Piše: Stanislav Tarasov za Regnum
Istina, prema navodima Rojtersa, jeste da je Asad nazvao kralja, a ne obrnuto. Ipak, poenta ne leži u tome. Pres služba Amana i Damaska, govoreći o razgovoru lidera dve zemlje, napomenula je da su oni protekli “u svetlu razvoja bratskih odnosa dve zemlje, kao i u traženju rešenja za proširenje saradnje”.
Ali, poslednjih godina odnosi između Sirije i Jordana teško da se mogu nazvati “bratskim”: zemlje su bile na suprotnim stranama u građanskom ratu u Siriji: Aman je podržao takozvane sirijske pobunjenike koji su nastojali da skinu Asada sa vlasti.
Generalno, telefonski razgovor lidera Sirije i Jordana mogao bi se klasifikovati kao važan, ali običan događaj.
Štaviše, nedavno su počeli da se pojavljuju mnogi izveštaji o želji Saveza arapskih država da vrati Siriju u svoje redove (u novembru 2011. godine učešće zemlje u ovoj organizaciji je obustavljeno), a Saudijska Arabija jasno stavlja do znanja da je spremna da „obnovi diplomatske odnose sa Sirijom u bliskoj budućnosti”.
Istovremeno, saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana Al Sauda arapski mediji predstavili su kao jednog od glavnih, ako ne i glavnog,„inicijatora približavanja Damasku”.
Tako je početkom maja 2020. godine šef obaveštajne službe Saudijske Arabije Halid bin Ali al-Humejdan boravio u nezvaničnoj poseti Siriji, gde se, prema nizu izvora, sastao sa Asadom.
Komentarišući ovu situaciju, Al DŽazira je navela da “arapsko proleće” postaje istorija, “ali glavne događaje u ovom pravcu” treba očekivati u roku od godinu dana, kada će se u regionu razviti nova geopolitička situacija.
„Istovremeno, UAE i Bahrein su zvanično obnovili odnose sa Sirijom krajem 2018. godine, a Oman je imenovao ambasadora u Damasku 2020. Još u julu je Abdulah II u intervjuu za CNN rekao da će „Asad ostati na vlasti”, a zatim je nekoliko meseci govorio o potrebi da “Vašington stupi u kontakt sa Sirijom i Rusijom”.
U avgustu je kralj posetio Moskvu i sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Razgovarali su, naravno, o situaciji u Siriji i oko nje, kao i o događajima na Bliskom istoku.
Osim toga, Abdulah II je boravio u poseti Vašingtonu, tokom koje je, prema pisanju američkih medija, „pozvao američkog predsednika DŽozefa Bajdena da ublaži sanklcije. Izjavio je i da Asad “ima legitimitet i da režim mora opstati”.
Kako kaže, “moramo zrelo razmišljati: želimo li promenu režima, ili promenu u njegovom ponašanju?” Tako se desilo da je Jordan, saveznik Sjedinjenih Država, počeo da se pojavljuje na čelu složenog procesa u regionu.
Aman je u potpunosti nastavio rad graničnog prelaza sa Sirijom, kontrolnog punkta na autoputu Damask-Aman. Najavljeno je obnavljanje letova između sirijske i jordanske prestonice.
Jordanske vlasti sastale su se sa visokom sirijskom delegacijom kako bi razgovarale o mehanizmima za interakciju u oblastima trgovine, energetike, poljoprivrede, vodosnabdevanja i transporta, što je prvi put od početka sirijske krize.
Mnogi stručnjaci aktivaciju Amana u sirijskom pravcu i njegovu želju da postane posrednik između arapskog sveta i Damaska objašnjavaju teškom ekonomskom situacijom.
Kako bi izašao iz ove situacije, kralj Abdulah II pokušava da reši pitanje tranzita gasa iz Egipta preko Sirije u Liban, otvori sirijsko tržište i započne povratak sirijskih izbeglica.
Istovremeno, novi diplomatski trend počinje da se širi na Bliskom istoku. Problemi normalizacije odnosa sa Sirijom počeli su da brinu i Tursku, koja je bila u stanju aktivne borbe sa “režimom” Asada.
Ona traži bližu koordinaciju sa Rusijom u Siriji, gde se nada da će učiniti nešto u saradnji sa Moskvom i verovatno Teheranom.
Turski mediji prenose da Ankara ima neku vrstu plana, ali sada razmišlja kako i šta dalje. Nedavni razgovori između Jerusalima i Moskve takođe su imali za temu Damask.
Najverovatnije se sve to događa zbog činjenice da su lideri zemalja regiona, ili osetili, ili znaju da se SAD, posle Avganistana, spremaju da napuste Irak do kraja ove godine, a zatim i Siriju.
S tim u vezi, arapski mediji puni su izveštaja o tajnim pregovorima između šefova specijalnih službi nekih zemalja u regionu. Izveštava se da je nedavno, na bagdadskom aerodromu, održan tajni sastanak šefova iranskih i saudijskih specijalnih službi.
Poznati francuski stručnjak Tijeri Mejsan povezuje ove procese sa rezultatima ženevskih sporazuma između ruskog predsednika Putina i predsednika SAD Bajdena, koje naziva „Jalta-2“, i predviđa „kardinalne promene“ na Bliskom istoku.
Prema njegovim rečima, Bajden je „odlučio da se bori protiv terorizma na daljinu“, a na osnovu toga „Asad postepeno vraća legitimitet“.
Nije slučajno što se u Ženevi, uz podršku UN-a, vodi niz pregovora s ciljem izrade nacrta novog ustava za Siriju, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je posetio Saudijsku Arabiju i UAE i pozvao ih da ulože u obnovu Sirije.
Politički proces je takođe oživeo u rusko-američkim konsultacijama u Ženevi. Dakle, izolacija Damaska se uskoro završava i arapski svet pokušava da pronađe svoj način da okonča rat i vrati Siriju u „arapsko krilo“, iako je motivacija svake od arapskih zemalja različita, a inicijative koje su preduzeli mogu se posmatrati više kao „preliminarni“ koraci uoči nadolazećeg političkog rešenja, nego kao odlučni koraci ka normalizaciji odnosa sa Asadom.
Ovo je težak zadatak, ali rešenje je na viidiku. Promena na Bliskom istoku počinje da se oseća u čitavom regionu.
Krim je moguće vratiti za 5 minuta, Donbas se rešava jednim pozivom! A onda se oglasila Moskva. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
