Erdogan je razgovor ocenio samo kao “koristan i sveobuhvatan”. Istovremeno, saradnja Moskve i Ankare po sirijskom pitanju puna je kontradikcije i propusta.
Kako prenosi poljski portal Biznes Alert, nakon prethodnog sastanka dvojice predsednika, u ruskoj prestonici, u martu prošle godine, odnosi između Turske i Rusije ostali su veoma napeti.
Razlozi za to bili su saradnja Ankare sa Kijevom u vojnoj sferi, drugačije razumevanje krimskog pitanja i, konačno, strateški izazov koji Turska nameće Rusiji na Južnom Kavkazu, uoči pogoršanja situacije u Idlibu i Afrinu.
Stručnjaci predviđaju da će se politika turskih vlasti u Siriji fokusirati na ograničavanje uticaja Moskve i Damaska u Idlibu, što će povećati tenzije sa Rusijom. Istovremeno, Turska može aktivirati globalnu politiku kako bi uravnotežila ruski uticaj u regionu.
Prema navodima portala, trenutno stanje odnosa između Kremlja i Ankare ukazuje na spremnost Rusije da u određenoj meri prihvati geopolitičke aspiracije Turske, čak i ako su u suprotnosti sa ruskim interesima.
Rusija traži rešenje za ograničavanje turskih ambicija, ali izbegava „čeoni sudar“ kako ne bi izazvao suprotan efekat – odnosno povratak Ankare na blisku saradnju sa Vašingtonom.
U tom kontekstu, takođe je važno da Rusija razvije veze koje stvaraju mehanizam ekonomske međuzavisnosti među državama, pojačavajući proces „odvajanja“ Turske od zapadnih struktura.
Zbog koga se Vučić ovoliko naoružava? Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
