Piše: Slobodan Antonić
Na prošlonedeljnom samitu EU o Zapadnom Balkanu usvojen je dokument u čijoj 3. tački se kaže da je „EU glavni investitor i donator u regionu“, te da „neviđene razmere i dometi ove podrške moraju da budu potpuno prepoznati i prenošeni u javnim debatama i komunikaciji od strane partnera“ (ovde).
To će reći: „ne planiramo nikada da vas primimo u EU, ali vi morate neprekidno da nas hvalite kako smo najbolji, najlepši i najpametniji“ (ovde).
U Srbiji naročito omladina ne pokazuje neku naročitu ljubav prema EU. Među studentima, odnos protivnika i pristalica EU je 40%:29% (ostali su neodlučni), dok je čak 88% studenata protiv NATO (10% za; ovde).
Dobro, reći ćete, ali naša omladina masovno ide da radi na Zapad. Jeste, ali ne radi seljak kod onog kog najviše voli, već kod onog koji ima najviše para.
A najveći gazda u selu je najčešće i najlošiji čovek.
Svakog maja, kad maturanti proslavljaju kraj nastave, naša kvislinška pristojnerijasablažnjava se koliko nam je omladina „nacionalistička“. „Pukli smo kao narod“, žali se Danilo Ćurčić (ovde), „kad osmaci slave maturu tako što vitlaju srpskim zastavama i pevaju o Kosovu“.
A kojim će zastavama „vitlati“ – američkim? I koje će pesme pevati – o EU?
„Da smo pokrenuli razgovor o pogubnosti nacionalizma“, obajšnjava Srbijanka Turajlić (ovde), „danas bi maturanti pevali Odu radosti (himnu EU – S. A.) umesto Vidovdana“.
Stoga, malo je priča o tome da je „za sve kriv velikosrpski nacionalizam“ i da „EU nema alternativu“. Mora to još mnogo više i još uverljivije, kaže i Brisel.
U škole da se uvede predmet: Velikosrpski genocid – od bogumila do dabrova.
A iz logike da se uči sledeći silogizam.
iz Hrvatske (NDH 2.0) proterano 400.000 Srba;
iz FBiH proterano 400.000 Srba;
iz „Kosove“ proterano 200.000 Srba;
iz Srbije proterano od drugih nacija: niko.
Dakle, za sve je kriv srpski nacionalizam i Srbiju treba denacifikovati.
Da se donese zakon o zabrani dovođenja u pitanje ovih očiglednih i nesumnjivih istina:
„Srbija je društvo puno glupana i pokvarenjaka, mi smo đubre od države u doslovnom smislu“ (Marko Vidojković, ovde);
„U svakoj pori srpskog društva živi fašizam“ (Dragan Bursać, ovde);
„Srbija je pacovski špajz“ (Igor Besermenji, ovde);
„Šta je 78 dana bombardovanja naspram četiri godine opsade Sarajeva?“ (Safeta Biševac, ovde);
„Dignuta tri prsta su izmišljeni simbol pod kojim su učinjeni nepojamni zločini“ (Dinko Gruhonjić, ovde);
„Genocid u Srebrenici (ne priznaju) ... samo ljudi koji su psihički oboleli, koje bi trebalo hospitalizovati“ (Nenad Čanak, ovde)
„Srpski nacionalizam svoju ružnu čeljust i dan danas neprestano pomalja, uvek spreman da ugrize“ (Biljana Srbljanović, ovde);
„Kočoperno ponavljanje da je zemlja spremna da se brani ako je neko napadne
je ratnohuškački stav“ (Srđan Milošević, ovde);„Arne Gujon je probisvet i fašista“ (Vesna Pešić, ovde);
„Srpska duhovnost je pravoslavni kukasti krst. Na kome treba raspeti sve što nije srpsko“ (Tomislav Marković, ovde);
„Najbolje da se donese zakon kojim bi se srpski manastiri oduzeli Srbiji i SPC“ (Boris Dežulović, ovde);
„U istoriju se ulazi istorijskim potezima: uđeš u NATO; uđeš u EU; priznaš Kosovo“ (Slobodan Georgiev, ovde);
„Greška je da narod odlučuje o članstvu u EU“ (Istok Pavlović, ovde);
`Srbija nije u NATO zbog vizantijskog nasleđa` (Filip Ejdus, ovde)
„Velelepnost srednjovekovnih crkava i gradova kojim se srpstvo diči meri se kostima i krvlju romskih robova koji su ih gradili“ (Ivana Pražić, ovde).
