Milivojević za Tanjug kaže da je to ustupak onoj struji koja se za to zalaže na čelu sa Višegradskom grupom, Austrijom i još nekim zemljama međutim, dodaje, to se na neki način relativizuje sa uslovima za proširenje i odsustvom bilo kakvog datuma i bilo koje reference na rokove.
„Daje se prioritet reformama, pri čemu je pristup reformama i potreba za njima još više zaoštrena nego ranije i postavlja se pitanje kapaciteta EU da prima nove članice”, kazao je Milivojević.
To što se u Deklaraciji spominje evropska perspektiva zemljama regiona, Milivojević ocenjuje kao standardnu formulu koja nema sadržaja.
„Ponavljanje te standardne formule bojim se da ima malo smisla ukoliko nema konkretnih zahteva i ima naoštrenu ideološku dimenziju - insistiranje da zemlje kandidati i one koje žele da pristupe imaju u vidu ono što su vrednosti EU sa težištem na ljudskim pravima, vladavini prava, demokratskim institucijama, slobodi štampe, a to što je naglašeno pokazuje većinski odnos prema nekim zemljama članicama za koje se smatra da odudaraju od tih vrednosti, Mađarskoj i Poljskoj konkretno”, kazao je on.
Milivojević primećuje i da su naglašene reforme koje obavezuju zemlje kandidate i kaže da to predstavlja punu afirmaciju EU u regionu.
Kaže i da postoji obavezivanje zemalja da na svaki način - u diskusijama, javnim nastupima daju do znanja da je EU prioritetni donator i subjekat koji deluje na ovim prostorima.
„To je obaveza koja se poklapa i sa obavezom oko usaglašavanja spoljne i bezbednosne politike i kada smo mi u pitanju to može da se odnosi direktno na odnose sa Rusijom i Kinom”, kaže.
Ono što Milivojević vidi kao glavnu poruku Deklaracije jeste da EU ima određenih problema vezanih za politku proširenja i da je jedan od glavnih prioriteta Unije rešavanje unutrašnjih stvari, odnosno sređivanje stvari u samoj Uniji.
„Nama je poruka da iskoristimo maksimalno ekonomski deo - 30 milijardi koje su namenili, sa devet milijardi granta. To je važno iskoristiti i to u funkciju sopstvenog razvoja i rešavanja sopstvenih, socioekonomskih i drugih problema, stvaranju uslova i elemenata za pristupanje ako ga bude jednog dana. Poruka je i da jačamo konkurentnost i u tržišnom i ekonomskom smislu, ali i da treba afirmisati regionalnu saradnju ovako kako smo počeli preko 'Otvorenog Balkana'“, naveo je.
Milivojević još kaže da je zemljama regiona na ovaj način poručeno da jačaju svoje odnose, rešavaju otvorena pitanja između sebe, pa ako bude i kada bude proširenja da budemo tu.
Takođe, poručeno je i da sve ono što je dobro u EU, zbog čega nam Unija i jeste cilj, da ugrađujemo nezavisno od toga da li će i kada će proširenja biti.
„Ali, sada je potpuno jasno da ulazimo u jedan period stavljanja proširenja po strani i insistiranja na pitanjima koja su u ovom trenutku za EU prioritetna - unutrašnja situacija i pozicija na globalnom planu i vezano za pitanja spoljne politike i bezbednosti u regionu”, kazao je.
Primećuje da se u Deklaraciji spominje i zelena agenda, klimatske promene, migranstka pitanja, Avganistan..., odnosno sve što je aktuelno.
Ono što vidi kao interesantno je i afirmacija Berlinskog procesa i to na direktan način na regionalnom tržištu.
„Oni žele da naglase interes za ovaj region, ali u odsustvu politike proširenja na nama je da određujemo svoje interese i ponašamo se u skladu sa tim”, zaključio je Milivojević.
Kako je Putin spasio Ukrajinu, pogledajte OVDE.
Izvor: Politika/Tanjug
