Mađarski premijer Viktor Orban zahteva preispitivanje celokupne strategije EU u vezi s Ukrajinom. Kao najjači suverenistički lider u EU, a pobede šefova desničarskih partija u mnogim članicama dodatno mu otvaraju perspektivu, on nastavlja borbu za postavljanje novih principa funkcionisanja evropskog bloka. Uz to, igra igru „obaranja ruku” s Briselom, povezujući interese Mađarske s povećanjem njene uloge u donošenju ključnih odluka bloka.
Orban preti da će blokirati svu pomoć EU Ukrajini, kao i njeno buduće pristupanje savezu, ukoliko šefovi država na samitu u decembru ne preispitaju odnos prema Ukrajini i ne pređu na plan „B”. U pismu upućenom šefu Evropskog saveta Šarlu Mišelu on je naveo da nikakva odluka o daljem finansiranju Ukrajine, otvaranju pregovora o pridruživanju ili daljim sankcijama Rusiji ne može da bude doneta dok se ne obavi ta „strateška diskusija”.
Poznato je da Mađarska neprekidno zahteva sagledavanje evropske delotvornosti i njenog položaja u ukrajinskom ratu, naročito posle sve izglednijeg povlačenja SAD. Orban je jedan od retkih šefova država koji javno – a ne samo u kuloarima, kako to čine ostali lideri – upozorava da bi EU mogla da ostane sama s Ukrajinom i da Vašington pokušava da je prisili da preuzme celokupan teret kupovine američkog naoružanja i izdržavanja ukrajinskog budžeta.
U pismu koje nije datirano, ali nosi pečat njegove kancelarije, u koje je „Politiko” imao uvid, Orban praktično najavljuje blokadu Evropskog saveta, upozoravajući da to telo neće moći da donosi ključne odluke o bezbednosnim garancijama, finansijskoj podršci Ukrajini, jačanju režima sankcija prema Rusiji ili procesu proširenja – ako se ne postigne dogovor o odnosu prema Ukrajini.
Šarl Mišel je pokazao da je i sam svestan tih problema, ne samo zbog Mađarske, nego i drugih članica. U utorak je u Kijevu upozorio da su neke članice jasno stavile do znanja da bi želele da sve pažljivo razmotre pre nego što donesu odluku. Iako nije naveo koje su to države, „EU obzerver” je izvestio da su to Austrija, Mađarska i Francuska. Neimenovane diplomate rekle su za ovaj briselski portal da Nemačka igra ciničnu ulogu u ovome i zapravo ne veruju da će Ukrajina ući u EU. Iako je rekao da EU naporno radi na obezbeđivanju jedinstva povodom prijema Ukrajine u EU, Mišel je upozorio Kijev da ne bi trebalo previše da se nada brzom donošenju odluke.
Suočeni sa sve težim funkcionisanjem evropskog bloka zbog različitih interesa svojih članica, koji postaju sve raznorodniji pod naletom kriznih situacija, u Briselu traže izlaz. Višegodišnji pokušaji da se reformiše način odlučivanja stigli su do tesnog usvajanja predloga o Izmeni osnivačkog ugovora EU u Evropskom parlamentu. Predlog predviđa donošenje odluka kvalifikovanom većinom u Savetu EU i izmenu pravila o sastavu Evropske komisije. Ali odluka je još daleko.
U svom govoru u Cirihu, održanom u sredu povodom proslave 90. godišnjice švajcarskog konzervativnog nedeljnika „Veltvohe”, Orban je bio još rečitiji: EU treba da pređe na plan „B” o Ukrajini jer neće biti moguće pobediti Rusiju. Taj plan, međutim, prema rečima mađarskog premijera, u Briselu ne postoji i EU samo po inerciji nastavlja da pruža pomoć Kijevu. EU je u sredu odobrila dodatnih 1,5 milijardi evra Ukrajini i to je deseta isplata u okviru šireg paketa koji za ovu godinu dostiže 18 milijardi.
Sam Orban smatra da jedini način da se zaustavi „besmisleno gubljenje života” jeste postizanje momentalnog primirja, uz početak pregovora. Ruski predsednik je već nekoliko puta u poslednjih mesec dana pominjao da je Rusija spremna za pregovore o završetku rata, ali da Kijev ne želi da pregovara. Vladimir Putin iskoristio je priliku na sastanku G-20 da kaže da je potrebno razmisliti kako da se zaustavi tragedija. Međutim, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u oktobru prošle godine potpisao je dekret kojim se zabranjuju pregovori između Kijeva i sadašnje vlasti u Moskvi.
Od promene ruske vlasti, što je bio jedan od američkih ciljeva, nema ništa. Pre se može dogoditi, ukoliko Vašington i dalje bude insistirao na predsedničkim (možda i parlamentarnim) izborima u Ukrajini idućeg marta, da se promeni vlast u Kijevu. Ako se u celini sagledaju izveštaji američkih medija, administracija je za to da se postigne pauza u ukrajinskom ratu. Sudeći po američkim zvaničnicima koji su poslednjih dana posetili Kijev, može se zaključiti da je Vašington, uz deklarativne izjave da neće napustiti Ukrajinu, posvećen ekonomskim interesima. Među američkim zvaničnicima koji su razgovarali sa Zelenskim bili su direktor CIA Vilijam Berns, ministar odbrane Lojd Ostin i ministarka finansija DŽenet Jelen. Ako su oni hteli da razjasne potrošnju novca u Kijevu i predoče neke podatke o kojima nisu javno govorili, onda bi zaista EU morala da nastavi da finansira rat u Ukrajini. To bi značilo dalje iscrpljivanje evropskih država, što nije protiv interesa Vašingtona, ali jeste protiv želje za opstankom evropskih prestonica.
Orbanova izjava da je Evropa izgubila sposobnost da upravlja sama sobom podseća na svojevremenu konstataciju francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je rekao da je NATO doživeo moždanu smrt. Priznanje da je NATO doživeo neuspeh u Ukrajini i da sve njegovo oružje, satelitsko nadgledanje, instruktori, plaćenici i finansijska sredstva nisu doveli do poraza Rusije – nije opcija. Zato je Orban u pravu da, pošto plan „A” nije uspeo, treba smisliti plan „B”.
GOTOVO JE: SAD i Berlin će smanjiti isporuke oružja Ukrajini – da bi je naveli da pregovara sa Rusijom
Izvor: Politika.rs