Uz to, da se uradi i što više emisija na temu:
toksični rusko-velikosrpski diskurs doveo do izumiranja delfina u Dunavu;
letovao sam u Hrvatskoj i ništa strašno mi se nije dogodilo, samo osam puta bio kod vulkanizera, sitnica;
ne zna se šta je gore: maligni vizantijski ili maligni ruski uticaj;
Zapad je uvek u pravu, čak i onda kad nije; zapravo, pogotovo onda kad nije;
ljubljenje tri puta je nehigijensko (gost Kišjuhas, ovde)
još jedan ćirilični grafit napao Dinka Gruhonjića;
da radosno uđemo u NATO jer ćemo biti lansirna rampa za nuklearne rakete kada krene napad na malignu i odvratnu Rusiju;
nikad dovoljno kvislinškog podsmeha prema običnom narodu;
da nam još jedan pripadnik kaste s FDU objasni kako je on građanin sveta, i da zbog toga mora da ga hrani čistačica iz Vranja i stolar iz Vršca;
na svaku godišnjicu zločina koji je počinio neki Srbin: „srpski zločini, odvratno, moramo da se suočimo s prošlošću, nisu džabe komšije pobegle od nas...“;
na svaku godišnjicu masakra nad Srbima: „krivi Milošević, velikosrpski nacionalizam, SPC, SANU, četnici, Garašanin...“
Srbija da finansira što više regionalnih projekata pomirenja u kojima su Muslimani žrtve, Hrvati EUropljani, a Srbi genocidaši. Bojan Tončić da rukovodi projektom: Koncentracioni logori u Srbiji (1991-1995) za Hrvate i Bošnjake („srbijansko društvo ... (da) prizna postojanje koncentracionih logora ...za Hrvate u Sremskoj Mitrovici... kod Begejaca ...u Institutu bezbednosti na Banjici ... logori za Bošnjake: u Mitrovom Polju ... i Šljivovici; ...(oni za `srbijanske` đake treba da budu) destinacije ekskurzija i edukativnih obilazaka“; ovde).
Da budžet Srbije za 2022. bude:
200 milijardi za Čongradinku i Danas;
200 milijardi za Gruhonjića i NDNV;
200 milijardi za Kesića i „aha-ha-popovi-iz-audija“ šegu;
200 milijardi za štampanje Filosofije palanke u 825.436 miliona primeraka;
200 milijardi za Vlajsu Arsenijevića kao naknadu za duševni bol što se rodio kao Srbin;
2000 milijardi za Dubravku Stojanović i projekat „Kako su Srbi patentirali gasnu komoru, crnačko ropstvo i istrebljenje mamuta“.
Vizija-misija: da se sva srpska omladina ugleda na našu dečicu iz kruga dvojke, samo urbano i bleja, kafidžonka s roze ćebencetom do dva, uz sprdanje na račun Srbistana, ko-nas-zavadi vajkanje, normalnosvetstvo i ko-poslednji-izađestvo, prstićima da se slažu srdašca našim ZG susjedima, fuj neprihvatači kosovske realnosti...
A uveče u Dorćolplatz na priču „o dekonstrukciji štetnih i opasnih narativa“, sve puno Miloševićevih hladnjača, naciologa, genocidologa i drugih otvarača očiju, pa da onda kolektivno gledamo Newsmax Adria BG i Pregled dana, koji obavezno započinje (kao emisija od 18. juna 2021, ovde) sa:
„Gde ste bili devedesetih? Koliko ste sela spalili? Jeste li doveli kući bar jedan frižider, prsten ili zlatan zub? Jeste li ubili bar jednog čoveka u Srebrenici? Ukopaste li nekog Albanca u masovnu grobnicu?“.
E, tako da vaspitavamo našu omladinu! Da je naučimo da nam samo još malo treba. Još koje, tu i tamo, prihvatanje realnosti, još koje, tu i tamo, suočavanje sa srpskim genocidom... I evo nas na cilju: da se svi držimo za ruke i pevamo Odu radosti, pa da zatim trčimo po cvetnim poljima okruženi EU leptirićima...
Aha, hoće to, hoće.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Prethodnu kolumnu Slobodana Antonića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
