Evropljani bi morali da preispitaju svoju politiku, navodi Barbara Vezel, novinarka Dojče Vele u svojoj analizi.
Ni za jedan međunarodni sporazum se Francuska, Velika Britanija i Nemačka nisu toliko borile, kao za nuklearni sporazum sa Iranom. On je potpisan pre pet godina, a od kraja 2018. je na ledu, otkako je Tramp napustio sporazum.
Ugovor o smanjenju iranskog nuklearnog programa dugo je važio kao najveći uspeh zajedničke evropske spoljne politike - a sada je međutim ozbiljno doveden u pitanje.
Izgleda da su jastrebovi u Teheranu prevladali. Tako je zakonski uređeno da se u nuklearnom postrojenju Fordas poveća proizvodnja uranijuma na 20 procenata. Iran je tako i dalje ispod granice koja je potrebna za proizvodnju materijala za naoružanje, ali prelazi ugovorom dogovoreni limit za preko tri procenta. Istovremeno, inspektorima međunarodne atomske organizacije iz Beča ne bi trebalo da se dozvoli pristup postrojenjima.
Poverenje ne ulivaju ni zaplena južno-korejskog tankera, niti nastavak cinične talačke politike Teherana sa zarobljavanjima građana zapadnih zemalja ili onih s dvojnim državljanstvom. Zato najava obogaćivanja uranijuma zapravo predstavlja objavu rata međunarodnoj zajednici.
Cilj sporazuma bio je da se spreči da Iran preraste u nuklearnu silu, koja bi vršila pritisak na susedne zemlje na ionako eksplozivan region i još više ga destabilizovala. Vojni uticaj Teherana već sada odražava tinjanje rata u Siriji i stoji na putu međunarodnim mirovnim naporima. Iran koji poseduje nuklearno oružje, za Zapad je jeziva vizija.
Evropljani su sa svojom metodom baršunastih rukavica došli do kraja. Sada bi morali da se dogovore sa Bajdenovom administracijom i postave jasne uslove o tome da li i na koji način može da se oživi nuklearni sporazum.
Kako Pakistan od Turske pravi nuklearnu silu, pročitajte OVDE.
Izvor: Tanjug
