka Sofija imala tokom godinu dana pohađanja časova u Aleksićevoj školi.
– Moja Sofija je bila u grupi sa Milenom Radulović od koje je starija godinu dana, seća je se, sedela je u klupi ispred nje ali se nisu posebno družile. U toj učeničkoj grupi su bile i Tara Manić, Mia Bjelogrlić (ćerka Dragana Bjelogrlića). Sofiji je bilo najvažnije to što joj je ta škola bila škola života u smislu odnosa prema sebi, filmu, knjizi, naučila je razlike između fabule, radnje i teme. Važno joj je bilo sve što je naučila tamo, jer to je bila prava škola. Nije bila fora već prava, ozbiljna škola koja sada odjednom dobija novo značenje, ali to ne može da joj ukine ono osnovno značenje. Ako je Sofijino iskustvo takvo i moje iskustvo kao njenog roditelja, ja ne mogu sada da glumim, da se pravim da odjednom uočavam da sam bio zabrinut, kad sam bio svedok njenog napretka u učenju, odlično se sećam čitavog tog perioda. Sofija je sama odlazila i vraćala se sa časova, jeste bilo suza, ali to je bilo vezano za lomljenje dečijeg nepristajanja na rad i dužnost. Čitao sam njene radne dnevnike u koje su svakodnevno zapisivali ponešto sa časa, radne zadatke i to je toliko dirljivo, šarmantno i simpatično.
Prisećajući se perioda Sofijine edukacije u školi “Stvar srca” Bokan je prokomentarisao i to što čitamo poslednjih dana da je Mika Aleksić verbalno vređao učenike:
– Ono što ljudi zovu uvredama koje su se tamo izgovarale, to su sve uvrede iz dečijeg repertoara, kao iz knjiga “Magareće godine” i “Bašta sljezove boje”. Tu se kaže “gluperda, ćora, trta”, to je dečiji svet, kako ljudi ne mogu da vide razliku između reči u kojima se poigravate sa kritikom, oštrinom obraćanja i reči koje su stvarno uvreda? Nije “glupander”, nego “gluperda” koja je dečija reč koja ima u sebi jedno simpatično značenje. To je dečiji manir, tako deca razgovaraju između sebe. Kako Srbi, koji su duhovit narod ne vide razliku? Svako normalan će da čuje i razume to na pravi način, a samo nenormalni će to sve uključiti u opštu priču. Ja neću da sklapam opštu priču, nisam bio prisutan i ja ne znam šta je taj čovek radio i šta se dešavalo iza zatvorenih vrata, ali mogu da ocenim sve što je nenormalno, nelogično i besmisleno – kaže Dragoslav Bokan za Objektiv.
Aktuelni slučaj Aleksić otvorio je i pitanje uvođenja seksualnog obrazovanja u niže razrede osnovne škole, sa idejom da bi edukacija dece od najranjeg uzrasta možda mogla preventivno da utiče i spreči moguća seksualna zlostavljanja. Bokan je po ovom pitanji izneo svoje mišljenje, iznoseći argumente zbog kojih se protivi usvođenju seksualnog obrazovanja u prva razreda osnovne škole:
– Kao intelektualac i neko ko se bavi nacionalnom strategijom, naravno da se bunim protiv tog haosa i perverzije u čisti, naivni i bajkoviti svet dece u prva četiri razreda osnovne škole. NJihov svet je u tom uzrastu vezan za nešto što je toliko daleko od seksualnosti, erekcije, analnog i oralnog seksa. Te stvari su tabu i među odraslim ljudima. Časovima o seksualnosti u tom uzrastu samo bi provocirali decu da razgovaraju o tome posle časova i da se igraju na tu temu. Znate da se često napadaju seksualni predatori da uvode seksualne teme kako bi na osnovu njih mogli da pređu sa reči na delo. Zar mi hoćemo sami da uvedemo seksualne teme i da usput delimo kondome? U moje vreme je i u starijim razredima osnovne škole, reč kondom bila sramota. To ne znači da je to važno i higijenski, ali tabu se ne formira u zavisnosti od toga da li je nešto korisno ili nije. Tu postoji nešto mnogo dublje što pripada arhetipovima, običajima i pogledu na svet određenih grupa ljudi. Nije isti arhetip Čečena u Groznom i nekog NJujorčanina na Menhetnu. To je jedna vrsta silovanja, slična nacizmu koji ne priznaje razlike već svima nameće iste standarde. Mnogo su dublji problemi ovde u igri.
Osvrćući se i na to da glumica Danijela Štajnfeld nije iznela u javnost ime čoveka za koga kaže da ju je silovao, Dragoslav Bokan je ocenio da ona time nije sprečila nastavak njegovog predatorskog sistema i uputio joj je jedno važno pitanje:
– Da li je i Danijelin silovatelj među onima koji upućuju brojne poruke podrške Mileni Radulović? Ne mora da kaže njegovo ime, ali hajde da i mi vidimo sa kim delimo svoje zgražavanje nad Mileninom pričom, a i Danijelin silovatelj neka se podseti kakav je gad. Nakon afere sa Mikom Aleksićem iznenađuje me to što nije još barem 50-ak žena, balerina, glumica, službenica nije iznelo imena predatora, pa bi se tad kao društvo suočili sa jednim ozbiljnim fenomenom.
A branilac tvrdi da Mika Aleksić nije ni mogao da siluje jer mu je odstranjen jedan organ, koji, čitajte OVDE.
Izvor: Objektiv
