Miroslav Jeremić ističe da je otkriveno oko dva miliona falsifikovanih dinara, više od 100.000 falsifikovanih dolara, oko 45.000 falsifikovanih evra i lažnih novčanica ostalih valuta u vrednosti oko 10.000 evra.

"Reč je o nominalnoj vrednost, jer falsifikati nisu naplativi. Navedene cifre odgovaraju materijalnoj šteti koju su pretrpeli primaoci lažnog novca", kaže Jeremić.

Na pitanje koje novčanice lažnog novca prednjače kada je reč o dinarima, Jeremić kaže da su  to apoeni 1.000, 2.000 i 500 dinara.

"Falsifikatori nemaju interesa za pikovanje apoena male vrednosti, a izbegavaju i falsfikovanje apoena velike vrednost", objašnjava Jeremić.

Narodna banka Srbije je otkrila 1.710 lažnog stranog novca.

"Najviše je otkriveno falsifikata dolara, 1.166 od ukupno 1.170, a u okviru te valute najviše apoena od 100 dolara", kaže Jeremić.

Koje novčanice evra se najviše falsifikuju 

Falsifikat apoena od 100 evra je proteklih godina bio najbrojniji, sada više nije. Na pitanje da li to znači da se lakše otkrivaju takve novčanice, Jeremić odgovara kaže da ne veruje da je to razlog.

"U zemljama Evrozone najčešće se falsifikuju i otkrivaju apoeni od 50 i 20 evra. Kod nas je ta novčanica od 100 evra dugo vremena bila falsifikovana i otkrivana, a trenutni podaci kažu da su to sada novčanice od 50, 200 i 100 evra, tim redom", objašnjava Jeremić.

Dodaje da se kod nas najveći broj transakcija vrši u kešu, i to u evrima, i pri tome se radi o značajnim iznosima, poput kupoprodaje polovnih automobila, iznajmljivanja stanova, i da to objašnjava zašto su kod nas falsifikuju krupni apoeni.

Kako izgleda originalna novčanica

Na pitanje šta ukazuje na falsifikovanu novčanicu, Jeremić kaže je za to potrebno da se tačno zna izgleda originalna novčanica.

"Informacije o tome kako izgledaju zaštitni elementi originalnih novčanica, građani mogu da pronađu za dinare na sajtu Narodne banke Srbije, a za evro na sajtu Evropske centralne banke", objašnjava Jeremić.

Dodaje da se prvo može primetiti da se kvalitet papira bitno razlikuje između falsifikovane i originalne novčanice, ako je reč o lošem falsifikatu.

Jeremić potvrđuje da je lažna novčanica od 500 evra "savršeni" falsifikat.

"Država se bori protiv ovakvih falsifikata. Kada se on jednom konstatuje, njegove karakteristike se opisuju i cirkularnim pismo Narodna banka Srbije obaveštava sve banke i menjačnice o pojavi tog falsifikata i detaljno ga opisuje", ukazuje Jeremić.

Kaže da građanima to ne pomaže mnogo, ako primi tu novčanicu kao originalnu, te da je tada pretrpeo štetu i da mu je slaba uteha da će to biti prepoznato u banci ili menjačnici.

Gde se najčešće distribuira lažni novac

Dodaje da bi građani trebalo da budu veoma oprezni kada čuvaju svoju ušteđevinu strane valute, jer različite zemlje imaju različitu praksu.

"Da bi bili sigurni da je sa vašom ušteđevinom sve u redu, trebalo bi da pročitate informacije o novčanicama koje posedujete na sajtovima centralnih banaka, koje su taj novac emitovale", savet je direktora Odeljenja Narodne banke Srbije za borbu protiv falsifikovanja novčanica.

Na pitanje na kojim mestima treba biti oprezan, gde se najčešće distribuira lažni novac, Jeremić kaže da su to situacije loših svetlosnih uslova i kratkog vremena na raspolaganju da eventualno izvršite proveru novca.

Govoreći o tome koliko je pandemija uticala na tokove lažnog novca, Jeremić kaže da kada smo imali policijski sat i ograničenja radnog vremena trgovinskih radnji, uticala je bitnije zbog smanjenog gotovinskog platnog prometa.

"Sada kada nemamo takve restriktivne mere, nema takvog uticaja na količinu falsifikata koji se otkriva", zaključuje direktor Odeljenja Narodne banke Srbije za borbu protiv falsifikovanja novčanica Miroslav Jeremić.

Kakvu zamku Priština sprema, saznajte OVDE.

Izvor: RTS