Piše: Mlađan Đorđević
Reagovanje na tekst „Nova srpska desnica – Radule i Mlađa”, „Politika”, 28. decembra 2020.
U tekstu objavljenom 28. decembra, analitičar Branko Radun me svrstava u ono što naziva „nova desnica” i poredi sa Sašom Radulovićem. Verujem da zbog toga dugujem određena objašnjenja čitaocima „Politike”.
Najpre odbijam bilo kakvu asocijaciju sebe ili pokreta „Oslobođenje” sa gospodinom Radulovićem, Vučićevim ministrom bez principa i bivšim stečajnim upravnikom „zaslužnim” za zatvaranje desetina srpskih firmi, koji bi zarad tri odsto glasova bio danas liberal, sutra konzervativac, danas za migrante i Nemačku, sutra protiv njih, ali nikad protiv SAD, čije interese uvek brani. Stavljanje našeg pokreta u istu ravan sa antivakserima, „korona-ne-postoji” i ostalim teoretičarima zavere je taktika diskreditacije, koja treba da pokaže da su svi koji nisu na vlasti – ludi i neozbiljni.
Osim toga, sve stranke (pa tako i DJB) koje su izašle na junske izbore, bilo da su to učinile u dogovoru sa SNS-om, ili iz sopstvene gluposti, upecavši se na cenzus od tri odsto, rade u korist Vučića, pristajući da učestvuju u njegovoj šaradi. To posebno važi za stranke lažne desnice, od kojih je neke Vučić formirao (Zavetnici, POKS, Levijatan, Srpska desnica), a neke stavio pod kontrolu (SRS, SPAS, DSS). NJihov cilj je isključivo da zamute vodu i podele glasače patriotske orijentacije, budući da takva opcija jedina ima potencijal da ugrozi režim. Zato će oni uvek pokušavati da mu obezbede legitimitet izlaskom na izbore, a od njih nikada nećete čuti kritiku na račun Vučićevih poteza oko Kosova i Metohije, kao što niste prošlog meseca, kada je Srbija predala velikoj Albaniji snabdevanje strujom na severu Kosmeta, na šta je pokret „Oslobođenje” prvi ukazao.
Mene ipak više čude one stranke, koje su izbore bojkotovale, a sada, svesno ili ne, upadaju u zamku izbora 2022. i već sada najavljuju učešće. Svojim pojavljivanjem na tim izborima pomoći će Vučiću da otkloni najvažniji rezultat bojkota: jednopartijski parlament koji je ogolio autoritarnu prirodu režima, i zajedno sa EU radi protiv interesa Srbije. Zbog toga sa žaljenjem gledamo njihovu borbu za mrvice sa Vučićevog stola. Dok naš pokret otvara priče od suštinskog značaja za Srbiju: predaju Kosova, korupciju režima, uništavanje prirodnih bogatstava, oni se bave svojim uskim interesima, borbom za nekoliko minuta mesečno na javnom servisu i polaganjem nade da će ih licemerna EU pomilovati po glavi i obezbediti im fer uslove za izbore.
Pokret „Oslobođenje” neće nasesti na tu igru. Za nas izbori mogu biti samo slobodni – ili ih neće biti. To je garantovano Ustavom Srbije i oko toga ne može biti nikakvih pregovora. Mi se ne borimo za vlast, već da je smenimo. Ne borimo se za procente u istraživanjima ili za cenzus, već za oslobođenje Srbije: od izdaje Kosova, od korupcije, od neslobode i nedemokratije.
Ispravno je gospodin Radun ukazao na to da se naš pokret bavi životnim temama: razobličavanjem kriminalnih poslova „Rio Tinta” u Podrinju i „Linglonga” u Zrenjaninu, sprečavanjem uništavanja vodosnabdevanja Beograda gradnjom u Makišu, ali i ekološkim problemima u Boru, Majdanpeku, Smederevu... Branimo ljude od izvršitelja, pružamo podršku borbi frilensera i ukazujemo na propuste države u odnosu prema migrantima.
Zato i nije u pravu kada tvrdi da sam ja „klasičan desničar iz devedesetih”, jer „namećem teme Kosova i Metohije, Rusije i Crkve”. Ne, gospodine Radun, mi namećemo samo dve usko povezane teme: pljačka i izdaja. Sve dok Vučić zapadu, koji ga je doveo na vlast, isporučuje dogovoreno oko Kosova, njemu će isti taj licemerni zapad (čitaj: SAD i Nemačka) tolerisati uništavanje demokratije i društva. Rusija i Crkva su stubovi odbrane KiM u sastavu Srbije: prva kao zaštitnik Rezolucije 1244, druga kao poslednja institucija u Srbiji koja ima snage da se suprotstavi Vučiću.
Ipak, nalazim i nešto pozitivno u navedenom tekstu. Čim su provladini analitičari krenuli u priču o pravoj desnici, znači da smo „uboli žicu” pokrećući teme koje bole režim. Jasno je da se ova vlast ne boji jalovih građanskih opcija koje se vrte oko cenzusa, već svih oblika bunta i pobune, nenasilne, dobro organizovane građanske neposlušnosti. Vučić i SNS su poput poplave navukli mulj preko čitave zemlje i tek kada se povuku znaćemo pune razmere štete po državu i društvo. Sada je vreme da svi ustanemo, zavrnemo rukave, uzmemo motike i lopate i očistimo Srbiju od tog mulja.
Da li se Vučić zaista razračunava sa mafijom, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
