Srpska napredna stranka nastala je nakon preobražaja nacionaliste, četničkog vojvode i desne ruke Vojislava Šešelja, Tomislava Nikolića. Naprasno je postao evropejac i zagovornik Srbije u Evropskoj uniji.
Pošto je uvideo da je promena ideologije jedini put ka osvajanju vlasti, Nikolić je te 2008. shvatio da je bekstvo od Šešelja realna prilika da prigrabi vlast. To, međutim, nije video i tadašnji generalni sekretar radikala, Aleksandar Vučić, koji je odeždu naprednjaka navukao na sebe posle dugog vaganja i pošto je shvatio da neće biti drugi čovek SRS.
Četiri godine od osnivanja, naprednjaci su došli na vlast, Nikolić je postao predsednik države, a Vučić prvi potpredsednik vlade. Paradoksalno, izborna pobeda Nikolića značila je ujedno i njegov kraj u partiji, a istovremeno i okončanje političke karijere.
Preuzimanje medija i institucija
S druge strane, Vučić je preuzeo stranku i tada započeo svoj uspon. Postao je premijer, a na posletku je nalsedio i Nikolića na mestu šefa države.
Za gotovo deceniju vladavine, naprednjaci su primili u svoje redove mnoge “žute lopove” iste one protiv kojih su se borili i o kojima i dan danas govore da su ljudi koji su “godinama uništavali Srbiju”.
Nakon što su preletanje pretvorili u uobičajenu u političku pojavu, SNS je krenuo u osvajanje medija, proterivanje neposlušnih novinara sa televizija sa nacionalnim frekvencijama i pretvaranjem gotovo svih novina u svoje stranačke biltene.
Napadi i satanizacija neistomišljenika
Kako bi partija i Vučić dodatno učvrstili svoju moć, slomljene su i pregažene gotovo sve institucije u zemlji, dok su opozicija i mali broj kritičkih medija satanizovani i predstavljani u skup stranih plaćenika i domačih izdajnika.
U međuvremenu su izbori pretvoreni u formalnost na kojoj se iz ciklusa u ciklus samo potvrđuje aposlutna moć šefa naprednjaka Aleksandra Vučića.
Epilog takvog stanja jesu afere koje u Srbiji niču kao pečurke, ali na koje niko ne reaguje. Nedavno objavljivanje “Pandorinih papira” i informacija da je ministar preletač iz redova DS, Siniša Mali, imao ofšor firmu preko koje je izbegavao plaćanje poreza, nije bila povod za pokretanje istrage samo u Srbiji.
Sud partije umesto sudstva
Istovremeno, dok se ministar Nebojša Stefanović optužuje za državni udar i prisluškivanje predsednika, iz vladajuće stranke stigla nam je poruka da se nadležni sudski organi neće baviti ovim slučajem, već da će oni, iza zatvorenih vrata, rešiti sve između sebe – na partijskim organima.
Tokom svoje vladavine, Srpska napredna stranka je namentula jednoumlje kao jedini pravi garant moći. Svaka kritika se tretira kao pokušaj destabilizacije Srbije, napad na državni poredak i urušavanje sistema.
Kriminalizacija države
Od 2012. godine do danas, “najbolja stranka u novijoj istoriji” može da se pohvali i time da je predano radila na povezivanju državnih struktura sa kriminalnim grupacijama, pa stoga često dolazi do zabune da li su kriminalci uključeni u državne poslove ili su državni fukncioneri upleteni u kriminal.
Od Krušika, preko Jovanjice, pa sve do klana Veljka Belivuka, gotovo da ne postoji afera koja ne upućuje na SNS i njeno rukovostvo, koje se po pravilu brani time da su sve to napadi na njihovog šefa Aleksandra Vučića.
Srpska napredna stranka je danas u potpunosti srasla sa državom, postavši tako najveći poslodavac u zemlji sa gotovo 750 hiljada članova. Nepotizam i burazerska ekonomija, koja podrazumeva nameštanje tendera, otimanje privatne svojine i nekontrolisano trošenje novca svih građana, postali su sveto pravilo funkcionisanja SNS – partije koja pre dolaska na vlast nije imala nijednu nekretninu, a danas ih ima u vrednosti od 224 miliona dinara.
Ono što je evidentno a što priznaju i sami naprednjaci, jeste da mnogi od njih žive sjajno, zahvaljujući stranci i Aleksandru Vučiću. NJima je svakako bolje. Građanima, teško.
Antifa teroristi prekinuli bogosluženje! Više o tome OVDE.
Izvor: nova.rs
