Piše: Ivan Pajović
Poslednjih godina postalo je uobičajeno misliti da se Kina služi samo ekonomskim vidovima prinude, da su joj glavno oružje novac i savremene tehnologije. Primera za to je mnoštvo. Australija je izgubila desetine ugovora o isporuci kineskih prehrambenih proizvoda zbog donete rezolucije koja podržava istragu o poreklu epidemije korona-virusa. Južna Koreja je izgubila kineske turiste zbog razmeštanja američkih protivavionskih sistema na svojoj teritoriji. Ukrajina umalo da izgubi isporuku kineskih vakcina protiv korona-virusa zbog osude represije kineske države protiv Ujgura…
Američki predsednik DŽozef Bajden je ne jednom istakao da ne želi novi hladni rat i ponovno deljenje sveta na blokove. Za Belu kuću do sada je Peking predstavljao isključivo ekonomski, a ne vojni izazov. Nedavni susret u Cirihu kineskih i američkih diplomata čak je doveo i do zbližavanja stavova po pitanju konkurencije između dve zemlje. Međutim, čini se kao da je Peking, po starom, igrao lukavu ulogu.
U poslednjih pola godine situacija u Kini je počela da se drastično menja. Zvanični kineski podaci govore da se ekonomski rast ove zemlje u ovom periodu usporio čak 50%. U prvom kvartalu ove godine rast je meren sa oko 8%, ali se on do perioda jul-septembar usporio do 4,9% i procenjuje se da će se taj pad produžiti. Za to postoji mnogo razloga, počevši od problema sa električnom energijom i usporavanjem proizvodnje, do krize u građevinskom sektoru, koji predstavlja naročiti šok za kinesku ekonomiju. Prvo se obrušila najveća građevinska kompanija u Kini Evergrande kada nije mogla da ispuni svoje finansijske obaveze u visini od oko 300 milijardi dolara. Ali to je bio samo početak, jer je ova korporacija samo izazvala domino-efekat, pa su bankrot najavile još tri velike kineske građevinske kompanije. Uprkos tome što se umešala država, cela situacija dovešće do kraha pre ili kasnije.
Uprkos svemu, Kina se odlučila da uđe u trku naoružavanja sa SAD. Izvori američkih obaveštajnih službi izveštavaju da je Kina izvršila testiranje hiperzvučne rakete koja može biti naoružana nuklearnom bojevom glavom. Ova rakete je, kako se izveštava, proletela kroz niskoorbitalni prostor obletevši celu Zemlju i spustila se na malu visinu kako bi pogodila cilj. Iako prema datim podacima raketa nije pogodila cilj, to je izazvalo pravu uzbunu u Vašingtonu, koji se nije nadao da Kina može toliko napredovati u tehnologiji hiperzvučnog oružja i koji shvata da je ova situacija direktna pretnja za SAD. Stručnjaci tvrde da Kina može naneti raketni udar preko Antarktika, sa južne strane, koja je potpuno nezaštićena sistemima protivraketne odbrane. Amerika se za takav scenario nije pripremala. Dodatni problem predstavlja to što Kina nije opterećena nikakvim ugovorom o ograničavanju nuklearnog i raketnog naoružanja, pa može činiti šta joj je volja. U Pekingu nisu odmah reagovali na tvrdnje iz Vašingtona, ali su nešto kasnije izjavili da nije u pitanju raketa, već kosmički brod, ali to nije u skladu sa viđenim na vojnoj izložbi u Pekingu, gde su predstavljene platforme upravo za takve vrste raketa. Reakcija Kine je usledila posle američke objave o testiranju svojih hiperzvučnih raketa dometa oko 2800 km, zakazanom za narednih godinu ipo dana i za koje se očekuje da će biti uvedene u naoružanje do kraja 2023. godine.
Situacija izgleda kao iz vremena početka Hladnog rata između SAD i SSSR sredinom prošlog veka. Osim testiranja raketa, Kina sve češće preti Tajvanu i unapređuje svoj kosmički program. Sa druge strane, SAD naoružavaju Australiju novim tipom nuklearnih podmornica koje će imati zadatak patrole u neposrednoj blizini kineskih morskih obala. Koliko sve liči na situaciju iz doba Hladnog rata govori i podatak da je Amerika poslednji put sa nekom zemljom delila nuklearnu tehnologiju 1958. godine, kada je poklonila tajnu atomskih motora za podmornice Velikoj Britaniji u cilju stvaranja ravnoteže sa Sovjetskim Savezom.
Može se konstatovati da su pored žestoke konkurencije u oblasti ekonomije i tehnologije obe strane, i Kina, i SAD, prešle i na trku u naoružavanju, a testovi hiperzvučnih raketa mogu biti samo njen početak.
Iskustva govore da ukoliko se hladni rat ne zaustavi, iz njega može kao pobednik izaći samo jedna strana.
Koja će to strana biti?
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale kolumne dr Ivana Pajovića pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
