Srbija je kolonija

Slobodan Antonić je, u svom tekstu pisanom za portal „Pravda“, ukazao na sve mane opozicije Vučićevom režimu: od umišljenosti do kvazigrađanizma, koji nikako ne ume da uvaži realne interese i interesovanja biračkog tela u Srbiji.(1)Uzrok je jasan – Srbija je kolonija. Dovoljno je videti kako je sudstvo stalo na stranu bankarskih lihvara, pa da nam sve bude očigledno.

O tome je pravni istoričar Zoran Čvorović pisao:“Jasno je da je narušavanje načela ustavnosti i zakonitosti direktna posledica unutrašnje i spoljne nesuverenosti Srbije. Nesuverenosti u odnosu na vlast kolonijalne upravljačko-finansijske hobotnice, kao i nesuverenosti u odnosu na briselsku administraciju. Nesuverenost prema EU se pre svega ogleda u suštinskom razvlašćivanju nacionalnog zakonodavca kroz proces harmonizacija prava Srbije sa pravom EU. Iz ovog sledi zaključak, da pitanje vladavine prava mora da bude prioritet srpske nacionalne politike, odnosno politike koju definišemo kao patriotsku. Jer, bez borbe za suverenost pravnog poretka matice Srbije, nacionalna briga za kolektivna prava Srba van Republike Srbije postaje jalova i demagoška. To je odlično znao Nikola Pašić, otuda u programu NRS iz 1881. godine nema šizofrene deobe između spoljne i unutrašnje suverenosti, vladavine prava i nacionalnog oslobođenja. Pašićevi radikali su se sa istim žarom borili za političku slobodu „gunjca i opanka” i ustavnu vladavinu, kao i za svesrpsko oslobođenje i ujedinjenje. Od kada su Srbi 1918. godine svoju državnost utopili u višenacionalnu jugoslovensku državu, otpočelo se sa šizofrenim razdvajanjem pitanja vladavine prava od nacionalnog pitanja, odnosno građanskog od nacionalnog identiteta/…/Neoliberali nemaju svoju naciju, s toga nemaju ni državu kao patriu (zemlju otaca – Otadžbinu). Osporavajući značaj atributa suverenosti, oni pokazuju da nemaju ni svoju državu shvaćenu kao imperium. Sledstveno, neoliberali nemaju ne samo nacionalnu, već ni građansku (=pravnu) svest. Otuda slučajevi lihvarskih kredita, Savamale, prodaje diploma i doktorata, podjednako kao i pitanja Kosova i Metohije, Republike Srpske i Crne Gore, moraju postati stvar brige srpskih patriota, uzorne nacionalne i građanske (=pravne) svesti, a ne podanika (suprotno od građanina kao subjekta prava) globalne pseudoimperije./…/ Da patriote najuspešnije rešavaju pitanja vladavine prava i zaštite ličnih prava pokazala je Bizmarkova Nemačka. U cilju nacionalne mobilizacije, ali i industrijalizacije, Nemačko Carstvo prvo u svetu uvodi obavezno zdravstveno osiguranje, donosi novo radno zakonodavstvo kojim štiti prava radnika i uvodi opšte muško biračko pravo.“(2)     

Dok god ne budemo slobodni, u nas neće biti ni slobodnih izbora. Ni vlast ( koja služi tuđinu ), niti opozicija ( koja ne sme da izađe ispod senke kolonijalnih gospodara ) ne misle o tome.

Lomparove dijagnoze

Profesor Milo Lompar je, svojevremeno, ukazao na činjenicu da je kod nas, pod vlašću Vučića, „u realnom smislu, na delu  civilizacijska regresija: opozicija je prognana iz parlamentarnog i javnog prostora, a sudstvo u bitnim sadržajima prati odluke izvršne vlasti. Setimo se sramne odluke Ustavnog suda da oglasi svoju nenadležnost povodom Briselskog sporazuma".(3)

Takođe, Vučićeva vlast je, „u kulturnom pogledu, stvorila nakazni spoj elitizma i primitivizma. Ne verujem u njene ekonomske proglase, kao što ne uzimam njene novčane poklone. Ono po čemu je posebna jeste da je vlast simulakruma: nacionalna fasada služi da se korak po korak napuštaju nacionalni interesi".(3)               

