Prirodnije bi bilo da je otputovao u Vašington i sve mu izložio u četiri oka, ali se odlučio za neku vrstu otvorenog pisma, dakle, za demonstrativni potez. Lako je pretpostaviti zašto je to učinio. Evo štamu je poručio sa stranica londonskog lista: "Današnje generacije se nalaze pred najvećim izazovom svojoj bezbednosti. Nije vreme da se dovodi u pitanje vrednost partnerstva između Evrope i Sjedinjenih Država", kaže Stoltenberg. Imajući u vidu da je Tramp za vreme izborne kampanje NATO nazvao "zastarelom organizacijom" i da je upozorio da će, u najmanju ruku, zahtevati da zemlje-člance plaćaju rashode zahedničke odbrane, Stoltenberg je novoizabranog predsednika SAD upozorio: "NATO je samo jednom primenio član 5. svog Statuta (koji govori o samoodbrani i pomoći saveznika ukoliko dođe do napada na jednog od članova alijanse). Onda kada je podržao SAD posle terorističkih napada 11. sepbtembra 2001. godine. A to nije bila simbolična podrška jer je NATO na sebe preuzeo operaciju u Avganistanu kroz koju su prošle desetine hiljada naših vojnika. Više od 1.000 njih platili su najvišu moguću cenu za učešće u operaciji koja je bila direktan odgovor za napad na Sjedinjene Države". Braneći svoju fotelju, generalni sekretar NATO je u svoje otvoreno pismo uneo i ocenu da se situacija sa bezbednošću tokom poslednjih nekoliko godina "dramatično pogoršala" zbog napadački raspoložene Rusije i nestabilnosti na Bliskom Istoku i severu Afrike. Stoltenberg je morao da prizna da čvrstina partnerstva u NATO zavisi i od pravedne podele odgovornosti unutar alijanse: "Utemeljeni su pozivi SAD-a da se breme obaveza pravednije raspodeli jer danas na njih otpada bezmalo 70 odsto rashoda alijanse za odbranu". Na ovo pismo prvog lica NATO alijanse reagovala je i ruska diplomatija. "Prevod" onoga što je, prema Mariji Zaharovoj, Stoltenberg zaista rekao, možete da preočitate OVDE. Izvor: fakti.org