Malo je verovatno da će Crna Gora uvažiti preporuku Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta, koji je usvojio izveštaj o borbi protiv organizovanog kriminala na zapadnom Balkanu u kojem se navodi da „države regiona, pa i Crna Gora, treba što pre da otvore dosijee tajnih službi i prvenstveno rade na razbijanju kriminalnih organizacija, umesto da se fokusiraju na individualne slučajeve”.
Decenijama je bivša vlast Mila Đukanovića javno obećavala da će skinuti prašinu s tajnih spisa i raznih dosijea, jer to zahtevaju stotine porodica golootočkih žrtava, političkih osuđenika, javnih i kulturnih radnika, novinara, pisaca, koje je tajna policija godinama pratila, maltretirala, a neke i hapsila.
Od pada komunističke vlasti početkom devedesetih godina prošlog veka Crna Gora nije imala političke volje i hrabrosti da otvori tajne dosijee, pa ni one koji su se odnosili na hapšenja političkih neistomišljenika. U tajnim spisima, tako je bar svedočio jedan operativac tadašnje Ozne, bilo je i onih koji su hapsili zbog ruskog krompira ili tamničili na Goli otok samo zato što su udbašima za oko zapale pojedine žene. Bilo je svega, sem profesionalne časti i dostojanstva.
Te i slične priče iz Crne Gore, posebno Nikšića, zabeležio je u filmu „U ime naroda” genijalni režiser Živko Nikolić. Pojavom njegovog filma u tadašnjem rukovodstvu Saveza komunista Crne Gore (SKCG) nastala je prava pometnja. Zakazana je sednica Centralnog komiteta SK CG, a na dnevnom redu su se našli Nikolićev film i tadašnji neposlušni i jedini slobodni omladinski list „Omladinski pokret”.
Skoro 10 časova trajala je rasprava nakon filma i konstatovano je da su film „U ime naroda” i „Omladinski pokret” udarili u temelje „samoupravne i demokratske Crne Gore, njenog jedinstvenog SK-a i rukovodstva”, sve s ciljem da „posluže retrogradnim grupama i stranim nalogodavcima, ali će CKSK i njegovi komunisti znati kako da se obračunaju”.
Zašto bi stenogrami i tadašnje rasprave o ovom slučaju bili tajna, kao i ostala dokumenta iz komunističkog doba? Ali i ona o majskom referendumu 2006. godine za obnovu nezavisnosti Crne Gore? Ako je sve na referendumu bilo regularno, pošteno i demokratski, zašto su dešavanja u vezi s njim, za vreme održavanja i nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore pod embargom državne tajne?
Imena mnogih političara, intelektualaca, pisaca, glumaca, analitičara, novinara i NVO aktivista našla su se u podebelim sveskama tajne policije. Među njima je i određeni broj tajkuna, ali i dokumenata na osnovu kojih bi se rasvetlila mnoga ubistva u Crnoj Gori u proteklih tridesetak godina.
Poslanici Demokratskog fronta (DF) u mnogim javnim raspravama, posebno u Skupštini Crne Gore, tražili su i traže da se otvore tajni spisi ANB, jer, kako su ocenili, bez toga neće biti demokratizacije niti pomirenja u Crnoj Gori”. DF veruje da ni ova vlast neće uvažiti preporuku Evropskog parlamenta i to „iz političkih razloga, ali i zbog mogućnosti da se u tim tajnim spisima ne nađe neko od njih”.
Nebojša Medojević, nekadašnji član Odbora za odbranu i bezbednost, kaže za „Politiku” da je Crna Gora jedina zemlja u regionu koja se nije bavila ovom temom. Tvrdi da je „početkom devedesetih tajna služba Crne Gore u sadejstvu sa službom bivše Jugoslavije osnovala političke partije”.
„U to vreme lider Narodne stranke je javno priznao da je njegovu partiju formirao tadašnji funkcioner državne bezbednosti Boško Bojović. Za mene je najkatastrofalniji bio period od 2006. godine naovamo. Tada su se formirala dva kriminalno-švercerska klana. Tada ANB postaje deo logistike internacionalne mafije međunarodnih kriminalnih grupa”, istakao je.
Šta je Matija Bećković rekao o povratku kapele na Lovćen, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
