Piše: Vladimir Dimitrijević
OTETI SVE, I PRIDE
U čuvenom putopisu Rebeke Vest „Crno jagnje i sivi soko“ ( sjajno ga je prevela Ana Selić ), jedna Nemica, žena njenog vodiča Konstantina ( Stanislava Vinavera ), koju je nazvala Gerda, oličenje je imperijalnog Zapada spremnog da uništi sve pred sobom da bi stvorio svet vekovečnog trijumfa nihilizma.
Rebeka Vest kaže da Gerda, koja jeste Zapad bez duše, ''pošto nema nikakav osećaj da shvati šta je to što ljudima donosi ljubav, prijateljstvo, istaknut položaj ili bogatstvo, čini joj se da ceo svet uživa u nezasluženim dobrobitima; u takvom univerzumu u kome je sve arbitrarno, nije nimalo nemoguće da nepravda ode i korak dalje i da sve te dobrobiti budu oduzete od njih, da im se ne ostavi ništa, i da se daju njoj, da bi ona imala sve. Pošto je po njoj vasiona revashodno arbitrarna, pošto nigde ne vladaju nikavi uzročno-posledični odnosi, u njenim ubeđenjima nema ničeg apsurdnog''.(1)
Malim ljudima i narodima ne treba ostaviti ništa, jer im ništa ne pripada. Planeta pripada samo onima koji imaju moć. I tako na Zapadu nastaju veliki zločinci, spremni na sve, od izdaje saveznika ( onako kako je Čerčil, po Rebeki Vest neoprostivo, izdao Dražu, i posle, stari zlobnik, nije dao ni paru za izbeglice iz Jugoslavije predate Titu na nemilost ) do uništenja čitavih naroda.
O HENRIJU KISINDŽERU KAO PARADIGMI
Kuda takav Zapad vodi, sada se vidi jasno, u doba koronokratije, kad globalistička luciferijanska elita kreće da razori čovečanstvo i osvoji svaku moguću vlast. I ne stidi se toga. Ko je naivan, i veruje da oni neće učiniti zlo čitavom čovečanstvu ( zar je moguće takvo zlo, pitaju se naivci ), treba da čita šta je, još 2001, o Henriju Kisindžeru, jednom od crnih magova luciferijanske geopolitike, pisao američki novinar Kon Halinan:“I šta učiniti sa Henrijem Kisindžerom, nekadašnjim državnim sekretarom, nacionalnim savetnikom za bezbednost, i serijskim ubicom bez premca? Pokušaćemo da nabrojimo samo neka od nedela koja je počinio rukovodeći spoljnom politikom SAD.
Naredio je božićno bombardovanje Hanoja, kada je pobijeno preko 2.000 civila a bolnica Baš Maj sravnjena sa zemljom.
Organizovao je tajno bombardovanje Laosa i Kambodže, pobivši gotovo milion ljudi i time dovevši na vlast Pola Pota, koji se potom pobrinuo za još milion mrtvih Kmera. Odgovoran je za program “Feniks” kojim je, između 1967. i 1970, pobijeno preko 70.000 civila. Senatska istraga je tom prilikom utvrdila da je Kisindžer “po svemu sudeći prekršio Ženevsku konvenciju o zaštiti civila”. Operacijom “Kondor” pomogao je vojnim diktaturama u Brazilu, Čileu, Urugvaju, Paragvaju, Boliviji, Argentini, i Ekvadoru da muče, kasape i ubijaju svoje političke protivnike širom Južne Amerike. Bio je predsednik Interagencijskog odbora za Čile kada su operativci “Kondora” uhapsili i ubili Amerikanca Čarlsa Hormana (Charles Horman). Stejt Department je tek 1999. obelodanio da su SAD izdale Hormana.
Godine 1975. podržao je genocidnu indonežansku invaziju na Istočni Timor. Kao državni sekretar SAD, u DŽakarti je dan pre napada izjavio da “SAD razumeju stav Indonezije prema Istočnom Timoru”. Ta akcija je koštala života preko 600.000 Timoranaca.
Baveći se likom i delom Henrija Kisindžera, teško je izbeći jezu. Kao da se ništa što je ta osoba učinila ne protivi međunarodnim ili američkim zakonima.“(1)
Kisindžera su tražili da mu sude.
Ali nisu uspeli da ga izvedu pred lice zemaljske pravde.
Luciferijanska „konkvista“ se nastavlja.
POTREBNA JE DUŠA
Rebeka Vest je, uoči Drugog svetskog rata, videla kuda ide čovečanstvo koje se našlo pred izazovom Adolfa Hitlera. Znala je da tehnika nije i ne može biti jedino rešenje. Tehnika može da pobedi Treći Rajh, ali, ako Zapad ne vrati svoju dušu, ta pobeda biće privremena, i novi Hitler će istupiti iz tmine. Potrebna je duša, koju je srela na Balkanu, među nama:“Ako Evropljani nemaju dušu makedonskog seljaka, naši životi su izgubljeni, i mi ćemo biti samo lisna vaš na ruži iščupanoj i bačenoj na đubrište. Sve što jesmo i činimo neće značiti ništa, sve što su naši preci bili i činili neće značiti ništa, ako nismo prirodno jednaki seljankama sa Skopske Crne Gore ili onima iz Bitolja, čiji prsti nikada ne zaboravljaju uzorak koji je drevna kultura stvorila kao simbol za ono što je otkrila o životu i smrti''.(1)
Borba se mora voditi – a duša je ključno oružje pred globalnim GULAGom. I mora se ići do kraja, jer crni magovi luciferijanske ideje o „zlatnoj milijardi“ neće odustati. Ipak, teši nas nada Rebeke Vest, iz „Crnog jagnjeta i sivog sokola“:''Stoga verujem da Gerdina imperija neće trajati dugo. Ali dok bude trajala biće strašna. A ono što će ostaviti za sobom kada bude prošla, takođe će biti strašno. Ne možemo se nadati ničem drugom osim neprestanim borbama za vlast među ljudima čije će umove tiranija i raskid sa evropskom tradicijom učiniti potpuno nepodesnim za vlast sve dok se, polako i mukotrpno, nacije i civilizacije ponovo ne uspostave.“(1)
Odatle iskaz engleske književnice, koji vredi pamtiti:“Često, kada razmišljam o invaziji, ili kada bomba odjekne u blizini, pomolim se:“Daj Bože da se ponašam kao Srbi““(1)
Daj Bože da se i mi, Srbi, u danima koji dolaze ponašamo kao Srbi.
1. http://www.srpskilist.net/files/pravo-ili-pravda.pdf
Ostale kolumne Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Izvor: Pravda