Vučić je, kaže Lompar, „glavni spiker vladajućeg simulakruma":"Raspon njegovih izjava, od nacionalnih do antinacionalnih, prenosi se na sve nivoe vlasti, jer ih svi ponavljaju. Takvom društvenom patologijom uništava se javna moć rasuđivanja. Bez rasuđivanja, nema mogućnosti za demokratiju".(3)

Lov u mutnoj vodi je nastupio čim je Vučić preuzeo vlast u Srbiji, sa dozvolom NATO Imperije: NVO inteigencija ga prećutno podržava dok izdaje nacionale interese ( pre svega, Kosovo i Metohiju ), a kvazipatrioti ga smatraju „našim čovekom“ koji „vara Zapad“, a u duši je rodoljub i „rusofil“. 

Šta je sa opozicijom?

A opozicija? Opet Lompar:“Kako oni mogu dobiti deo podrške dve trećine birača koji su nacionalno orijentisani i vođeni simpatijom za ruski uticaj? Oni ostavljaju ogroman politički prostor vlastima da stvaraju privid nacionalne politike. Otud, urušavanje sadržaja života – kriminal, korupcija, medijski teror, politički diktat, primitivizam svih javnih standarda – mora dobiti tolike razmere da u društvu ne ostane očuvana nijedna kolektivna identifikacija: ni politička, ni društvena, ni kulturna, ni ekonomska".(3)

Postoji li rešenje? 

To jeste i mora biti opozicija kadra da se ujedini oko osnovnih orijentira.  NJen „građanski“ deo treba da ima u vidu da ne može pridobiti opoziciono biračko telo bez patriotskih stavova:“Oni otud treba da zastupaju nedeljivost državne teritorije Srbije i legitimna prava srpskog naroda u Bosni i Hercegovini (Republika Srpska), Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj. Oni treba da odbiju nametanje srpske krivice za nepostojeći genocid i prihvate srpski deo odgovornosti za ratne zločine.“ I još:“Treba da napuste ideju o svojoj istorijskoj predodređenosti da vode društvo i da posvedoče spremnost na kompromise. NJihovi zapadni mentori su im pokazali da to može i sadašnja vlast".(3) 

Što se nacionalnog političkog spektra tiče, političari „na našoj strani“ treba da „zastupaju univerzalnost građanskih prava, praktičnu osudu svakog nasilja, otvorenost za doticaj kulturnog nasleđa i duhovne situacije vremena, svest o tome da se mi nalazimo na periferiji ruskog uticaja i spremnost na kompromise.“(3)

Tako profesor Lompar. 

Savez za Srbiju – neostvarene nade

Zato je velika šteta što je prestao da postoji Savez za Srbiju. Bio je to put ka ozbiljnoj „opozicionoj zajednici“ čiji je cilj da se, javnim radom, protestima i bojkotom lažnih izbora, ova zemlja iz pretpolitičkog vrati u političko stanje i da se, nakon toga, organizuju pravi slobodni izbori. Savez za Srbiju je imao temeljan program u trideset tačaka. Dve tačke su se ticale odbrane Kosova i Metohije u sastavu ove države:“Zalaganje za postizanje pravednog i održivog rešenja za Kosovo i Metohiju, kroz dijalog sa kosovskim Albancima, a uz puno poštovanje Ustava Republike Srbije, Rezolucije SB UN 1244 i međunarodnog prava, a protiveći se bilo kom aktu koji bi za posledicu imao afirmaciju međunarodnog subjektiviteta, uključujući i članstvo u UN, tzv. „države Kosovo“.Nesprovođenje bilo kakvog referenduma, uključujući referendum o Kosovu i Metohiji, u postojećim nedemokratskim uslovima. Očuvanje nezavisnosti i suverenosti Srbije, izgradnja dostojne pozicije naše zemlje na međunarodnoj sceni.“(4) 

