Ali i da bi politički povratak Medlin Olbrajt na ove prostore, tačnije njena umešanost u dijalog Beograda i Prištine predstavljala veliku grešku.
"Što se tiče mogućnosti angažovanja Medlin Olbrajt, to bi bila apsolutno užasna odluka. Iskreno, poslednje što regionu treba sada su ljudi opterećeni teretom prošlosti. Pre svega, na nju se ne može gledati kao na nepristrasan glas ni u jednom postupku. Kao što sam mnogo puta rekao, Balkanu više nisu potrebni ljudi koji su prosrpski ili proalbanski", rekao je Ker-Lindzi.
Potrebni su, naglasio je, ljudi koji su fokusirani na pomaganje regionu kao celini, da krene napred i koji će biti fokusirani na pronalaženje pravednih, održivih i konstruktivnih rešenja za tekuće probleme na Balkanu.
Na pitanje da li se zbog predstojećih izbora na Kosovu može očekivati prekid dijaloga Beograda i Prištine, Ker-Lindzi kaže da je zaista važno koliko brzo se nova vlada može formirati nakon izbora i hoće li nova administracija biti voljna da se uključi u smisleni proces.
Kaže i da je pitanje teritorijalnih promena očigledno "vrlo emocionalno pitanje", ali da iako mnogi mogu verovati da ono sada nije više deo agende, postoje i oni koji i dalje veruju da bi to moglo biti deo bilo kog budućeg rešenja.
Kao što je, navodi, jedan stariji američki diplomata rekao ne tako davno, nije da teritorijalna podela predstavlja ideju čije je vreme prošlo, već ideju koja još nije došla.
"Zapravo, Kosovo i Srbija treba da postignu konačni sporazum koji će rešiti njihove razlike. Trenutno je malo naznaka da je bilo koja strana spremna ozbiljno razmisliti o ustupcima koje bi mogle učiniti da se stvar jednom zauvek reši. Sve dok je to slučaj, ostajaće mogućnosti radikalnije opcije. Najbolji način da se pitanje teritorijalnih promena trajno skine sa dnevnog reda jeste postizanje konačnog rešenja koje ga čini nebitnim", kaže Ker-Lindzi.
Navodi da ima izuzetno pozitivan stav u vezi sa Bajdenovom administracijom, ali da uprkos svim negativnim aspektima Trampove administracije, ipak, kaže, da je stekao osećaj da je želela da postigne konačni dogovor između Beograda i Prištine.
"Ne krijem skepticizam prema EU i njenom polako-polako pristupu ka normalizaciji. To je lepo kao ideja, ali video sam kako ovo deluje drugde. Retko postiže mnogo. Dogovori se postignu, ali nikada i sprovedu. A onda se troši vreme pokušavajući da ti sporazumi profunkcionišu. Mislim da bi trebalo da težimo konačnom dogovoru između Srbije i Kosova. Ovo bi rešilo toliko ovih problema. Međutim, brinem se da će se administracija Bajdena jednostavno vratiti evropskom pristupu i da će se malo postići", smatra on.
Na pitanje koliko će odlazak Angele Merkel sa funkcije ove godine uticati na nemačku politiku prema Balkanu, odnosno na dijalog između Beograda i Prištine, Ker-Lindzi navodi da nema sumnje da je Nemačka najvažnija zemlja kada je Balkan u pitanju i da u tom smislu, ko god zameni Merkelovu, mogao bi da odigra vitalnu ulogu u budućnosti regiona.
"Ali možda je najvažnije pitanje koliko će bilo koja zamena potaknuti agendu proširenja. Ovo je pre svega važno. Bez realnih izgleda za članstvo u EU, zajedno sa pametnim angažovanjem, region će postati sve podložniji uticaju drugih spoljnih sila. Stoga svaki novi lider mora svim srcem da veruje u vrednost proširenja EU u regionu i da bude rešen da učini sve što je potrebno da se to dogodi", istakao je on.
Ker-Lindzi dodaje da se može očekivati da će Metju Palmer nastaviti sa svojom ulogom - ako ne i sa neke više funkcije te da on poznaje region bolje od bilo koga drugog u hijerarhiji Stejt departmenta.
"Sa dobrim timom negde drugde u administraciji, mogla bi postojati stvarna šansa da se nešto uradi. Međutim, i opet, to će takođe zahtevati neko inovativno razmišljanje i rad na konačnom rešavanju glavnih otvorenih pitanja u regionu - ne samo između Kosova i Srbije već i Bosne", zaključio je Ker-Lindzi.
Vučićeva hapšenja traju 5 godina! Više o tome OVDE.
Izvor: Kosovo Onlajn
