U obrazloženju izmena Krivičnog zakonika se navodi da se one menja zbog „brige o novinarima“ iako i postojeći Zakon pokriva zaštitu novinara.
Naime, u članu 149. stav 2 se navodi: „ Kaznom iz stava 1. kazniće se i ko neovlašćeno spreči ili ometa objavljivanje putem medija informacije od javnog značaja, ili ko zbog objavljivanja takve informacije ili mišljenja grubim vređanjem ili zlostavljanjem, drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajno ugrozi spokojstvo lica koje je informaciju ili mišljenje objavilo“. Zaprećena kazna zatvora je do godinu dana.
To u praksi znači da svaka kritika u medijima, prema bilo kom režimskom subjektu, može novinara i urednika da otera u zatvor.
Verbalni delikt bio i kod Tita, Sudija: To je opasan presedan!
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić rekao je da je kod pomenutog krivičnog dela reč o prilično opasnom proširenju polja inkriminizacije, te da se na taj način štiti i mišljenje o mišljenju.
– Mislim da to u našem ambijentu, koji je prilično netolerantan prema različitim mišljenjima i stavovima, može biti opasan presedan i podloga zloupotrebe. Pogotovo što je zaprećena kazna zatvora – smatra Majić.
On dodaje da prečesto korigovanje krivičnog zakonodavstva nikad nije dobro. Smatra i da je najsporniji deo koji se odnosi na medije i objavljivanje informacija od javnog značaja.
– Mislim da se ovde ide ka strožoj krivično-pravnoj reakciji u ovom delu. Definitivno je tačno da je naš javni prostor sve samo ne neka uređena oblast i da je način izražavanja potpuno neprimeren. Međutim, uvek je pitanje, kad posežete za krivično-pravnom reakcijom, šta je veća šteta, a šta je veća potencijalna korist. Plašim se da je u ambijentu u kom mi živimo potencijalna šteta veća ako ovakvo rešenje ostane, jer će se prilično lako dokazivati da je nečiji osećaj ugrožen, ovog puta i povodom mišljenja koje je neko izrazio – naglašava on.
Majić podseća da je verbalni delikt bio i u komunizmu.
– U društvima u kojima ne postoji tradicija dijaloga, kakvo je naše, vrlo brzo dolazi do toga da se mišljenje podvede pod delikt, možda ne onako eksplicitni verbalni delikt, kakav je bio u vreme komunizma. Ponavljam, stalno bi trebalo imati na umu u kakvom ambijentu se donosi takva odluka – poručuje Majić.
Udar na prava i slobode
Saša Janković, pravnik koji je svojevremeno obavljao funkciju zaštitnika građana, za dnevni list „Nova“ kaže da su predložene izmene Krivičnog zakonika u vezi sa slobodom mišljenja u Srbiji korak napred i istovremeno dva koraka nazad, te da ih lako može zloupotrebiti vlast.
Naime, kao novost, predlaže se krivično kažnjavanje grubog vređanja, zlostavljanja, drskog ili bezobzirnog ponašanja u vezi sa pruženom informacijom od javnog značaja ili mišljenjem – naveo je on.
– Već je, Zakonom o javnom redu i miru, zabranjeno drsko napasti nečiju slobodu, imovinu ili čak i javni moral, što je u redu. Ali drsko misliti o nečijem mišljenju, pa i mišljenju najviših državnih funkcionera, naši su pravo i sloboda. To se ne sme ograničavati i siguran sam da je taj predlog nova opasnost po već teško narušene slobode i prava građana Srbije – zaključuje sagovornik.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika pripremilo je Ministarstvo pravde. Na javnoj raspravi je od 7. oktobra i trajaće do 27. 10. 2021.
Inače, pojam Javne rasprave prema Zakonu ( i u civilizovanim državama) se potpuno razlikuje u odnosu na Srbiju. Javna rasprava inače podrazumeva da javnost prisustvuje istoj, ali ako je organizuje Goran Vesić i SNS kartel (kao pre neki dan u opštini Zvezdara), onda javna rasprava znači da se o trošku naroda dovede privatno obezbeđenje koje fizički nasreće i sprečava zainteresovane građane (i opoziciju) da prisustvuju javnoj raspravi za građane (i opoziciju).
“Priznavanje nezavisnosti Kosova predstavljalo bi samoponištenje srpskog naroda”. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: nova.rs
