Piše: dr Ivan Pajović
U Kini se uočava prava panika, jer su cene osnovnih proizvoda uzletele naglo naviše, u odnosu na prošli mesec čak 50 do 70%. Kinezi prave zalihe mesnih konzervi, suve hrane i žitarica. Najpopularnija pretraga na Internetu je: „Spisak namirnica za vanredne okolnosti”. Upravo po tako sastavljenim spiskovima razgrabljena je roba iz supermarketa.
Koliko god bilo čudno, takvu paniku isprovocirale su same kineske vlasti. Ministarstvo trgovine preko medija savetovalo je građane da naprave zalihe zbog nastupajućih vremenskih nepogoda, energetske krize i pandemije. Centralne vlasti savetovale su lokalnim vlastima da naprave zalihe za nastupajuću kriznu zimu i upravo je takva vest izazvala paniku kod građana koji su zabrinuti da se kriza može otrgnuti kontroli. Kina je inače veoma zavisna od uvoza prehrambene robe, a čini se da vlasti nisu sigurne da mogu obezbediti neophodnu spoljnu opskrbu. Zanimljivo je da u prethodnoj godini, u toku najveće korona-krize, ni takve panike, niti poziva na pravljenje zaliha nije bilo.
Starije generacije su u postojećoj situaciji uočile opasnost, budući da pamte velike talase krize, pa i glad. Još ima onih koji se sećaju velike gladi s kraja pedesetih godina prošlog veka koja je odnela milione ljudskih žrtava, a koja je isprovocirana postupcima tadašnjeg kineskog lidera Mao Ce Tunga, koji je rešio da sprovede zamisao zvanu „Veliki skok napred”. U pitanju je bila radikalna kampanja usmerena na utopijski preobražaj Kine iz ekstenzivne agrarne zemlje u kolektivizovanu i industrijalizovanu državu komunističkog tipa. Zamisao se završila katastrofalno uz nezapamćenu glad i stradanje stanovništva. Čini se kao da današnje vlasti Kine prave sličnu grešku, očekujući od građana da istrpe određene nedaće zarad svetle budućnosti, čiji dolazak ometa „podmukli Zapad”.
Veoma značajnu ulogu u nestašici hrane igra ograničavanje uvoza iz Australije. Kineske vlasti su rešile da kazne Australiju koja se drznula da stavi svoj potpis pod zahtev da se istraži uzrok pojavljivanja virusa Kovid-19. Kao rezultat – Kina je zapravo kaznila samu sebe. Australija je jedan od najvećih izvoznika mesa, žitarica i uglja u Kinu, roba od kojih kinesko tržište u mnogome zavisi, naročito kada je u pitanju meso, čija je proizvodnja u Kini nedovoljna. Nastala je i energetska kriza, jer je Kina prepolovila uvoz uglja iz Australije, ali nije uspela da nađe drugog prodavca tog energenta na svetskom tržištu.
Važan faktor koji je uticao na paniku je agresivna retorika Kine u odnosu na Tajvan. Veliki broj građana smatra da vlasti signaliziraju stanovništvu da pravi zalihe jer je na pomolu rat. Kinezi shvataju da bi u slučaju rata bili još oštrije izolovani od ostatka sveta. Očigledno da je trenutna situacija izazvana isključivo ponašanjem kineskih centralnih vlasti i nije posledica spoljnog faktora ili prirodnih uslova.
Kina izdvaja milijarde dolara za razvoj nuklearnog i raketnog naoružanja, čak u pustinjama pravi makete američkih nosača aviona koji služe za vežbu kako napadati prave brodove. U ovoj trci vlast je očigledno zaboravila na obične građane, koji će morati da plate cenu agresivne spoljne politike.
Uprkos spektakularnim makroekonomskim pokazateljima privrednog rasta, Kina pokazuje niz slabosti od kojih je postojeća kriza možda samo vrh ledenog brega. Strah da ova zemlja može postati novi svetski vojni i ekonomski hegemon za sada izgleda neutemeljen, budući da geostrateški protivnici Kine mogu ovu zemlju ugroziti na više načina, a jedan je najočigledniji – robni embargo na osnovne životne namirnice i energente.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 18, 2021
Izvor: Pravda
