Iako se to odavno dalo naslutiti, svet je ipak ostao zapanjen otkrićem da bliskoistočni monarsi, premijeri i šefovi država, pop idoli, sportske zvezde, ruski oligarsi, italijanski mafijaši imaju nešto zajedničko. Sklonost da svoj imetak sklanjaju na sigurna mesta, daleko od večito „gladnih” poreskih očiju.
Otkriće Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo (ICIJ) ko je i na koji način prebacivao dolare s jednog računa na drugi po poreskim oazama, ne bi li zaturio trag novcu zapljusnulo je prethodnih dana svet kao lavina. Iako je megaafera „Pandorini papiri” s curenjem 12 miliona dokumenata nadmašila prethodne slučajeve „panamskih” i „rajskih” papira uočljivo je da u tom mozaiku, vrhunski razrađenom „ofšor sistemu”, nedostaju glavni igrači koji poseduju ukupno 500 milijardi dolara.
Upadljivi izostanak američkih milijardera sa vrha „Forbsove” liste – DŽefa Bezosa, Ilona Maska, Bila Gejtsa i Vorena Bafeta – britanski „Dejli mejl” je pokušao da objasnio prirodom američkog fiskalnog sistema. Navodno, zbog poreskih olakšica bogatašima koji daju donacije za humanitarne svrhe se ne isplati da posluju preko „ofšor firmi”.
Ipak, da li je to cela istina?
U „Pandorinim papirima” se ne pominju Kajmanska ostrva, koja su omiljeni poreski raj za državljane SAD. I australijski novinar Majkl Vest, osnivač istraživačkog portala „Majkl Vest medija”, pita da li je u moru procurelih podataka neko ipak ostao sakriven: „Gde su američki milijarderi, Volstrit, velika revizorsko-računovodstvena četvorka ’Dilojt’, ’Ernst i Jang’, KPMG i PvC (PwC)?”
Kad su počeli da izlaze na videlo procureli podaci iz „Pandorinih papira” Australijska nacionalna televizija (Ej-Bi-Si) oduševljeno je zaključila „čak i po standardima ICIJ-a ovo je veliko otkriće, kad bi svi dokumenti bili odštampani i složeni bili bi četiri puta viši od Sidnejske kule.
Majkl Vest u svom provokativnom tekstu „’Pandorini papiri’ – najveće curenje dokumenata na svetu ili najveće zataškavanje” smelo tvrdi da će, kao i u prethodnim otkrićima „panamskih” i „rajskih” dokumenata, samo deo biti obelodanjen – tek oko jedan odsto. Ostatak će ostati sakriven u kompjuterima ICIJ-a u Vašingtonu.
Da je to tako potkrepljuje činjenicom da je australijsko izdanje „Gardijana” odlučilo da ne objavi imena visokih ličnosti iz sveta finansija s petog kontinenta. A u „Pandorinim papirima” se nalazi oko 400 imena iz Australije koji su mešetarili po poreskim oazama kao što su Panama, Dubai, Monako, Švajcarska, Kajmanska ostrva i Samoa.
Iz „Majkl Vest medija”, kad je reč o „zataškavanju” pojedinih slučajeva, zatražili su odgovore od DŽerarda Rajla, direktora Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo. Međutim, odgovori na pitanja nisu dobijeni, a jedno od njih je glasilo: da li je ICIJ dobio poziv za svedočenje od američkih vlasti, na primer od Ministarstva pravosuđa, za ovo neverovatno bogatstvo informacija o korporacijama?
Istraživački novinar Majk Vest konstatuje da curenje dokumenata nameće mnoga pitanja i zbog činjenice da efekat „Pandorinih papira” može biti uništavanje poreskih oaza izvan teritorije SAD, poput ozloglašenih Britanskih devičanskih ostrva, kako bi se bogatstvo svetskih moćnika usmerilo ka omiljenim poreskim utočištima Ruperta Mardoka, kao što je američka savezna država Delaver.
Dok ICIJ iz Vašingtona odbija da objavi sve podatke praveći, po Vestovoj oceni, medijski koreografski cirkus, osnivač „Vikiliksa” nastavlja da „trune” u londonskom zatvoru. DŽulijan Asanž, iskreni uzbunjivač, koga su sve australijske vlade pustile niz vodu, suočava se s izručenjem SAD usred najava da je CIA planirala da ga likvidira.
A koja je Asanžova krivica? To što je „Vikiliks” objavio američke ratne zločine, kaže Vest. To je bilo pravo curenje podataka, jer su ti poverljivi dokumenti zaista i objavljeni. Tako da je svako od novinara mogao da kopa po milionima fajlova i pravi svoje priče.
U ruskim medijima već su se pojavile spekulacije da iza ovog curenja podataka o „ofšor sistemu” iz 14 izvora zapravo stoji CIA.
Majkl Vest smatra da će od „Pandorinih papira” najveće koristi imati SAD. Kao što su „Panamski papiri” pomogli u rušenju Paname kao poreskog raja, što je primoralo klijente advokatske firme „Mosak Fonseka”, odakle su procurela dokumenta, da beže u druge jurisdikcije kako bi sakrili svoj novac. Tako će „Pandorini papiri” naterati tajkune i druge svetske političare da usmere svoj novac sa Kipra i Sejšelskih ostrva u Južnu Dakotu, Nevadu ili Delaver, države koje zakonski imaju jednu od najjačih pravnih zaštita na svetu od poreza.
Činjenica da američke vlasti za sada ne uznemiravaju ICIJ zbog svog kolosalnog otkrića, navodi na zaključak da su se na meti medijskih partnera Istraživačkog konzorcijuma novinara ipak našle javne ličnosti i zvaničnici iz „druge lige” . „Prvoligašima” sa Volstrita za sada ne fali ni dlaka s glave.
Bez namere da branimo češkog premijera i način na koji je kupio dvorac „Bigo” na Azurnoj obali, teško se oteti utisku da tajming za plasiranje vesti o bogatstvu Andreja Babiša nije slučajno odabran. Da li je to neko jednim udarcem rešio da usput započne i „rušenje” lidera Višegradske četvorke koji se ne uklapaju u „briselski kalup”?
„Čekao sam da vidim šta će izvući neposredno pred izbore da mi nanesu štetu i da utiču na češke izbore”, poručio je Babiš.
Zato će verovatno morati u opoziciju, a možda i na optuženičku klupu.
Koji sukob može da sruši svetsku ekonomiju, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
