U dokumentu, objavljenom na sajtu parlamenta nakon potpisivanja, navodi se da će istog dana, 3. aprila 2022. biti održani redovni izbori za predsednika Republike i Skupštinu grada Beograda i vanredni parlamenrtarni izbori.
Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Skupštine Srbije 2. marta, dok će izbore za narodne poslanike raspisati predsednik Srbije 15. februara, a istog dana predsednik parlamenta raspisaće izbore za odbornike beogradske skupštine.
Takođe, u Zakonu o izboru narodnih poslanika biće predviđeno da prve naredne izbore za predsednika Republike i poslanike sprovede izmenjeni stalni sastav RIK-a, koji će brojati 23 člana i 23 zamenika člana.
Od toga, 17 članova i zamenika biraju se u skladu sa važećim propisima, a preostalih šest bira parlament, na predlog predsednika skupštine, koji predlog upućuje nakon konsultacija sa opozicionim strankama, koje učestvuju u međustranačkim dijalozima.
Od toga, tri će biti izabrana na predlog stranaka koje su učestvovale u dijalogu pod pokroviteljstvom predstavnika EP, a tri na predlog opozicije koja je učestvovala u dijalogu pod okriljem Skupštine Srbije.
Takođe, prve naredne izbore za predsednika i parlament sprovešće izmenjeni stalni sastav biračkog odbora, koji će brojati četiri člana i četiri zamenika člana, od kojih se tri imenuju u skladu sa važećim propisima, a jednog člana i zamenika imenuje RIK na predlog predsednika skupštine nakon konsultacija sa opozicionim strankama koje učestvuju u dijalogu.
Isto to pravilo, primeniće se i na referendum i prve naredne lokalne izbore.
Naknada za rad u biračkom odboru se povećava sa 1.500 na 2.000 dinara.
Smanjen broj potpisa potrebnih za predaju lista
Takođe, smanjen je potreban broj potpisa birača potrebih za predaju lista, pa će tako za izborne liste stranaka nacionalnih manjina na parlamentarnih izborima biti potrebno 5.000 potpisa.
Zakonom o lokalnim izborima biće predviđen princip po kojem broj potpisa potreban za podnošenje izborne liste ne zavisi od broja odbornika već od broja biračaa na dan raspisivanja izbora, što znači da se izborna lista može podneti ako je podrži najmanje - 200 birača u lokalnoj samoupravi sa do 20.000 birača, 300 tamo gde je do do 30.000 birača, 500 tamo hde je do 50.000 birača, 600 tamo gde ima do 70.000 birača, 800 tamo gde je do 100.000 birača.
U lokalnim samoupravama koje broje do 500.000 birača potrebno je 1.000 potpisa podrške, a 3.000 tamo gde je više od 500.000 birača.
Za Skupštinu AP Vojvodine broj potpisa za liste na pokranijinskim izborima smanjen je sa 6.000 na 4.000, a za liste stranaka nacionalnih manjina sa 3.000 na 2.000.
Ostaju na snazi izmene donete posle vanrednog stanja da potpise birača pored javnih beležnika mogu da overavaju i gradski odnosno opštinski overitelji.
Takođe, biće osnovana Radna grupa za eksternu kontrolu biračkog spiska, koju će činiti predstavnici institucija, ali i opozicionih stranaka, a Ministarstvo državne uprave će ih do svakog 10og u mesecu obaveštavati o promenama koje su nastale u prethodnom. Svaki član grupe ima pravo da traži proveru podataka.
Cenzus ostaje tri odsto.
Navodi se i da u Zakonu o finanasiranju političkih aktivnosti treba promeniti kriterijum za raspodelu sredstava iz javnih izvora namenjenih za finansiranje troškova izborne kampanje i to tako da se 30 dosto sredstava rasporedi u jednakim iznosima podnosiocima lista, a 70 odsto listama koje su osvojile mandate, srazmerno broju tih mandata.
Zabrana izveštavanja o infrasturkturnim projektima
Takođe, izmenama Zakona o sprečavanju korupcije biće predviđeno da 10 dana pre dana glasanja mediji ne mogu izveštavati o zvačničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infratsrukturni i drugi objekti ili obeležava početak njihove izgradnje, ako u njima učestvuju javni funkcioneri koji su i kandidati za predsednika, poslanike ili odbornike.
Ministarstvo pravde obratiće se republičkom javnom tužiocu sa predlogom da u javnim tužilaštvima u vreme trajanja izbora otvore posebne upisnike i evidencije o kricivčnim delima protiv izbornih prava.
Kada je reč o medijima, javni servisi će imati pravilnike, a ostali mediji preporuke da poštuju demokratske principe i da pozivaju sve političke opcije da se predstave, bez namere da se utiče na uređivačku politiku.
Predviđa se osnivanje privremenog nadzornog tela od 12 članova čije će nadležnosti biti praćanje medija, konsulatcije, sačivanjavanje i podnošenje izveštaja...
Radi boljeg regulisanja pokrivanja izborne kampanje, REM će u konstulatciji sa članovima nadzornog tela doneti Pravilnik za javne servise u skladu sa preporukama ODIHR-a i važećim propisima.
Takođe, biće formirano Kontrolno telo međustranačkog dijaloga koje je nadležno da prati primenu ovog zaključka, a činiće ga predsatvnici SNS, SPS, D JB, Dveri, DS S, POKS, SRS, Zdrave Srbije, Zavednika, vlade, MDULS-a, RIK-a i predstavnika drugih opozicionih stranaka koje za to pokažu interes.
Mandat tog tela biće do proglašenja konačnih rezultata izbora.
Predviđeno je i da se građanima Srbije na KiM omogući da iskoriste svoje izborno pravo i da glasaju, ali da se glasacnje zbog specifične bezbedosne i političke situacije ne može sprovesti kao u drugim delovima zemlje, pa treba predvideti pravni osnov da se izbori sprovedu po posebnoj proceduri, uz saradnju sa OEBS-om.
Takođe, u sporazumu se navodi da polazeći od toga da se redovni izbori za predsednika i Skupštinu grada Beorgada održavaju u prvoj polovini 2022. godine i da treba što pre da se počne sa primenom zaključaka, nema dovoljno vremena da se pristupi strukturalnim reformama izbornog sistema, niti korenitim promenama postojećeg izbornog sistema, jer ne bi mogle da budu sprovedene do izbora.
Zato će se nakon izbora 2022. nastaviti dijalog u kojem će se raspravljati o mogućnostima za strukturalnim promenama izbornog sistema i širim reformama.
Istinu o spoljnom dugu Srbije pročitajte OVDE.
Izvor: Tanjug
