Najnovije

KOMUNISTIČKE METODE: Kineski „narodni rat” protiv američkih špijuna

Već šest godina postoji telefonska linija preko koje Kinezi mogu da prijave ako sumnjaju na špijunažu.

Kina )Foto: flickr)

U najnovijoj filmskoj avanturi „Nije vreme za umiranje” DŽejms Bond nema vremena za Kinu, ali je zato u realnom svetu i te kako ima šef američke obaveštajne službe Vilijam Berns. Šarmantni obračuni agenta 007 s najvećim zlikovcima koji bi da zavladaju svetom u poslednjim filmovima ne prate novi „hladnoratovski” raspored figura na geopolitičkoj mapi sveta. Verovatno da ne bi umanjili zaradu na blagajnama kineskih bioskopa.

I dok su Šangaj i Makao tek usputne kulise u jednom od prethodnih filmova o Bondu – „Skajfol”, odluka direktora CIA da oformi poseban centar u Lengliju za praćenje kineskih aktivnosti digla je uzbunu u Pekingu. Glasilo Kineske oslobodilačke armije „PLA dejli” pozvalo je građane na „narodni rat” protiv američkih špijunskih aktivnosti usmerenih protiv druge ekonomije sveta.

Kineski mediji pod državnom kontrolom počeli su da emituju video-klipove u kojima se građani upozoravaju da je CIA počela s aktivnim regrutovanjem saradnika koji govore mandarinskim, kantonskim, haka i šangajskom verzijom (dijalektom) kineskog jezika.

„Američka obaveštajna služba, koja tako otvoreno regrutuje specijalne agente, mora da koristi još zlokobnije metode. Ali nijedna lukava lisica ne može pobediti dobrog lovca. Kako bismo sačuvali nacionalnu bezbednost, potrebno je samo da verujemo ljudima i da se oslanjamo na njih”, prenosi „Saut Čajna morning post” navode iz teksta vojnog dnevnog lista.

Vojni stratezi u Pekingu zato poručuju da je „narodni rat” neophodan kako bi se nacija zaštitila od obaveštajnih pretnji i onemogućilo špijunima da se sakriju. Povodom odluke najpoznatije američke obaveštajne službe da oformi poseban misijski centar za Kinu reagovalo je i Ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu. „Ovo je tipičan simptom mentaliteta hladnog rata”, poručio je portparol DŽao Liđen.

Čelnici američkih obaveštajnih službi i kongresmeni već duže vreme izražavaju zabrinutost zbog „rastuće pretnje Kine”, čija ekonomija uprkos pandemiji kovida 19 raste, što omogućava Pekingu da širi uticaj u celom svetu. U situaciji kad su kineski hakeri sve aktivniji u sajber napadima na SAD, a tenzije u Južnom kineskom moru ne isključuju i potencijalni vojni konflikt, odluka američke obaveštajne agencije ne iznenađuje. Stvaranje novog centra CIA za prikupljanje obaveštajnih podataka o Kini i suprotstavljanje njenoj špijunaži znak je da se SAD spremaju za sveobuhvatnu i višegodišnju borbu s Pekingom.

Kako piše „Vašington post”, Vilijam Berns je početkom oktobra svojim saradnicima novi misijski centar opisao kao pokušaj „daljeg jačanja kolektivnog rada na najvažnijoj geopolitičkoj pretnji s kojom se SAD suočavaju u 21. veku – sve kontradiktornija kineska vlada”.

Govoreći o naporima koji će obuhvatiti svaki deo agencije, čelnik CIA je ove aktivnosti uporedio s hladnoratovskom borbom protiv Sovjetskog Saveza. Ali, Berns je pojasnio da je Kina strašniji i komplikovaniji rival od nekadašnjeg SSSR-a s obzirom na veličinu njene ekonomije, koja je potpuno isprepletena sa SAD.

Plan Lenglija je sličan onom u vreme borbe protiv Sovjeta. CIA će u zemljama širom sveta rasporediti veći broj agenata, lingvista, tehničara i specijalista, s jednim zadatkom – da prikupljaju obaveštajne podatke i suprotstave se interesima Kine. U tu svrhu agencija će regrutovati, ali i obučiti više ljude koji govore mandarinskim, a Vilijam Berns će se sastajati sa šefom centra za Kinu, ali i drugim rukovodiocima, kako bi se razvila koheziona strategija u nadmudrivanju s Pekingom.

Špijunsko nadigravanje među velikim silama se odigrava u delikatnoj situaciji u kojoj jedan broj američkih agenata ispoljava simptome „havanskog sindroma”, ali i bukvalno fizički nestaje. U strogo poverljivom dokumentu koji je prošle nedelje obelodanio „NJujork tajms”, konstatuje se da je američka kontraobaveštajna služba potcenila svoje rivale. Veliki broj stranih obaveštajaca CIA je ubijen, zarobljen ili se okrenuo suparničkim agencijama, navodi se u netipičnom dokumentu poslatom svakom birou širom sveta.

Iako se zbog nedaća koje snalaze američke špijune prst još javno ne upire u Peking, DŽon O. Brenan, koji je u vreme Obamine administracije nadgledao opsežnu reorganizaciju CIA, kaže da, ako postoji zemlja koja zaslužuje svoj poseban misijski centar, onda je to Kina. Po njegovom mišljenju, reč je o državi „koja ima globalne ambicije i predstavlja najveći izazov američkim interesima i međunarodnom poretku”.

Ali ni vlast u Pekingu pod rukovodstvom Si Đinpinga ne spava i poslednjih godina je pokrenula više kampanja s ciljem da upozna javnost s obaveštajnim pretnjama iz inostranstva i tako ohrabri građane da aktivno deluju. Još pre šest godina uvedena je posebna telefonska linija preko koje Kinezi mogu da prijave ako sumnjaju na špijunažu.

Tokom Dana obrazovanja o nacionalnoj bezbednosti 2016. godine pokrenuta je široka propagandna kampanja, koja je uključivala i plakate u strip maniru, preko kojih su upozoravali mlade državne službenice da tokom izlazaka sa zgodnim strancima ne padnu u ruke „potencijalnog DŽejms Bonda”. Lokalna vlast u Pekingu otišla je i korak dalje: od 2017. godine počela je da nudi nagradu od pola miliona juana (78.000 dolara) svakome ko pomogne u otkrivanju špijuna.

Kako se NATO u tajnosti sprema za nuklearni rat, pročitajte OVDE.

Izvor: Politika

Bonus video

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA