Palmer, Hil i Eskobar, osim što su činovnici američke administracije, povezani su naime sa pokojnim Ričardom Holbrukom koji je, podseća Trifković, zbog politike prema Balkanu dobio nadimak „Buldožer“.
Ime Ričarda Holbruka ostao je upamćeno u Srbiji po rešenjima koja je donosio, što u BiH, što na Kosovu, uglavnom na štetu Srba. Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma nasledio ga je Metju Palmer, koji je od nedavno zadužen za reformu pravosuđa u BiH. Za Kristofora Hila, koji je viđen za novog američkog ambasadora u Beogradu, govorilo se da je „desna ruka Holbruka“, a bio je i deo tima na pregovorima u Rambujeu, čiji je neuspeh doveo do bombardovanja SRJ.
Pokušaj reprize Holbrukove metode
Gabrijel Eskobar, sadašnji specijalni savetnik Amerike za Balkan, takođe je prošao „obuku Holbrukove diplomatije“.
S obzirom da se popuna „Holbrukovog trojca“ poklapa baš u vreme najveće kriza na Kosovu i Metohiji koja je na ivici oružanog sukoba, kao i sve vidljivijeg kretanja događaja BiH u pravcu ukidanja Republike Srpske, postavlja pitanje da li se sa njima vraća i Holbrukova „buldožer diplomatija“.
Profesor dr Srđa Trifković, istoričar i bivši direktor Instituta za međunarodne odnose Rokford u državi Ilinois, kaže da je ovo pokušaj da se uspostavi paralela i stvori utisak nadmoći koji je vladao u vreme kad je Ričard Holbruk na ovim prostorima bio „bog i batina“.
- Paralela je u tome da oni u scenografskom smislu žele da stvore utisak da imamo reprizu Holbrukove predstave, što u suštini nije slučaj. Odnosno, imamo reprizu jednog diplomatskog teatra u kome oni kroz prostu predstavu pokušavaju da iscede od Srba pristanak i kompromise za koja nemaju ovlašćenje, a da eskaliraju pretnje i aktivne mere, ako Srbi to odbiju - uveren je Trifković.
Srpsko NE danas nema posledice
Po njegovom mišljenju, u Srbiji ne postoji dovoljna spoznaja da je američki Stejt department institucija koja zapravo teži da nameće sukcesivnim administracijama svoju već formiranu političku i ideološku liniju u određenim delovima sveta pa i Balkana.
- Pri tom u svom često arogantnom i nasilnom nastupu oni pokušavaju da stvore utisak da imaju veća ovlašćenja nego što je to slučaj. To smo videli i sa Brajanom Hojt Jiem i (nekadašnjim ambasadorom SAD za ratne zločine Pjer-Rišarom) Prosperom i naravno sada sa ovom gospodom (Palmer Hil, Eskobar). Jer oni žele da stvore utisak da je na najvišem nivou Bele kuće – Saveta za nacionalnu bezbednost, već prelomljena odluka kako stvari treba da se odvijaju na ovim prostorima i da će Srbija i Srbi van Srbije, ukoliko ne legnu na rudu, biti grubo kažnjeni. Što nije tačno - tvrdi istoričar.
Kako objašnjava, situacija kada se zaoštravaju odnosi u Indo-pacifičkom basenu, stvaranje nove odbrambene strukture SAD-a i Velike Britanije i Australije, zveckanje oružjem u vezi sa Tajvanom, odvlače gro pažnje američkih donosilaca odluka.
- Kada pokušavaju da dovedu do smirivanja odnosa sa Rusijom upravo jer ne žele da se angažuju u punoj meri na dva fronta – i protiv ruskog uticaja na evropskom tlu, i u suzbijanju Kine u indo-pacifičkom prostoru, dakle u toj situaciji ova gospoda pokušavaju sa folirantskom glumom u kojoj su dobro izvežbani da stvore utisak da su odluke već uveliko pale i da je svaki otpor uzaludan - kaže Srđa Trifković.
Evropi ne odgovaraju tenzije
Istoričar dodaje da, s druge strane, ni Evropljani ne žele da se angažuju u punoj meri, pogotovu ne u situaciji kada su unutar EU odnosi poremećeni.
- Dakle, u toj situaciji zaoštravanje odnosa na našim prostorima koje bi uključivalo i vojne pretnje i sankcije jednostavno ne dolaze u obzir. I zato bi sa srpske strane trebalo da postoji svest da ovoga puta čvrsto NE ne nosi cenu. Odnosno, Palmer, Eskobar i Hil su kao uterivači dugova koji vam dođu na vrata i počnu da prete da će da vam slome nogu. U ovom slučaju oni će pokušati na sličan način da nastupe kao i Holbruk devedesetih, ali mislim da će sve ostati samo na pokušaju - kaže profesor Trifković.
Drugim rečima, neće biti ni sankcija, niti pretnje oružanom silom, uveren je istoričar.
Kristofer Hil povučen iz penzije
Srđa Trifković napominje i da je Kristofer Hil povučen iz diplomatske penzije da bi se pojavio na ovom području, ali da ne očekuje da će napraviti neki kopernikanski obrt. A na pitanje zašto je Kristofer Hil povučen iz penzije ako se tako nešto od njega ne očekuje, Trifković odgovara:
- Zato što misle da će sama reputacija Kristofora Hila kao tvrdog i opasnog protivnika koji voli da diktira uslove i režira unapred zacrtane ishode impresionirati (čitaj zastrašiti) Srbe.
Diplomate su, zaključuje Trifković, ljudi koji ne donose ključne odluke: oni sprovode politike, ali ponekad žele da u tom sprovođenju na ovaj ili onaj način stvore utisak da toj njihovoj unapred zacrtanoj politici – nema alternative.
EU srpskoj deci: Moraćete da me zavolite! Više o tome OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
