Piše: Predrag Savić, član Pravnog saveta portala IN4S
Saša Reljić, obaveštajac i bivši oficir koji je bio angažovan i u Putinovom kabinetu, prilikom saslušanja u predmetu Topčider, a potom u javno objavljenom pismu roditeljima ubijenih gardista, ističe „da će ubica biti uhapšen i slučaj rešen tek kada sa vlasti padne Milo Ćukanović!“
Na tu temu dobio sam barem desetak novinarskih pitanja. Jelena Obućina mi je u emisiji „Pregled dana“ Newsmax adria tražila odgovor da li je sve to skreatnje sa pravog traga?
Pre petnaestak godina mislio sam da je to, zaista tako jer, ceo slučaj je pokrenut zahvaljujući Svetozaru Maroviću, koji je imao ključnu ulogu u formiranju Komisije za ispitivanje slučaja Topčider pri Vrhovnoj komandi Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Zbog toga smo, prvobitno, razmišljali da niko iz Crne Gore nema veza sa ubistvom gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića.
Znali smo da su vojnici ubijeni jer su kao neželjeni svedoci bili u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu, i da su nešto ili nekog videli. Znali smo da se u tom vojnom objektu specijalne namen, događaju kriminalne radnje, da ima zapsolenih koji imaju kriminalnu prošlost i da su neki od njih registrovani narmomani! A onda smo saznali za suđnje između pokojnog Vukašina Maraša i Blagoja Grahovca. O toj „dvorsko-porodičnoj“ zavadi pisao je Veljko Koprivica za dnevni list „Danas“, u broju od9 .februara 2007. godine, i to na sledeći način:
„Penzionisani general Blagoje Grahovac i savjetnik predsjednika crnogorskog parlamenta Ranka Krivokapića oslobođen je optužbi da je uvrijedio Vukašina Maraša, savjetnika za spoljnu bezbjednost predsjednika Crne Gore Filipa Vujanovića. Maraš je tužbu protiv Grahovca podnio zbog intervjua objavljenog u Monitoru u kojem je govorio o civilno-vojnoj mafiji i štetočinama koje treba odmaknuti od vojske, u čemu se prepoznao Maraš.“
Iz tog teksta saznajem oda je penzionisani general Blagoje Grahovac i savjetnik predsjednika crnogorskog parlamenta Ranka Krivokapića oslobođen optužbi da je uvredio Vukašina Maraša, savjetnika za spoljnu bezbjednost predsjednika Crne Gore Filipa Vujanovića. Maraš je tužbu protiv Grahovca podnie zbog intervjua objavljenog u Monitoru u kojem je govorio o civilno-vojnoj mafiji i štetočinama koje treba odmaknuti od vojske, u čemu se prepoznao Maraš.
Koprivica dalje pojašnjava:
„Oslobađajuću presudu, po tužbi Vukašina Maraša, bivšeg ministra policije Crne Gore i nekadašnjeg visokog funkcionera Ministarstva odbrane SCG, donio je sudija Osnovnog suda u Podgorici Predrag Tabaš.
Sudija je, obrazlažući presudu, rekao da sud nije mogao na nesumnjiv način da utvrdi nalaze tužbe, odnosno da je Grahovac okarakterisao Maraša kao „pripadnika civilno-vojne mafije i kriminogene strukture, antihaškog lobija, štetočinom koju treba odmaknuti od reforme vojske i pripadnikom organizovanog kriminala“.
Maraševa tužba se odnosila na više tekstova u kojima je bilo reči o reformi vojske, privatizaciji i prodaji vojne imovine, kupovini opreme i mutnim poslovima visokih državnih funkcionera, pored Maraša! General Grahovac optužio je i predsjednika Crne Gore Filipa Vujanovića. Grahovac je govorio i o odgovornosti Svetozara Marovića, ali nije štedio ni druge istaknute političare Crne Gore i Srbije. No, samo je Maraš odlučio da ga tuži.
„Očekivao sam oslobađajuću presudu“, rekao je tada Grahovac nakon suđenja, dodajući da ga ništa neće spriječiti u borbi protiv organizovanog kriminala..
„Nema uzmicanja. Treba pobijediti strah. Potrebno je znati i da organizovani kriminal uvijek radi po istoj šemi, koristi pet poluga moći vladanja, to je hobotnica koja ulazi u državne institucije. Tih pet poluga u kojima se služi organizovani kriminal – policija, vojska, sudsko-tužilačka organizacija, mediji i novac u nelegalnim tokovima“, izjavio je tada Grahovac za Danas, najavljujući da će uskoro u javnost izaći sa „optužujućim dokumentima“.
Koji su bili motivi za ovu „dvorsku“ i „porodičnu“ svađu i optužbe ne znamo ali, sve to nam ukazivalo da možda postoji neka ozbiljnija veza i sa ubistvom gardista.
Onda je bivši predsednik Srbije Boris Tadić, posle davanja iskaza o slučaju Topčider, otkrio ime svedoka Saše Reljića. Tada je on, parafraziram, novinarima saopštio da su ga istražitelji pitali za Sašu Reljića, kojeg je upoznao prilikom Putinove posete a, da za čudo ništa nisu pitali o pokojnom Vukašinu Marašu?
Podsetimo se svedok Saša Reljić je u izjavama pred specijalnim tužilaštvom u Beogradu optužio jednog aktivnog fukcionera srpske policije da je ubio gardiste, da bi se zataškalo čuvanje toneipo kokaina! Pri pominjanju velikih količina opojnih droga svima se uključe lampice koje „upućuju“ ka Podgorici i Crnoj Gori!
Ako je Reljić rekao neistinu, onda ga je trebalo procesuirati zbog krivičnih dela lažnog optuživanja i ometanja pravde. A ako je govorio istinu, onda je moguće, kako on kaže, i da se čeka 2023. godina za konkretnije akcije. Što kaže naš narod: „Može da bidne, a ne mora da znači“. O svemu tome nadležni državni organi Srbije trebali bi da priupitaju i Svetozara Marovića, koji o svemu mnogo zna! Kad, međutim, progovori informacije pruža tek na „kašičicu“!
Verujem da dolazi vreme da se otkriju i neku polujavne tajne iz predmeta Topčider!
Šta je Duško knežević poručio Milu Đukanoviću, pročitajte OVDE.
Izvor: IN4S
