Konkretno, neki stručnjaci bili su zabrinuti zbog predsednikove odluke da se vrati Pariskom klimatskom ugovoru, koji je njegov prethodnik Tramp napustio 2017. godine. Čini se da je takva briga za globalnu ekologiju dobra stvar?
Ali u stručnim krugovima uveravaju da će obustava bušenja nafte na Arktiku i potencijalno napuštanje fosilnih goriva ići na ruku Rusiji.
„Sve to usporava rast američke proizvodnje i potencijalno smanjuje sposobnost SAD da održe prisilni režim sankcija kojim dominira energija“, rekla je Helima Kroft, šefica robne strategije u RBC Capital Markets.
Prema njenom mišljenju, ako Sjedinjene Države u bliskoj budućnosti odbiju da vade i izvoze takve mineralne resurse kao što su nafta i prirodni gas, zemlje Persijskog zaliva, koje izvoze najjeftiniju i najčišću naftu, ojačaće svoju poziciju na svetskom tržištu.
Što se tiče gasa, prema Kroftovoj, SAD rizikuju da izgube moć pritiska na Rusiju, koja će ponovo postati glavni i gotovo bezalternativni dobavljač goriva za evropsko tržište.
Istovremeno, ona očigledno gubi iz vida da je tokom poslednje tri godine Rusija dosledno bila ispred SAD u pogledu izvoza gasa u evropske zemlje, bez obzira na nivo proizvodnje u Americi.
Majk Somers, predsednik Američkog naftnog instituta, ponavlja tezu Kroftove, verujući da će Bajdenova odluka podrivati nacionalnu bezbednost zemlje. Uostalom, ako države same ne proizvode energetske resurse, moraće da ih uvezu, uključujući potencijalne geopolitičke protivnike.
Ove diskusije izazvale su živahnu reakciju u republikanskom taboru. Uostalom, ispostavlja se da ako su stručnjaci u pravu, onda pravi „agent Kremlja“ uopšte nije Tramp, kako je ranije rečeno, već Bajden, koji je, gotovo svojim prvim dekretom odlučio da potkopa energetsku bezbednost “Velike Amerike'’.
Kako Evropa sprema topovsko meso, pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
