Taj je zaključak proizašao iz izveštaja Centra za novu američku bezbednost, u kojem su stručnjaci za odbranu i spoljnu politiku odigrali ratnu igru koja je simulirala upravo takav scenario.
Pratas je ostrvce samo tri kilometara dugo i oko kilometar široko na svom najširem delu.
Nalazi se oko 300 kilometara jugoistočno od Hongkonga i oko 400 kilometara jugozapadno od Tajvana.
Na njemu se nalazi omanja vojna baza u kojoj je smešteno petstotinak tajvanskih marinaca, a vojni analitičari već dugo upozoravaju da bi to ostrvce Kini moglo poslužiti da ispita rešenost međunarodne zajednice da odbrani tajvanski suverenitet.
U scenariju iz ratne igre učestvovali su tajvanski, američki i regionalni stručnjaci, a scenario je počeo kineskom vojnom agresijom na Pratas.
Kineske snage, uz podršku mornarice i avijacije kineske Narodnooslobodilačke armije (PLA), s lakoćom su nadjačale brigadu tajvanskih marinaca na Pratasu i zauzele ostrvo.
Pomorske baze
Jednom kada se situacija na tlu promenila, Sjedinjene Države i Tajvan imali su vrlo malo opcija za pokušaj povratka na status kvo bez dalje eskalacije sukoba.
Tim koji je predstavljao kinesku stranu izbegavao je dalju eskalaciju i samo je držao svoju novoosvojenu teritoriju, što je bilo posebno lako s obzirom na blizinu kineskih vojnih i pomorskih baza.
Američka strana bila je prisiljena da pošalje veći broj svojih snaga daleko od svojih baza na način koji bi bilo teško održavati duže vreme.
Agresivni vojni odgovor verovatno bi doveo do eskalacije i izbijanja rata s Kinom, što su i američki i tajvanski timovi hteli da izbegnu po svaku cenu.
Ekonomske sankcije protiv Kine delovale su presporo i bile su preslabe da bi prisilile Kinu da napusti svoje novo ostrvo.
Kina je u prošlosti već pokazala da ne poštuje presude međunarodnih sudova kada se radi o teritoriji u Južnome kineskom moru, koju Peking u celosti smatra svojom.
Kineski brodovi - navodno ribarski - zaposeli su tako 1995. greben Miščif, unutar filipinskoga državnog pojasa.
Ubrzo su se kraj grebena pojavili brodovi za gradnju, uništili korale i pretvorili greben u veliko veštačko ostrvo na kojem su danas vojna baza, pista za avione i sistemi protivvazdušne obrane.
Međunarodni arbitražni sud presudio je 2016. da se radi o teritoriji Filipina, no Kina je odbila da prihvati presudu te ostrvo i dalje brani svojim vojnim snagama.
Manila ga ne može dobiti natrag bez upotrebe sile koja bi, pak, dovela do eskalacije sukoba i potencijalno direktnog rata s Pekingom.
Sličan bi se scenario mogao očekivati u slučaju osvajanja Pratasa - Kina bi tvrdila da je reč o njenoj teritoriji, kao što tvrdi i za Tajvan, te bi ga branila silom i ne bi ga prepustila Tajpeju bez obzira na pritisak međunarodne zajednice.
Strategija odvraćanja
Stručnjaci iz Centra, koji su odigrali ratnu igru osvajanja Pratasa, stoga su zaključili kako je nužno delovati proaktivno i odvratiti Kinu od pokušaja osvajanja malog atola.
SAD i Tajvan već danas bi trebalo koordinirano da grade strategiju odvraćanja od ograničene kineske agresije.
Autori izveštaja tvrde kako je preko potrebna saradnja s Japanom u izradi ove strategije, jer bi ona mogla promeniti kineske procene vojnih i diplomatskih rizika koji proizlaze iz njene agresije.
Japansko učešće bi omogućilo koordiniranje s Indijom i Australijom kroz takozvani Kvad te stvoriti prilike za saradnju s drugim državama čije teritorije svojata Kina, poput Vijetnama i Filipina.
Napetosti između Pekinga s jedne strane te Vašingtona i Tajpeja s druge sve su izraženije poslednjih meseci u kojima Kina šalje rekordan broj svojih vojnih aviona u tajvansku zonu protivvazdušne odbrane.
Prošli je vikend Kina, zajedno s Rusijom, održala vojnu vežbu u sklopu koje su bojni brodovi obe države oplovili Honšu, najveće japansko ostrvo.
Američki predsednik DŽo Bajden rekao je prošle nedelje da SAD imaju obavezu da brane Tajvan, iako se Bela kuća posle izvlačila kako nije došlo do promene u javnom stavu Vašingtona, koji je namerno neodređen po pitanju odbrane ostrva.
Državni sekretar Entoni Blinken zatražio je da se Tajvanu dopusti "značajno učestvovanje" u telima UN-a, što Kina smatra provokacijom - puzećim pokušajem priznanja nezavisnosti ostrva.
Militanti u Idlibu odbili poslušnost Erdoganu. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Jutarnji list
