Piše: Vesna Veizović
U jednu Svetu nedelju, jedan zemunski đak poreklom iz Bugojna svečano je pustio u rad svoju bivšu gimnaziju. Renoviranu, u koju je utrošeno dosta novca, ali on ne žali! I što bi žalio? Ne daje novac iz svog džepa,već iz džepa roditelja tih gimnazijalaca i svih drugih roditelja, penzionera i one dece koja još nisu ni rođena ali će im rođenjem na teret biti stavljen taj dug, za kojim zemunski gimnazijalac poreklom iz Bugojna ne žali!
U istu Svetu nedelju održavaju se šiptarski lokalni izbori. Apsolutno neustavni, organizovani od strane šiptarskih separatista koji su u državi Srbiji napravili paralelnu državu gde su uspostavili svoje institucije, svoje zakone, svoje ljude.
Nije to vest od prošle sedmice,već proces koji je u delo sprovela upravo napredna vlast na čemu sa gimnazijalcem iz Bugojna. U saradnji sa nekim bivšim Srbima koji sebe nazivaju „Srpskom listom“ sa brojnim ignorantima iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju koji kažu kako „samo mrzitelji Srbije neće izaći na šiptarske neustavne izbore“.
Nema logike, nema ni mozga!
No, u Srbiji logike nema odavno! Da je ima, niko normalan ne bi isforsirao gašenje srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, a zatim deset narednih godina pokušavao da uspostavi Zajednicu Srpskih Opština, organizaciju čije nadležnosti ne prelaze ni NVO, i to neku slabiju.
Ali kako naterati Srbe da izađu masovno na izbore? Srbe, izmučene strahom, nemaštinom, lažima, siromaštvom, jeftinom zabavom!
Lako!
Takve Srbe je lako nagovoriti na sve! Da prime vakcinu prvi u svetu i učestvuju kao pokusni kunići! Još lakše ih je nagovoriti da je zemunski gimnazijalac iz Bugojna najbolje što nam se ikad desilo, jer u sred krize sa lažnom pandemijom on je nesebično delio NAŠ novac, razbacivao se i govorio kako novca ima više nego ikad, ima svega, samo nema krize. E sad to što zejtin košta 210 dinara, što je kilo brašna skuplje od kilograma šećera…. I što ćemo tih 50 – 100 evra vraćati državi kao da smo podigli stambeni kredit. Nemamo kome da se žalimo!
A i što bismo kada na televizoru kažu da mi ustvari super živimo i da je ova kriza samo put kojim ćemo se izvući iz inflacije! A kako ne verovati kada kažu da na televiziji?
Protekla sedmica nije obeležena samo poskupljenjima, već napadima na Srbe na Kosovu i Metohiji. U napadu teže je povređen jedan mladi čovek, stradala je jedna starija žena, lakše je povređeni desetak Srba. To su samo informacije zbog kojih nećete pustiti suzu, bar ne onako žalosno dok pijete i žalite uz Tomu.
Ipak, režimski mediji potrudili su se da napade na Srbe dovedu bar u drugi plan, da se o njima priča, da se saznaju brojni tajni planovi šiptarskih terorista, da da onih koji i organizuju izbore na kojima upravo ova vlast koja osuđuje napade i učestvuje.
Ali rešenje postoji!
Sveta nedelja i izbori na Kosovu i Metohiji i rešenje problema. Da svi Srbi masovno izađu na šiptarske neustavne izbore.
Kao što rekosmo, logike nema. Ali kada Srbi, kako vele na režimskim medijima u svetu nedelju prvo odu na izbore, pa onda nahrane kravu, i kada u redovima čekaju da se otvore birališta,to onda nešto znači! Još kada jedan od čelnika Kosovskog Pomoravlja izjavi da su ovi izbori do sada najvažniji jer će značiti formiranje ZSO, i da bez Srbije oni na KiM ne bi mogli ništa, čak ni da naprave bebe kojih je samo ovog meseca u jednom danu rođeno čak osam. Ponavljam, zahvaljujući Srbiji.
Pa kada redom birači svi do jednog ponavljaju da su na izbore izašli jer veruju svojoj državi, zemunskog gimnazijacu iz Bugojna i da se samo nadaju u ZSO, jer će to značiti rešenje svih njihovih problema.
Znači da možemo da napravimo opkladu da niko, uključujući i osobe na visokim političkim pozicijama na KiM nemaju uopšte pojma šta je predviđeno formiranjem Zajednice Srpskih Opština, da ne govorimo o tim jadnim ljudima koji su možda za nekih desetak evra izdeklamovali naučenu rečenicu u vezi sa nadom u ZSO.
Znači da je Srbe toliko lako prevariti, da vlastodržci ne moraju ni da se trude da smišljaju nove scenarije, jer o istini više niko i ne razmišlja, živi se kao da imamo još par života, pa ovaj ako utrošimo na laž – nikom ništa…Nekad ćemo možda žaliti. Bitno je da zemunski gimnazijalac iz Bugojna ne žali, posebno ne za Srbijom i Kosovom i Metohijom, deli i predaje, kao da mu je njegova Bosna!
O povezanosti crkve i medija pročitajte OVDE.
Izvor: Vaseljenska