I u ekonomskom smislu, program Saveza je bio suverenistički:“Sprovođenje nove ekonomske politike, koja će se bazirati na većim javnim investicijama, podršci domaćim preduzetnicima i eliminisanju partokratije iz javnog sektora. Stopiranje daljeg privilegovanja stranih investitora i trenutnog ekonomskog modela koji se zasniva na favorizaciji uvoza, eksploataciji jeftine domaće radne snage i jeftinih sirovina. Sprovođenje sveobuhvatne zaštite korisnika bankarskih usluga, kroz sprečavanje ostvarivanja ekstraprofita poslovnih banaka nepravednim i dodatnim opterećivanjem građana i privrede.Ukidanje postojećeg i donošenje novog zakona o radu u skladu sa najvišim evropskim standardima zaštite radnika i konvencija Međunarodne organizacije rada, kao i obnova sveobuhvatnog socijalnog dijaloga. Zaustavljanje prodaje nacionalnih resursa i strateških državnih kompanija, kao i uvođenje profesionalnog menadžmenta u javna preduzeća i preduzeća u većinskom državnom vlasništvu“.(4) Taj isti Savez je, bojkotom lažnih SNS izbora 2020, pokazao da u ovoj državi nema demokratije. Bilo je dovoljno samo ostati zajedno, i ponavljati da je Vučićev režim smrt za Srbiju, i novi izbori bi bili pravo iznenađenje. 

Ali, Savez za Srbiju se raspao. 

I šta sad?

Sad, po ko zna koji put, „kud koji, mili moji“. Opozicija bez ideologije u sukobu sa vlašću koja sve konce drži u svojim rukama, i simulira sve vrste ideološkog zanosa, od LGBT inkluzije do „rusofilije“, od patriotizma do građanizma. Ne zaboravimo – čak je i Dubravka Stojanović  2020. godine istakla:“Ogromna je odgovornost opozicije za stanje u kome je Srbija. Za početak, izuzev Dveri, ostatak opozicije nema nikakvu ideologiju.”(5)  

Poslednji čovek na svetu koji bi, bez obzira na svoje političke stavove, bilo koga propagirao kao  „spasonosno rešenje“ za Srbiju je potpisnik ovih redova. Ipak, na tragu Dubravke Sojanović, ukazao bih na činjenicu da se Dveri, zahvaljajujući svojoj ideoologiji ( „desnica vrednosti i leica rada“ ) i dalje po srpskoj političkoj sceni kreću sa izvesnom doslednošću.

Dveri od početka vlasti Vučića i družine tvrde da je na delu regresija u autoritarizam, u poredak u kome nema demokratije, nego postoji njen simulakrum, u kome je sve privid, a naročito Ustavom garantovana razdvojenost zakonodavne, sudske i izvršne vlasti. Nestala je, pre svega, mogućnost dijaloga kao puta ka postizanju javne saglasnosti bez koje nema proboja ka stabilnom društvu. O svemu, i za sve, pita se samo jedan čovek: Vučić. A iza njega stoje lutkari koji povlače konce, magovi NATO Imperije. 

Da li je moguća promena sistema?

U tekstu o izdaji kao modelu Vučićeve vlasti, u svojoj novoj knjizi „Promena sistema“, Boško Obradović piše:“Za vreme Vučićeve vlasti počela je rasprodaja Srbije odnosno preostalih prirodnih i privrednih bogatstava koja su uopšte ostala u našim rukama. Prodati su Aerodrom Beograd, RTB Bor, PKB i Komercijalna banka. Vučić se čak javno gorko kajao zašto je podlegao pritisku javnosti i nije prodao i Telekom Srbija, pošto je i to bilo planirano. Započet je i proces restrukturiranja Elektroprivrede Srbije, koji takođe vodi ka privatizaciji ove strateške državne firme. Stvorili su zakonski osnov i za privatizaciju domaće namenske industrije, koja se u međuvremenu direktno uništava od strane privatnih firmi koje dobijaju poslove trgovine oružjem umesto državnih kompanija koje su se do sada time bavile. Sam koruptivni način dobijanja ovih poslova, u okviru koga se privatnim firmama bliskim SNS oružje prodaje po znatno nižim cenama od realnih, prelazi u sferu krupnog i organizovanog kriminala u vrhu vlasti. Neka vrsta ekološke izdaje vrši se u oblasti zaštite životne sredine izgradnjom derivacionih mini-hidrocentrala koje nanose nesagledivu štetu po prirodu i životnu sredinu zarad ostvarivanja ekstraprofita investitora bliskih vladajućoj SNS. Na sličan način izdanim se mogu osećati i Srbi u okruženju i dijaspori za koje matična država Srbija ne haje još od dolaska Vučića na vlast i ukidanja Ministarstva za odnose sa Srbima u regionu i rasejanju. Dovoljno je navesti primer da za osam godina vlasti Vučić nikada nije posetio Crnu Goru i da je podržao donošenje skandaloznog zakona o slobodi veroispovesti kojim je tamošnji vladajući režim direktno udario na Srpsku pravoslavnu crkvu i njenu imovinu u Crnoj Gori. Kako drugačije nego kao izdaju okarakterisati njegovo lično prijateljstvo i saradnju sa osvedočenim ratnim zločincima i vinovnicima mnogih zala po srpski narod i državu, od NATO bombardovanja Srbije do pogroma nad Srbima na KiM: Bilom Klintonom, Tonijem Blerom, Gerhardom Šrederom, Hašimom Tačijem...“ 

