Rešavanje krize na severu KiM velika je diplomatska pobeda Beograda i predsednika Aleksandra Vučića, istakla je juče predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, dodajući da postoje najmanje tri razloga. „Prvi je taj što smo uspeli odmerenom i pametnom reakcijom da sačuvamo mir i kakvu-takvu stabilnost i bezbednost Srba na Kosovu. Drugi razlog je da smo uspeli da pokažemo da Beograd neće tolerisati jednostrano nametnuta rešenja i da s Beogradom mora da se razgovara o svim stvarima, a Priština pre svega mora da ima dijalog s nama”, rekla je premijerka. Dodala je da je treći važan razlog vraćanje na Rezoluciju 1244, rekavši da s nestrpljenjem čeka današnji dan, kada specijalne policijske snage Prištine moraju da se povuku jer se Kfor vratio na administrativne prelaze.
Za to vreme na severu Kosmeta juče su već počele pripreme za odlazak specijalaca Rosu, koji će se odvijati danas od osam do 16 sati, zbog čega je Kfor koji će obezbediti ovu akciju pojačao svoje prisustvo na Jarinju i Brnjaku. Takav razvoj situacije ukazuje da je premijer privremenih prištinskih institucija doživeo ozbiljan poraz u nameri da zauzme sever Kosova i Metohije. Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da je pitanje severa KiM vitalno nacionalno i državno pitanje i da Srbija neće dozvoliti da srpski narod ponovo doživi pogrome i etničko čišćenje, prenosi Tanjug. Glavni pregovarač Beograda na sastanku uz posredstvo EU u četvrtak i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, govoreći o razgovoru s novim specijalnim izaslanikom SAD Gabrijelom Eskobarom, ocenio je da je reč o vrlo iskusnom diplomati i izrazio zahvalnost što je on prvog dana demantovao prištinskog pregovarača Besnika Bislimija da je u Briselu nešto dogovoreno.
O tome da je Albin Kurti svoju jednostranu akciju izveo bez podrške Zapada, odnosno Amerike, mogle bi da posvedoče upravo reči Eskobara, koji je izjavio da kosovska vlada ima pravo da primeni reciprocitet prema Srbiji, ali da su SAD iznenađene nedavnom akcijom Prištine u vezi s registarskim tablicama. Uz sve to, on je poručio da je američkoj strani Vašingtonski sporazum, koji je inače Kurtijeva vlada više puta ignorisala i najavila njegovo kršenje, veoma važan, pre svega zbog moratorijuma na priznavanje i povlačenje priznavanja nezavisnosti Kosova. Vašingtonski sporazum, rekao je Eskobar na pitanje Tanjuga, može da dâ prostor dijalogu da se u okviru njega reše brojna pitanja. „Sve je više interesovanja za održiva rešenja u energetici i Gazivode mogu da budu deo tog rešenja. Tako da su nam Gazivode i te kako u vidu”, rekao je Eskobar.
A na Kosovu i Metohiji sada bi Kurtijeva vlada mogla da suoči s ozbiljnom krizom. Albanske stranke i javnost i juče su oštro kritikovale premijera privremenih prištinskih institucija, pa su tako ispred zgrade vlade predstavnici Socijaldemokratske partije na službena vozila lepili oznake KM, koje izdaje Republika Srbija. Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj zatražio je ostavku Kurtija, poručivši da sporazum o tablicama vraća Kosovo unazad 10 godina, a kritikovao je Kurtija zbog odbijanja projekta američkog MCC-a za priključenje Kosova na gasovod iz Grčke i Severne Makedonije, nakon što je vlada odbila realizaciju tog projekta. Haradinaj je rekao da Kurti služi interesima ruskog predsednika Vladimira Putina, nazivajući vladu „proruskom”, prenosi „Kosovo onlajn”. Poručio je i da je Kurti započeo „antikosovsku i antiameričku eru”.
Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša za „Politiku” kaže da iako Kurti ima običaj da kaže da je „pokazao zube” Srbiji i da se poštuje reciprocitet, svi ostali to vide drugačije, kao poraz njegove politike i povratak u 2016. godinu. „Kurti se na jedan volšeban način izvukao iz krize koju je sam izazvao upućivanjem specijalne jedinice Rosu jer su oni na mestu gde ih je poslao postali taoci. Nisu imali mogućnost da išta urade, osim da se šetaju po prelazima bez mogućnosti da upotrebe svoju tehniku. Tu su de fakto, a i de jure, oni bili zarobljenici Kurtijeve nepromišljene i nepravilno procenjene situacije na severu. Isključivanje hiljadu policajaca koji funkcionišu na severu u sklopu redovne kosovske policijske službe znači da on evidentno njima ne veruje. Onda se odlučio da pošalje tu jedinicu za posao s tablicama koji bi obavio svaki saobraćajac. Sada su vozila specijalne jedinice zarobljena na prelazima i mogu da izađu samo uz pomoć Kfora”, kaže Beriša.
Dodatni problem za Kurtija predstavlja činjenica da je ostalo svega dve nedelje do lokalnih izbora na KiM. Beriša podseća da sada može da se očekuje dalji pad rejtinga Samoopredeljenja. „Naročito što su Kurtija već proglasili izdajnikom, i zbog tablica, ali i odbijanja da se gasovod iz Grčke preko Severne Makedonije sprovede na Kosovo. Odbio je 200 miliona koje je američka vlada izdvojila za taj projekat, koji se sudara s ruskim gasovodom. Sada verujem da će se brzo pokrenuti inicijativa protiv njega, da se opozicija udruži i napravi mu ogroman problem”, navodi Beriša. Zaključuje da je Kurti posle takve odluke i neuspešnog pokušaja zauzimanja severnog dela KiM, gde je naišao na adekvatan odgovor i organizovanje Srba, izašao kao gubitnik i da to potvrđuje kako je od početka bio nepromišljen potez slanje specijalnih jedinica na sever Kosova.
Šta je ambasador Godfri rekao o situaciji na KiM, pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
