Da li će u tom slučaju, doći do potpisivanja Temeljnog ugovora SPC sa državom Crnom Gorom, na način kao što su to učinile ostale verske zajednice?
Prethodne crnogorske vlasti su potpisale ugovore o međusobnim odnosima sa svim tradicionalnim verama osim sa Srpskom pravoslavnom crkvom iako njoj pripada najveći broj vernika, građana ove države. Uskraćivanje prava našoj Crkvi, koja su druge vere ostvarile putem ugovora, je školski primer diskriminacije što je primetila i Venecijanska komisija. Sadašnje vlasti imaju priliku da tu nepravdu otklone. To će biti lepo prihvaćeno od naroda koji želi da vidi očekivane i stvarne promene u društvu.
Šta Crkva sada očekuje?
Očekujemo da Vlada Crne Gore započne dijalog sa Srpskom pravoslavnom crkvom oko ugovora kojim bi na valjan i dugoročan način dve strane regulisale svoje odnose. Uveren sam da će taj dijalog biti ubrzo započet i da će pomenuti ugovor u atmosferi obostranog uvažavanja i poverenja biti blagovremeno potpisan.
Očekujete li da će novi politički momenti doprineti uspostavljanju zdravih, prirodnih bratskih odnosa između Srbije i Crne Gore?
Uveren sam da ogromna većina naroda u Crnoj Gori i Srbiji želi da se izgrađuju najbolji odnosi između te dve bratske zemlje. S obzirom na to vlasti obe zemlje imaju obavezu i pred Bogom i pred narodom da unapređuju svoje odnose. Sadašnja Vlada Crne Gore jasno je istakla nameru da u mnogo čemu napravi ozbiljan otklon od loših odluka prethodne vlasti. Zbog toga se nadam da će naša nova vlada, koliko do nje stoji, otvoriti novu i čistu stranicu pomenutih odnosa i da će doći do iskrenog dijaloga i saradnje između dve bratske države.
Kada očekujete postavljenje novog mitropolita crnogorsko-primorskog? Sve je više onih adresa koje neskriveno pronose glas naroda koji očekuje da upravo Vi nasledite blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija? Takođe, kada se očekuje izbor patrijarha SPC?
Naša Crkva je za nepunih mesec dana ostala bez svog patrijarha i bez mitropolita crnogorsko-primorskog. To je veliki gubitak koji nas je neočekivano zadesio. Zbog toga je Sveti arhijerejski sinod u skladu sa kanonskim propisima zakazao zasedanje Svetog arhijerejskog sabora koji će započeti svoj rad 18. februara 2021. i izabrati novog srpskog patrijarha. Posle izbora patrijarha bilo bi neophodno da se izabere i novi mitropolit crnogorsko-primorski. Ne bi bilo pristojno, niti za Crkvu korisno, naprotiv, da govorimo o imenima potencijalnih kandidata. Za nas je veoma važno da se u slučaju izbora patrijarha i ostalih arhijereja ispoštuje odgovarajući crkveni poredak. U susret tim važnim događajima treba da se molimo Bogu da nam daruje ono što je najbolje za Crkvu.
Zašto i s kojim motivom Milo Đukanović ponovo, ne birajući reči, napada SPC i Vas lično? Ne odustaje od stavova da su SPC i Rusija neprijatelji, odnosno da su Srbi u Crnoj Gori i MCP ekspoziture Moskve.
Đukanović s jedne strane ’plaši’ zapadni svet narastajućim ’malignim’ ruskim uticajem, a sa druge se preporučuje kao moćnik koji će taj uticaj zaustaviti. Do besvesti ponavlja davno prevaziđene fraze iz komunističkog vremena o velikoruskom imperijalizmu i velikosrpskom nacionalizmu koje u Crnoj Gori niko osim Đukanovića ne vidi. Ne treba zaboraviti da je taj narativ izobilno korišćen kao pokriće za jezive zločine nad pravoslavnim Srbima na području nacističke Nezavisne države Hrvatske u toku Drugog svetskog rata.
Zadojen, očito idejama Josipa Broza.
Da, istu retoriku posle rata koristio je Josip Broz i njegovi komunisti opravdavajući svoje zločine i nečoveštva na Golom otoku 1948. i kasnije. Lako je zaključiti zašto je Đukanović aktivirao te izanđale floskule kada je spremao likvidaciju Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori nametanjem krajem prošle godine anticivilizacijskog i diskriminatornog Zakona o slobodi veroispovesti. Iako mu je taj plan propao on nije odustao niti od pomenutog narativa niti od svoje zle namere da, ne birajući sredstva, ugrozi Crkvu.
Javnost budno prati prve korake nove vlade Crne Gore i iščekuje da vidi i proceni kadrovska rešenja „po dubini”. Takođe, ne mali deo javnosti vidi Vas i Mitropoliju crnogorsko-primorsku kao centar koji je iz senke „kadrirao” u novoj vladi. Koliko je to tačno?
