Tajvan je do sada bio uzdržan, stavljajući svoje F-16 i druge avione u pripravnost u želji sa izazove kineske upade u svoju zonu PVO (ADIZ), ali ne otvarajući vatru na njih. Ali ako se dogodi greška, počeće klanica.
Američki Stejt department izdao je oštro saopštenje u kojem osuđuje kinesko kršenje tajvanskog ADIZ -a čak i pre nego što je Kina odgovorila slanjem 52 ratna aviona u ponedeljak. Čini se da Kina Vašington ne shvata ozbiljno i da je uopšte briga šta kaže Stejt department.
Da li predsedavajući združenog načelnika štaba general Mark Mili poziva svoje kolege u Kinu i kaže im da ne brinu? To je pošteno pitanje, iako verovatno nije. S druge strane, Pentagon nije spreman da se suprotstavi Kini i neće gurati Belu kuću da učini bilo šta.
Nevoljnost Pentagona zasnovana je na brojnim ratnim igrama i simulacijama koje sugerišu da će u svakom sukobu sa Kinom SAD biti poražene. Dakle, čak i ako predsednik Bajden zatraži, verovatno će dobiti veliki pritisak od Ministarstva odbrane, posebno od Združenog štaba.
S druge strane, ako bi Tajvan pripao Kini bez američke intervencije, Bajdenovo predsedništvo, koje se već kolebalo, verovatno bi se srušilo. Bajden bi morala da podnese ostavku, a potpredsednica Kamala Haris postala bi predsednica, osim ako i ona ne bude primorana da se povuče. Niko nema pojma šta bi se dogodilo u takvom scenariju.
Zajedno sa gubitkom Tajvana i visokim ljudskim troškovima, SAD bi takođe izgubile pristup vitalnim integrisanim kolima koja podržavaju njenu visokotehnološku i automobilsku industriju i odbrambenu proizvodnju. Čitav nered mogao bi biti veliki udarac za američku i globalnu ekonomiju i dovesti do prevrata svuda, uključujući i Kinu.
Zastrašujući rezultat bi mogao biti uspostavljanje vojnih vlada u mnogim pogođenim zemljama, čak i u Sjedinjenim Državama i gotovo sigurno u Kini.
Imajte na umu da je pandemija korona dovela do ukidanja ustavnih prava u SAD -u na način bez presedana drugih nacionalnih kriza, čak i od suspenzije habeas corpus -a (koji omogućava pritvaranje osoba bez obraćanja sudu) od strane predsednika Linkolna.
Vašington, ako ne preduzme mere protiv Kine, suočava se sa mračnom budućnošću.
Scenariji Pentagona mogu biti pogrešni. Svi oni pretpostavljaju da će SAD same reagovati, prvenstveno koristeći svoju pomorsku imovinu, uključujući nosače aviona.
Ako bi SAD zahtevale učešće naših saveznika, posebno Japana i koristile japanske baze uz podršku japanskih borbenih aviona, scenario bi se promenio. To se još više menja ako Tajvan može da radi iz baza na Okinavi i četiri glavna ostrva Japana, posebno onih najbližih Tajvanu.
Suočeni sa više baza i F-35, F-15 i F-16 za suprotstavljanje napadu na Tajvan, Kinezi bi imali više u rukama nego što mogu podneti. Činjenica da SAD mogu da lete u skrivenim figurama F-22 Raptor brzo stvara još veću dilemu za Kinu jer bi verovatno izbacile kinesku PVO i komandne centre.
Dva desetina F-22 je korišćeno u nedavnoj pomorskoj vežbi u zapadnom Pacifiku. Sada su ponovo potrebni.
SAD su strahovito zaostajale u preduzimanju značajnih vojnih koraka kako bi učvrstile svoje držanje kako bi zaštitile Tajvan i Japan. Iznad svega, SAD nikada nisu stvorile ništa poput jedinstvenog komandnog autoriteta za koordinaciju vojnih operacija sa našim saveznicima i prijateljima.
Umesto toga, SAD su imale nazadan pristup, ponašajući se kao kolonijalna sila koja misli da može sve sama, kad god to poželi. To je jedan od razloga zašto scenariji Pentagona izgledaju tako strašno.
Kao neposredan korak, SAD bi mogle lansirati borbene avione oko Tajvana - uz tajvanski sporazum - kako bi Kinezi znali da imaju veći problem u rukama.
Osim toga, američki nosači mogli bi biti preusmereni u region, kako bi se udvostručio ili utrostručio broj borbenih aviona koji mogu odgovoriti na kineske pretnje. Iznad svega, grupisanje krstarica AEGIS i razarača sa navođenim raketama u regionu izaziva sposobnosti Kine jer projektili AEGIS mogu da nokautiraju kineske lovce.
Dovođenje vazdušnih i pomorskih sredstava i njihovo postavljanje između Kine i Tajvana omogućilo bi kineskim liderima da znaju da moraju prestati da krše tajvanski vazdušni prostor.
Štaviše, ako Kina misli da će njena taktika zastrašivanja naterati SAD da primoraju Tajvan da se odrekne svoje nezavisnosti, možda uz Bajdenovu pomoć, verovatno su pogrešno izračunali budući da predsednik ne može priuštiti da plati tu političku cenu nakon sloma Avganistana.
Samo 127 ljudi se prijavilo za vizu u Velikoj Britaniji, kriza sa snabdevanjem se nastavlja! Više o tome OVDE.
Izvor: Kurir
