Lekari su još tokom leta apelovali da je potreban što veći obuhvat vakcinacije, kako bismo ušli u mirnu jesen, međutim, desilo se ono što su i previđali ako se ne budemo vakcinisali.
Prema rečima naših stručnjaka, i kliničara iz bolnica širom Srbije, ovo je talas pretežno nevakcinisanih, i u pitanju je radno aktivno stanovništvo, naravno ima i starijih sa komorbiditetima. Takođe, deca se zaražavaju, što ukazuje da je vakcinacija neophodna i mlađoj polulaciji.
Ako se osvrnemo na minuli period, 1. septembra imali smo 3.346 pozitivnih, od testiranih 17.037, već za 15 dana zabeležili smo skok na 7.628 zaraženih, od 26.008 testiranih. Sporadično je dolazilo do pada u danima vikenda, kada je ujedno bilo i manje testiranih. Već 1.oktobra, od 22.715 tetsiranih imamo 7.271 , a 15. oktobra 6.424, od 21.545 testiranih. Prema poslednjim podacima imamo 6.697 novozaraženih, od 23.474 testiranih. Preminule su 63 osobe, a na respiratorima je 275 pacijenata.
Epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović na pitanje da li u skorije vreme možemo očekivati pad brojki, kaže da je potrebno vreme ali i lična odgovornost, kako prema merama koje se donose, tako i prema vakcinaciji.
- Brojke neće pasti još uvek. Ovo se ustalilo već neko vreme. Kada je oboljevanje u pitanju, u nekih 80 odsto slučajeva su mladi ljudi od nekih 18 ili 19 godina, pa do 40. Kada govorimo o hospitalizaciji, tu imamo između 30 i 55 godina najviše. To nam govori da je u pitanju stanovništvo koje radi i cirkuliše, ali takođe među njima ima i najviše onih koji se nisu vakcinisali, kaže profesor Tidorović.
Više od 90 odsto hospitalizovanih nisu vakcnisani
Kako je nadavno ispričao pukovnik dr Ivo Udovičić, direktor VMC Karaburma „nikada nije bilo teže nego u ovom talasu,“ pacijenti dolaze sa teškom kliničkom slikom, zahtevaju odmah visok protok kiseonika.
-Sada imamo sve više mlađih ljudi, to su oni mlađi od 50 godina, uglavnom nevakcinisani. Pacijenti dolaze sa teškom kliničkom slikom, zahtevaju odmah visok protok kiseonika. Mnogo pacijenata zahteva odmah jedinicu intenzivne nege, jer mnogo njih završi na respiratorima ili na nekom od oblika respiratorne podrške. U ovom talasu imamo sve više mlađih ljudi koji završavaju u jedinici intenzivne nege. Primera radi, svi koji su završili u jedinicama intenzivne nege imaju manje od 50 godina i svi su nevakcinisani, ispričao je nedavno dr Udovičić.
Kako je objasnio, mladi gojazni ljudi su najugroženija kategorija.
-Rekao bih da je to veći rizik nego šećerna bolest, ili hipertenzija i sve ostalo. Mladi gojazni koji dobiju upalu pluća sa njima je velika borba da prežive. Dosta je bilo takvih pacijenata, objasnio je tada.
I deca nisu pošteđena u ovom talasu
Sve je više dece zaražene virusom korona u novom talasu epidemije. Kovid kod najmlađih prolazi uglavnom sa blažom kliničkom slikom, ali pedijatri upozoravaju da u velikom broju inficiranih uvek ima i onih kod kojih se bolest zakomplikuje.
Trenutno se u Dečjoj klinici KBC Dragiša Mišović leči 32 dece od kovida, a među njima najviše je beba i tinejdžera. Posebno zabrinjava što je, prema podacima od juče, šestoro dece na respiratoru – četvoro u Institutu za majku i dete i dvoje u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. U prethodnim talasima najmlađi nisu imali tako tešku kliničku sliku, piše Euronjuz.
Alarm za uzbunu je i to što najmlađu koji su završili na respiratoru uglavnom nisu imali nikakve udružene bolesti. Na respiratoru je i dečak koji je gojazan. Lekari su od ranije upozoravali da je gojaznost kod dece i odraslih jedan od faktora rizika da se pojavi teži oblik kovida. Zbog toga su apelovali da oni treba među prvima da se vakcinišu (deca starija od 12 godina). U Domovima zdravlja kažu da je višestruko uvećan broj dece koja se sada javljaju na pregled sa sumnjom na kovid u odnosu na prethodne talase.
Stvara se antisrpska koalicija. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Blic
