Vrhunac tog procesa, koji je počeo postavljanjem Gabrijela Eskobara za specijalnog izaslanika za Balkan, predstavlja nedavno imenovanje novog ambasadora u Beogradu, Kristofera Hila i to u vreme dok aktulenom mandat još nije istekao. Tokom leta imenovan je, naime, i novi ambasador SAD u BiH Majkl Marfi, za mesto novog ambasadora u Prištini nominovan je DŽefri Hovenijer, dok je, uz sve to, DŽejms O`Brajen nominovan je za poziciju koordinatora za politiku sankcija SAD.
Vladimir Trapara sa Instituta sa međunarodnu politku i privredu za Euronjuz Srbija navodi da su svi angažovani i nominovani iskusne diplomate, koji jako dobro poznaju region.
"Rekao bih da je to deo jednog opšteg manira Bajdenove administracije u spoljnoj politici, da se na mesta postavljaju ljudi koji su iskusni u onome što rade, počevši od najviših pozicija u spoljnoj politici pa do diplomata u raznim regionima", kaže Trapara.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ukazao je da će Hil kao ambasador u Beogradu, predstavljati i neku vrstu izazova za lidere na Zapadnom Balkanu, jer sugeriše konkretniji uticaj Amerike.
"Diplomata je sa velikim iskustvom i na Balkanu, bio je specijalni izaslanik za sve krize na Pacifiku, jako je dobar pregovarač, od autoriteta i dobar izbor. Kad pogledate liniju koju je Bajden postavio - Eskobar, Hil, O Brajan za sankcije - biće teško vođama na Zapadnom Balkanu", naveo je Janjić.
Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost istakao je da je Hil kao dečak živeo u Beogradu, gde mu je otac radio u Ambasadi SAD kao savetnik, a kasnije je u Beogradu bio i saradnik ambasadora.
"S obzirom na to do kog nivoa službe je stigao, da je bio čak i ambasador u Iraku, najviših pozicija u Stejt departmentu, nema sumnje da bi njegovo imenovanje i prethodno iskustvo bilo jasan signal američke rešenosti da se ovde nešto krupno završi", naglasio je Savković.
Sa druge strane, Vladimir Trapara navodi da ne bi trebalo očekivati da se dese velike promene nakon novih imenovanja, ali da će region sigurno biti pomno praćen od strane SAD.
"Skeptičan sam po pitanju toga da će se napraviti ozbiljniji iskorak u bavljenju SAD ovim prostorom. Sigurno je da će region biti pomno praćen i da će ti ljudi dati doprinos tome. Ipak, nisam siguran da če se truditi da reše zaostala nerešena pitanja", rekao je Trapara.
On ističe i da je važno na koji način se Amerika bavi određenim pitanjima, te navodi primer aktivnosti administracije Donalda Trampa kada je u pitanju Kosovo.
"Bolje je i da se SAD ne bave rešavanjem pitanja Kosova, nego da to rade pod znacima navoda, kao što su to radili Tramp i njegovi ljudi. Došli su do Vašingtonskog sporazuma, a sada vidimo da od toga nema ništa", kaže Trapara.
Ipak, Trapara zaključuje da će svakako jedan od prioriteta Bajedove administracije biti popravljanje saradnje sa Evropskom unijom te da će upravo Evropi prepustiti da se konkretnije bavi dešavanjima na Balkanu.
"Popravljanje tog transatlanskog partnerstva sa EU i nekim njenim najznačajnijim članicama će sigurno biti prioritet. To je dovedeno u pitanje za vreme Trampa i sada žele da se obnovi. Jedan deo toga će biti i prepuštanje Evropi da se bavi sopstvenim dvorištem, između ostalog i Zapadnim Balkanom", zaključuje Trapara u izjavi za Euronjuz Srbija.
Kako se Rusija podmladila pod sankcijama, pročitajte OVDE.
Izvor: Euronjuz Srbuja/Kosovo onlajn
