Rusija kaže da je podigla isporuke gasa Evropi na “najviši mogući nivo”, a Kremlj tvrdi da ne koristi energent kao oružje. Dok Rusija čeka sertifikaciju Nemačke za podvodni gasovod Severni tok 2, "Vašington igzemener" piše da je za krizu, kakvu Evropa ne pamti 30 godina, kriv Vašington.

Ruski predsedik Vladimir Putin sada vodi energetski rat protiv Evrope, piše komentator Tim Rogan u kolumni za “Vašington igzemener”, a za to njegov Bajden može samo sebe da krivi. Napuštanjem sankcija pređašnje administracije, Bajden je odobrio Putinov gasovod Severni Tok 2, čija je izgradnja u potpunosti završena 10. septembra, navodi se. Grupa kongresmena želi da poništi Bajdenovu odluku da ukine sankcije nad ruskim operaterom Severnog toka 2, u poslednjem pokušaju da ga spreče da pumpa gas Evropi.

Amandman je predstavljen sredinom septembra, a u njemu 10 kongresmena traži od predsednika da nametne sankcije svakom entitetu odgovornom za planiranje, konstrukciju ili operisanje gasovodom Severni tok 2.

Završen tek nedelju dana nakon što je Bajden uklonio sankcije u maju, baltički gasovod donosiće ruski gas direktno u Nemačku, prolazeći zemljanim rutama preko Ukrajine, Belorusije i drugih zemalja. Ipak, prvo mora da dobije sertifikate, a taj proces može potrajati mesecima, što daje nadu nekim kongresmenima da se može obustaviti.

Ono što je apsurdno je što će Bajdenova administracija sankcionisati brodove uključene u konstrukciju gasovoda ali ne i kompaniju umešanu u to. Ovakva Bajdenova odluka bila je veliki poklon Putinu, ističe “Vašington igzemener”.

Kratki rukavi Ukrajine

Kritičari kažu da je Severni tok 2 napravljen da uskrati Ukrajini unosne tranzitne takse i dodatno ojača ruski uticaj nad evropskom energetskom industrijom. Ukrajina i Poljska protive se projektu na osnovu pretnje nacionalnoj bezbednosti, dok ga Nemačka podržava. Američki Kongres stao je na stranu Kijeva i Varšava, nametajući dve runde sankcija, međutim Bajdenova administracija je, u pokušaju da popravi narušene veze sa Nemačkom, pristala da ukine sankcije u zamenu za obavezivanje Berlina da će investirati u ukrajinsku energetsku industriju i natera Kremlj da izvozi deo gasa kroz zemlju.

Bajden veruje da će sankcionisanje gasovoda uzrokovati više štete sa vladom nemačke kancelarke Angele Merkel nego što će doprineti evropskoj i NATO bezbednosti. Merkelova je sredinom maja, u razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim tokom oproštajne posete Kijevu, rekla da bi Rusiji mogle da budu uvedene dodatne sankcije ako bude koristila kontroverzni gasovod protiv Ukrajine.

Zelenski se protivi gasovodu i kaže da ugrožava bezbednost Ukrajine. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je tada da će Ukrajina, kao i ostale tranzitne zemlje, uskoro morati da traže pravo na tranzitni gas.

U Ukrajini strahuju da će ruski gasovod Severni tok 2 dati veću kontrolu Moskvi nad snadbevanjem regiona energijom i dodatno pojačati njen uticaj. Zelenski je tada opisao ovaj projekat kao “geopolitičko oružje Kremlja”, koje bi moglo da bude “opasno po čitavu Evropu”.

Ali Merkel, koja se ove jeseni, posle 16 godina mandata, povlači sa funkcije nemačke kancelarke rekla je da su Berlin i Vašington na istoj strani, odnosno da gasovod Severni tok 2 ne treba koristiti kao oružje protiv Ukrajine, naveo je BBC. Ona je tada upozorila da sankcije mogu biti uvedene Moskvi u dogovoru Nemačkom i SAD, ukoliko se gasovod bude tako koristio.

Sporazum SAD i Nemačke trebalo je da obezbedi da Rusija neće koristiti Severni tok 2 da odseče Ukrajini pristup milijardama dolara u tranzitnim taksama i iznudi evropsko političko smirenje u zamenu za stabilne zalihe energije.

Ukrajinske vlasti tvrde da država godišnje gubi oko tri milijarde dolara zbog tranzita gasa, a gasovodu koji vodi od Viborga u Rusiji, na obali Baltičkog mora, do Lubmina u Nemačkoj, protivi se i Poljska. Varšava tvrdi da taj projekat vredan 10 milijardi dolara ugrožava bezbednost Centralne i Istočne Evrope, dok Rusija negira i kaže da je komercijalno koristan za sve uključene strane.

"Slabost prema Putinu"

Prema američko-nemačkom sporazumu, Ukrajina će dobiti 50 miliona dolara kredita za zelenu energetsku u tehnologiju. Pored toga, Kijev će dobiti i garanciju otplate naknada za tranzit gasa koje će izgubiti do 2024. zbog zaobilaženja, kako je naveo AP.

