Razlog je što ulagači nisu voljni dodatno da rizikuju, s obzirom na to da su cene akcija ove nedelje porasle, premda raste zabrinutost zbog visoke inflacije.
"Inflacija je očigledno rizik koji treba pratiti. Međutim, cene akcija mogle bi oštro da padnu samo ako se pokaže da je Fed sasvim pogrešio u procenama o inflaciji i ako bude nateran da rapidno poveća kamatne stope. A to zasad nije izgledno", kaže Norihiro Fujito, strateg u kompaniji Micubiši UFJ Morgan Stenli Sekjuritiz za Rojters.
I slutnja geopolitičke krize ruši finansijska tržišta. Stanje u petak ujutru sugeriše da takva kriza ne preti.
Međutim, Blumberg je u četvrtak objavio tekst sa potpuno drugačijom slikom tvrdeći da su SAD proteklih dana uzbunile saveznike u EU zbog preteće ruske invazije na Ukrajinu. Američki izvori navode da je Moskva prema ukrajinskoj granici pokrenula vojne kapacitete što predstavlja pretnju u napregnutoj situaciji zbog migrantske krize na beloruskoj granici i problema sa snabdevanjem Evrope energijom, primarno gasom.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 12, 2021
U Moskvi je nekoliko dana proveo Vilijam Brns, direktor CIA-e, gde je telefonski razgovarao i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Šturi američki izvori su tvrdili da je Brns otišao kako bi poručio Rusiji da ne pokreće vojnu avanturu na istoku Ukrajine.
Moskva je poručila da je premeštanje snaga u okviru granica unutrašnje pitanje te odbacila bilo kakve agresivne namere, istovremeno optužujući SAD za provokacije jer šalje borbene brodove u Crno more tik do ruske obale.
Ta informacija je uticala na ruska finansijska tržišta pa je rublja pala za 0,5 odsto u odnosu na dolar, a obveznice denominirane u rubljama su porasle pa je suverena, desetogodišnja, dosegla prinos od 8,07 odsto. Reakcije nema na globalnom nivou jer je Rusija relativno nevažan činilac, prenosi Jutarnji list. Osim kad je reč o žitu, gasu i nafti. Izvoz žita je ograničila pa je to podiglo cene na svetskim tržištima, ali nije pomoglo padu cena u Rusiji.
Putin uživa u situacijama poput sadašnje, kada Belorusija izaziva migrantsku krizu na granici sa Poljskom i Litvanijom, a Rusija sve to potpiruje što je gotovo nemoguće dokazati, prenosi Jutarnji. Ukrajina zbog toga šalje 8.500 vojnika na granicu sa Belorusijom što joj otvara još jedno bojno polje pa se otvara prostor pobunjenicima iz Donbasa da ostvare neki vojni uspeh.
Iz te pozicije treba gledati sadašnju situaciju, ruske poteze i američka upozorenja Evropi. Svaka strana nastoji da maksimizira interese. A EU je toliko nesložna pa se i dalje ne zna šta je njen interes - sada postoji telefon koji je Kisindžer hteo da zove da sazna šta Evropa misli, ali onaj ko bi odgovorio ne bi znao odgovoriti. Ko će Portugal, kad ulazi u predizbornu kampanju koja bi mogla otežati iskorišćavanje sredstava iz Fonda za oporavak, naterati da se pomnije bavi situacijom na istoku Evrope? Lisabon više brine stanje u Mozambiku. Tako razmišljaju (bivše) kolonijalne sile, prenosi Jutarnji.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 12, 2021
Ultimativni kriterijum u ovoj priči svakako može biti Kijev. Serhij Šaptala, načelnik Glavnog štaba ukrajinske vojske, 6. novembra objavljuje da ne primećuju gomilanje ruskih trupa uz ukrajinsku granicu i da je stanje pod kontrolom.
Poznata analitička tvrtka DŽejns (Janes) 8. novembra objavljuje da trupe stižu. Serhij Nikiforov, portparol ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, istog dana otkriva da vlada o tome nema nikakvih informacija.
Postoji važna varijabla koja razjašnjava. Ukrajina je kupila turske bespilotne letelice Bajraktar koje su odigrale presudnu ulogu u prošlogodišnjem ratu Azerbejdžana i Jermenije i pomogle Bakuu da pobedi.
Moskva je zbog toga zabrinuta jer se vojna ravnoteža u pobunjenim krajevima Ukrajine naginje u korist Kijeva. Zato joj dobro dođe gužva u Belorusiji. Ukrajina ne želi da joj se iko meša jer je uverena da će vojnim pritiskom možda naterati Rusiju na pregovore sa slabije pozicije pa već koristi barjaktare. Jer, u Kijevu su svesni da Moskva ne može da krene u vojnu operaciju protiv Ukrajine, ali se priprema odbrana u slučaju da regularne snage potisnu pobunjenike.
SAD, kao i u slučaju Kine imaju problem sa procenom moguće ruske reakcije.
Državni sekretar Entoni Blinken priznaje da im nisu jasne ruske namere kad je reč o Ukrajini. Iako američki i ruski vojni vrh redovno komunicira, krajem septembra su u Helsinkiju razgovarali načelnici oružanih snaga, američki Mark Mili i ruski Valerij Gerasimov.
Postoji i tumačenje da SAD iskorišćavaju situaciju kako bi odložile odobrenje za puštanje u rad gasovoda Severni tok 2 kojem se protive američki saveznici u istočnoj Evropi i Ukrajina. Ne i Belorusija jer sluša Moskvu. Rusija, u tom tumačenju, nastoji da postigne suprotno, što brže puštanje u rad gasoovoda ispod Baltika.
I još jedna važna varijabla. Ekonomska situacija u Rusiji se ne poboljšava. Cena prehrambenih proizvoda se u oktobru popela na rekordni nivo na kom nije bila od jula 2011. godine. Porast je 3 odsto u odnosu na septembar, a 12 odsto na godišnjem nivou, voće, povrće i jaja za 25 odsto. Izgledi su loši, Centralna banka Rusije najavljuje da će cene hrane rasti i početkom sledeće godine. To je vrlo ozbiljna pretnja u okolnostima kad inflacija i dalje raste - u oktobru se na godišnjem nivou popela na 8,1 odsto - a plate je ne prate jer ekonomski rast pada: u julu se procenjivalo da će biti 4,7 odsto, a u rujnu 3,4 septembru. To je utabana staza prema stagflaciji, prenosi Jutarnji.
Konačno, Putin je kancelarki Angeli Merkel u četvrtak poručio da pojačane aktivnosti SAD i nekih NATO članica u Crnom moru izazivaju nestabilnost. A dok su NATO brodovi onde, Moskva neće u bilo kakvu avanturu.
Iako niko ne očekuje rat već koriste priče o zveckanju oružjem kako bi ostvarili interese, u takvim situacijama uvek postoji pretnja da stvari izmaknu kontroli. Atentat na nadvojvodu u Sarajevu nije bio razlog, ali je otvorio povode za rat. Koji je počeo na Balkanu, ali ne zbog Balkana.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 11, 2021
Izvor: Jutarnji list: B92
