Plavo slovo „F”, jedan od zaštitnih znakova Silicijumske doline, polako odlazi u istoriju, ustupajući mesto novom logotipu, stilizovanom matematičkom simbolu za beskonačnost, nalik pereci. Da li je Mark Zakerberg samo vizionar koji hoće da čovečanstvo sve zavisnije od onlajn života katapultira u novi „metaverzum”, ili opsenar koji pokušava da proda „virtuelni raj” kako bi spasao brojnim skandalima narušeni ugled najpoznatije društvene mreže na svetu?
Kompanija „Fejsbuk”, koja se nalazi na udaru kritika i istraga zbog širenja dezinformacija i podsticanja mržnje, ubuduće će se zvati „Meta”. Pod novim nazivom kompanije i dalje će raditi tri poznate firme: „Fejsbuk, „Instagram” i „Vocap”.
„Trenutno je naš brend toliko čvrsto povezan s jednim proizvodom da nikako ne može predstavljati sve ono što radimo danas, a kamoli u budućnosti”, poručio je u devedesetominutnom obraćanju javnosti izvršni direktor „Fejsbuka”.
Na osmom godišnjem „Konektu”, događaju koji je „Fejsbuk” prenosio uživo, predstavljene su najnovije inovacije koje kombinuju virtuelnu i proširenu realnost. Nizom video-priloga dočarana je nova vizija metaverzuma, koja će omogućiti ne samo slanje hologramskih slika, već i rad u virtuelnim kancelarijama, susret s prijateljima i rodbinom u potpuno novoj, izmenjenoj realnosti.
Metaverzum je kovanica koju je lansirao naučnofantastični pisac Nil Stivenson u romanu „Lavina” 1992. godine. Reč je o pojmu koji se odnosi na virtuelne svetove dostupne velikom broju ljudi.
Novo iskustvo Zakerberg je opisao kao „virtuelna okruženja”, u koja će korisnik moći da uđe, umesto da, kao do sada, samo posmatra preko ekrana. Biće to, kako kaže, svet beskrajnih, međusobno povezanih virtuelnih zajednica, gde se ljudi mogu sastajati, raditi i igrati služeći se različitim uređajima i pomagalima.
Da bi se ovaj ambiciozni tehnološki poduhvat postepeno ostvario u narednih pet godina, „Fejsbuk” je već najavio da će u Evropskoj uniji zaposliti 10.000 visokokvalifikovanih stručnjaka kako bi pomogli izgradnji metaverzuma.
„Metaverzum će imati potencijal da pomogne stvaranju novih kreativnih, društvenih i ekonomskih prilika. A Evropljani će ga oblikovati od samog početka”, objasnio je Nikolas Kleg, „Fejsbukov” potpredsednik za globalnu politiku i komunikacije.
Prema oceni Viktorije Petrok, analitičarke koja prati tehnologije u razvoju, metaverzum će uključivati i kupovinu društvene mreže: „Reč je o evoluciji u povezivanju, gde će se sve ove stvari početi spajati u jednom paralelnom univerzumu, tako da živite virtuelni život na isti način kako živite svoj fizički život”, rekla Petrokova za AP.
Ali nisu svi oduševljeni Zakerbergovim digitalnim vizijama. Analitičar za praćenje trodimenzionalnih tehnologija u firmi „Gartner” Tong Ngajen ističe da je „teško definisati nešto što još nije ni kreirano”.
Kritičari ove društvene platforme smatraju da je lansiranje projekta metaverzum zapravo krizni pi-ar s ciljem da se pažnja javnosti odvuče na drugu stranu i da preimenovana kompanija zbog toga lako može ponoviti iste greške.
Da li je „Meta” samo pojas za spasavanje „Fejsbuka”?
„Činjenica da je Zakerberg usmerio svoj nišan prema takozvanom metaverzumu u vreme dok se društva širom sveta bore da ublaže štetu koje su proizvele njegove platforme samo pokazuje koliko ’Fejsbuk’ nije u kontaktu sa stvarnim ljudima”, kaže za „Gardijan” Imran Ahmed, izvršni direktor Centra za suzbijanje digitalne mržnje.
U nizu procurelih dokumenata, poznatim kao „Fejsbuk papiri”, ali i svedočenjem uzbunjivačice Frensiz Hogen, otkrivene su tajne o tome kako je ovom tehnološkom gigantu daleko važniji profit od javnog zdravlja ljudi. Bivša menadžerka „Fejsbuka” kaže da je bila šokirana kad je čula da firma u metaverzum ulaže 10 milijardi dolara, dok je njeno odeljenje za bezbednost dobilo samo pet.
A otkrića da Zakerbergove društvene mreže svesno šire dezinformacije i mržnju, ali i podstiču nasilje, dovelo je „Fejsbuk” na svojevrsni stub srama i pokretanja kongresnih saslušanja i kontrole regulatornih tela. Zbog početka istrage o poslovanju kompanija je poručila zaposlenima da čuvaju interna dokumenta i komunikaciju od 2016. godine.
Rebrendiranja korporacija su retka. Promeni imena pribegava se kako bi se signalizirala strukturna reorganizacija kompanije ili da se firma odmakne od toksične reputacije i povezivanja s negativnom prošlošću. „Gugl” se 2015. restruktuirao u novu matičnu kompaniju „Alfabet”. Duvanski gigant „Filip Moris” je 2001. najavio da će se preimenovati u „Altrija grupu” nakon nekoliko godina tokom kojih je reputacija firme ugrožena zbog velikih troškova u sporovima u vezi sa uticajem cigareta na zdravlje pušača.
Potpredsednik „Fejsbuka” Nikolas Kleg odbacio je sva poređenja s drugim kompanijama, nazvavši ih „izuzetno pogrešnim”.
Šta će Angela Merkel raditi nakon odlaska, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