Dverima su, sasvim u skladu sa tezama profesora Lompara, smetali i izdaja Kosova i Metohije ( što NVO službenicima u nas nije smetalo; naprotiv ), ali i rušenje Savamale i kriminalizacija društva. Dovoljno je setiti se da je sav kriminal  ( koji se sada predstavlja samo kao delo Veljka Belivuka i drugara ) Boško Obradović razobličio u svojoj knjizi „Kriminalni krugovi“ još 2019. 

On je i, na izborima u Lučanima pre te knjige, prvi ukazao na Dijanu Hrkalović i njenu prljavu ulogu u policiji, o kojoj sada pišu čak i Vučićevi tabloidi. Ali, tresla se gora: niko ništa ne može Dijani Hrkalović, kao ni Nebojši Stefanoviću, koji više nije na čelu SNS-a u Beogradu, ali je, i dalje, ministar vojni. Zmijsko klupko je zapetljano mnogo ozbiljnije nego što i slutimo.

Svet gori, a u Srbiji – češljanje  

Šest je meseci do izbora, a zamajavanja na političkoj sceni i dalje traju. Hoće li se opozicija ujediniti? Hoće li imati zajedičkog predsedničkog kandidata? Kakve su šanse da barem ne napadaju jedni druge? Kuda plovi ovaj brod? Ima li pilota u avionu? 

A svet je, kao što već i vrapci na grani znaju, na ivici kolapsa.(6) Globalni reset, hteli mi to ili ne, je u toku. Započet je pandemijom koronavirusa, brzom digitalizacijom i preraspodelom tačaka uticaja u globalnoj geopolitici. Taj proces se nastavlja energetskom krizom, kočenjem proizvodnje i, što je najozbiljnije, masovnim „prekrajanjem“ ljudske svesti (proces, naravno, nije nov, ali je u sklopu gore nabrojanih događaja dobio novi zamah). Svetska potrošačka privreda prelaziće sa standarda „mnogo i jeftino“ na „malo i skupo“, što će, uz nagli pad prihoda stanovništva širom planete, dovesti do najrazličitijih posledica, uključujući i lomljenje tradicionalnog načina života mnogih naroda.

Srbija u haos koji počinje ulazi na čelu sa autističnim miljenikom Zapada, spremnim na sve da bi očuvao sopstvenu vlast. Opozicija su mu, u datom trenutku, igrači arhaične dečje igre zvane „kolariću – paniću“ ( „pletemo se, samiću, sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo“). 

Kada bi, barem u poslednjem trenutku, pobedio zdrav razum, i kada bi opozicija opet složno krenula da, spajanjem građanskog i nacionalnog, otvori put Srbiji iz pretpolitičkog u političko stanje, to bi, makar i kao svetlost šibice, bila neka nada u opštem mraku. 

„Nado moja, nisi pena valjda?“, rekao bi pesnik. 

Uputnice ( 6. oktobar 2021. godine ): 
www.pravda.rs/2021/10/1/slobodan-antonic-nasa-jadna-opozicija/
srpskistav.com/autorski-tekstovi/nacionalno-ili-gradjansko-u-srpskoj-politici/
beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/150140-milo-lompar-ova-vlast-je-stvorila-nakazni-spoj-elitizma-i-primitivizma
rs.n1info.com/vesti/a407012-program-saveza-za-srbiju-od-30-tacaka/
pescanik.net/intervju-7/
https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/sad-na-dva-tjedna-od-bankrota-recesija-prijeti-i-planetu-biden-meteor-se-priblizava-nasoj-ekonomiji-15107512

Izvor: Pravda