Osim što će Severni tok 2 uskratiti Ukrajini pristup lukrativnim taksama, ujedno će dati Putinu sredstvo za držanje Evrope u dugogodišnjoj energetskoj zavisnosti od Rusije, što će mu dalje omogućiti da dobije evropski politički mir u zamenu za toplu zimu.

“Vašington igzemener” piše i da je Bajdenova odluka u skladu sa drugim nedavnim akcijama i da one reflektuju “očiglednu slabost prema Putinu”, uključujući “Bajdenovo moljakanje Putina za samit”. BBC navodi da je nemačko-američki sporazum kompromis i da je Vašington za nekoliko meseci jasno stavio do znanja da je Bela kuća spremna na ustupke i Berlinu i Moskvi.

Stejt department je ranije saopštio da neće nametati sankcije operateru cevovoda, kompaniji “Severni tok 2AG” koja je u vlasništvu “Gazproma”i njegovom glavnom menadžeru, Putinovom dugogodišnjem prijatelju Matijasu Varnigu, što je u Moskvi protumačeno kao kao ispoljavanje političke slabosti.

"Gazprom" je smanjio isporuke gasa Evropi, uprkos rastućoj potražnji, dok je Putin rekao da Moskva može razmotriti povećanje snabdevanja preko Ukrajine samo ako vlasti u Kijevu promene ponašanje. Vašington je odlučio da ne se pravi da ne primećuje rusku retoriku, naveo je BBC, dodajući da je umesto toga savetnik Stejt departmenta Derek Šol otputovao u Kijev 20. jula kako bi nagovorio ukrajinske vlasti da se uzdrže od javnih protesta protiv završetka gasovoda.

Američki Kongres neće okončati borbu protiv Severnog toka, o čemu svedoči podnošenje amandmana na Zakon o finansiranju Stejt departmenta kojim se zahteva trenutna obnova sankcija protiv operatora gasovoda. Amandman se, međutim, odnosi samo na budžet Stejt departmenta za 2022, ističe BBC.

Rekordni skok cena

Kako dolazi zima a energetske rezerve nestaju, ruski energetski gigant “Gazprom” obustavlja isporuke gasa Evropi, navodi "Vašington igzemener". Nakon što je “Gazpromu” ponuđena prilika da rezerviše dodatne tokove gasa kroz cevovode koji hrane Evropu, rezervisao je umesto toga samo trećinu dostupnih kapaciteta preko Poljske i desetinu dostupnih kapaciteta preko Ukrajine. To je uzrokovalo još veće cene energije.

Predsednik odbora “Gazproma” Aleksej Miler je tada rekao da su “cene gasa u Evropi već oborile sve moguće rekorde” i da će “možda čak i u bliskoj budućnosti biti postignuti novi rekord".

Cene energenata su podivljale kako se ekonomije postepeno oporavljaju od pandemije. U istom trenutku kako je naglo rasla potražnja na tržištu, opadala je ponuda. Čak i sa blagim vremenskim uslovima, 1. oktobra se gasom trgovalo za 100 evra po megavat-času. To je čak 400 odsto više nego početkom ove godine (600% za 12 meseci).

-Trenutni pad isporuka gasa i povećano povlačenje iz zaliha, koje podiže cene gasa širom Evrope i doprinosi Moskvi, je na prvom mestu komercijalna taktika za pomoć Rusiji u vreme kad je potražnja za gasom širom globusa visoka. Ali, takođe pokazuje koliko Evropa zavisi o Rusiji za svoj gas – rekla je sredinom avgusta Kristin Berzina, istraživač Alijanse za obezbeđivanje demokratije.

"Žaba u vrijućoj vodi"

Ona je rekla da je “značajno” što je Merkelova zapretila sankcijama ako se Severni tok 2 bude koristio kao oružje, ali je zapitala kako će Nemačka ili Evropa zaključiti da je to slučaj.

- Da li će se spori rast cena gasa koji ima geopolitičku osnovu smatrati “oružjem”? Ili će se dramatično presecanje (slavine) smatrati “oružjem”? – upitala je.

- Evropa će biti kao žaba u vrijućoj vodi, koja ne primećuje da je u nevolji dok nije prekasno. Rusija ima mnogo prostora da stvori scenario koji je bolan za Evropu, ali ne prelazi kritične pragove – zaključila je Berzina, dodajući da će to biti korisno za Rusiju i finansijski i politički.

U međuvremenu, Norveška je odlučila da poveća izvoz gasa u Evropu. Zemlja će dozvoliti energetskoj kompaniji "Ekvinor" i njenim partnerima da povećaju izvoz gasa sa dva polja na moru – Trol i Oseberg - u sledećih godinu dana usled zabrinutosti zbog niskih evropskih zaliha koje su izazvale skok cena.

"Verujemo da je odluka doneta pravovremeno, jer se Evropa suočava s neuobičajeno tesnim odnosom ponude i potražnje na tržištu prirodnog gasa", poručili su iz kompanije, čiji je vlasnik norveška država.

Antifa teroristi prekinuli bogosluženje! Više o tome OVDE.

Izvor: blic.rs