Među njima su bili i najbliži susedi Belorusije i Rusije - Poljska (2009), Litvanija (2008) i Letonija (2007).
Veće zemlje, Nemačka, Rumunija, Italija, Španija, Češka i Švedska, takođe su odbile regrutaciju.
Estonija, Danska, Norveška, Finska, Kipar, Austrija i Švajcarska zadržale su mešoviti princip popunjavanja oružanih snaga. Kao što se vidi, reč je o zemljama sa relativno malom populacijom (do 10 miliona).
Trenutno postoji tendencija da se evropske zemlje vrate obaveznoj ili dobrovoljnoj regrutaciji. Poljski portal defence24.pl povezuje takve promene sa „ruskim akcijama protiv Ukrajine“ 2014. godine. Portal napominje da je ovim započeo talas obnavljanja univerzalne vojne službe u Evropi.
Naravno, tada je Kijev nastavio regrutaciju, kasnije, 2016. godine, vojni rok se vraća u Litvaniju, a 2017. godine u Švedsku. Treba napomenuti da su, osim Ukrajine, ovaj korak ponovo učinile i male države u pogledu broja stanovnika, koje u miru ne mogu imati brojne profesionalne oružane snage.
Međutim, mnogo veće evropske zemlje, kao što su Italija, Rumunija, Nemačka, takođe razmatraju vraćanje obaveznog služenja vojnog roka. Francuski parlament je već 2018. godine usvojio vladin plan za obnavljanje obaveznog služenja vojnog roka za oba pola od 2024. godine. Predsednik Emanuel Makron je pristalica programa „nacionalne službe“, koji bi trebalo da se sprovodi u okviru oružanih snaga.
Između ostalog, program predviđen je objedinjavanje francuske nacije sa doseljeničkom populacijom različitih vera i rasa. Slična ideja se primenjuje u Estoniji, gde se vojna služba koristi za integraciju Estonaca sa ruskom manjinom.
Socijalni razlozi za nastavak regrutacije nisu od poslednjeg značaja, posebno u kontekstu krize na tržištu rada izazvane pandemijom koronavirusa. Nesumnjivo je da je ovo trenutno jedan od načina da se smanji nezaposlenost mladih, da se obori stepen njihovog nezadovoljstva vlastima, na čemu radi Poljska.
A u Francuskoj i Nemačkoj to je takođe način da se migranti zaposle. Međutim, na prvom mestu, zemlje Istočne Evrope obnavljanje regrutacije smatraju jednim od načina povećanja veličine svojih oružanih snaga. Motivisanje evropskih saveznika da ulože više napora u vojnu arenu, naravno, u okviru NATO alijanse.
Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg više puta je naglasio da se povećanje američkog prisustva na istočnom krilu dešava paralelno sa širenjem sopstvenih napora Evropljana u vojnoj sferi.
Ruski vojni reporter Viktor Baranec rekao je za Komsomoljsku pravdu da se na taj način, pod uticajem SAD i NATO-a, dešava nagomilavanje snaga u Evropi i njihovo napredovanje bliže granici sa Belorusijom i Rusijom. To je, prema njegovom mišljenju, posledica priprema za mogući rat sa Ruskom Federacijom.
Dakle, očigledno je da su NATO-u i Sjedinjenim Državama za sprovođenje njihovih političkih planova vojnim sredstvima potrebne brojnije vojske, u kojima će se neprofesionalno vojno osoblje koristiti kao „topovsko meso“, zaključuje Barenec.
Kakvo naoružanje je Rusija konačno dočekala, pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