Kada je prethodna vlast sa Milom Đukanovićem na čelu počela da se na nedopustiv način meša u život Crkve i da ugrožava njenu slobodu mi smo bili dužni da se toj istoj vlasti suprotstavimo što smo otvoreno i javno učinili. Naša borba protiv diskriminatorskih i anticrkvenih postupaka bivšeg režima motivisala je, bolje reći oslobodila, veliki deo naroda da izađe na izbore i da glasa za one partije koje su želele smenu vlasti. Rezultat izbora je bio pad tridesetogodišnje vladavine Mila Đukanovića i poraz njegove partije. Narod je pobedio, a mi, sveštena lica smo toj pobedi donekle doprineli. Međutim, potpuno su neosnovane tvrdnje da mi novoj vladi namećemo svoje ili bilo čije kadrove. Svakom normalnom čoveku je jasno zašto to ne činimo. Ako mi ne bismo dopustili da nam vlada određuje koga ćemo rukopoložiti u čin sveštenika, onda ne treba ni da se mešamo u vladina kadrovska rešenja.
Koja je Vaša poruka vernicima, ali i svim građanima Crne Gore?
Praznik Rođenja Hristovog je temelj naše vere i svake vrline, od skromnosti kao početne vrline do ljubavi koja je sveza savršenstva. U radosti ovog praznika imamo priliku da se ispunimo božanskom ljubavlju. U ime Bogomladenca Hrista treba da se zagrlimo sa onima koji nas vole i da se izmirimo sa onima koji nas mrze, da zatražimo oproštaj od onih koje smo na bilo koji način uvredili i isto tako da oprostimo svima.
Da na taj način izagnamo iz svojih duša svaku mržnju i pakost i da u svojim srcima napravimo obitalište za Bogomladenca koji nam daje sposobnost da ljubimo jedni druge, i bližnje i daljne. Slava ovog praznika prosvetljavala je naše pretke i u doba slobode i u vremenima ropstva i stradanja. Ona se upečatila u dušu srpskog naroda, u njegovu istoriju, etiku, duševnost i običaje. Božić nam omogućava da bolje upoznamo lepotu naše vere, da ojačamo porodično i svenarodno zajedništvo i da u njegovoj svetlosti nađemo smisao života i stvaranja.
Bliži se popis u Crnoj Gori. Da li će srpski narod moći da „odahne” ili pak borba za očuvanje identiteta tek sledi?
U uređenim demokratskim zemljama popis je obavezna i rutinska stvar oslobođena od bilo kakve stranačke kampanje i politike. Kod nas to, makar do sada, nije bilo tako. Dosadašnja vlast je uoči i tokom prethodnih popisa vodila ozbiljnu kampanju da se građani izjašnjavaju u korist njene politike. To je značilo sledeće: što manji broj Srba i što manje srpskog jezika u Crnoj Gori to bolje za vlast. Nadam se da će nova vlast pristupiti obavezi popisa sa više poštovanja prema građanima, uvažavajući svačiju slobodu i dostojanstvo. Očekujemo da se popis uradi u zakonskom roku, u skladu sa utvrđenim propisima, da se obavi nepristrasno i da se ničija sloboda izjašnjavanja ne povredi. Od neprocenjivog je značaja za dobro Crne Gore da se svi njeni građani izjasne slobodno u skladu sa svojom savešću, bez ucena i trgovine. Ako se tako sprovede popis mislim da će posle istog svima u Crnoj Gori mnoge stvari biti jasnije, a nadam se i lakše. Međutim, ni sa jednim popisom nije sve rešeno. Za identitet koji je sabir najvećih vrednosti uvek se treba boriti kao što i NJegoš kaže: „Neka bude borba neprestana”.
Proslava Božića uz mere protiv epidemije kovida 19
Kako ćete ispoštovati važeće epidemiološke mere u vreme Božićnih praznika?
Gledamo da ispoštujemo sve preporučene mere i istovremeno strogo pazimo da sačuvamo veru, bogosluženja, crkveno zajedništvo i narodne običaje verskog karaktera. Kada trpimo neizbežna spoljnja ograničenja kao što je epidemija, ili bilo šta drugo, mi smo prinuđeni da uobičajenu organizaciju našeg pastirskog delovanja donekle izmenimo s tim da po svaku cenu sačuvamo suštinu vere i lepotu crkvenog života. Vera se ne svedoči samo učešćem velikog broja hrišćana na bogosluženjima nego i u manjim liturgijskim zajednicama po reči Gospodnjoj: „Gde su dvojica ili trojica sabrani u ime moje tamo sam i ja sa njima.” Mi hrišćani znamo da i u malim zajednicama, u hramu i u domu, može da se projavi uzvišenost vere, da skromnost i jednostavnost najčešće doprinose njenoj lepoti. Ne smemo dozvoliti da nam pandemija blokira život, da se u strahu od nje otuđimo jedni od drugih. Gde ima vere nađe se načina da uz poštovanje propisanih mera činimo dobro jedni drugima, da širimo hrišćansko milosrđe i utvrđujemo međusobnu ljubav.
"Vučić hoće stolicu u UN za Kosovo! Plaši se vladike Joanikija." Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Politika
