Ovu izjavu dao je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski tokom razgovora sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Prema rečima šefa Ukrajine, takve mere će sprečiti energetsku krizu u Evropi. Pored toga, sagovornici su se dotakli ideje stvaranja regionalne platforme za jačanje energetske bezbednosti.
Kako je predsednik Centra za sistemsku analizu i predviđanje u Ukrajini Rostislav Iščenko primetio, ovo nije prvi put da ukrajinski predsednik daje takve izjave.
Posebno je naveo da njegova zemlja želi da sačuva tranzit ruskog gasa u Evropu preko svoje teritorije kako ne bi imala finansijske gubitke. A još ranije u Kijevu su javno priznali da bi hteli da odmah zaključe ugovor o tranzitu gasa kroz Ukrajinu, ne čekajući 2024. godinu, kada prestaje sadašnji ugovor sa Gaspromom.
„Ova izjava Zelenskog sama po sebi ne sadrži ništa novo. Već je govorio sa istom porukom pre mesec dana. Čak je i Gaspromu, Ukrajina zvanično ponudila da snizi cene i tako dalje. Jer Kijevu je potreban argument, potreban mu je veliki obim tranzita da bi 2024. godini, kada ugovor treba da se obnovi, mogao da preokrene ovu situaciju u svoju korist.
To je u pitanju, naglašava ekspert, a ne želja da se Evropa spase od energetske krize, a reči Zelenskog koje je izgovorio u razgovoru sa Fon der Lajen su diktirane. U stvari, gasni problemi Evropljana najviše se tiču ukrajinskog predsednika.
„Ukrajina treba da sačuva tranzit preko svoje teritorije po svaku cenu. Ali ovaj tranzit je sada efektivno nula od strane Rusije. U ovoj fazi, dodatni kapaciteti se više ne rezervišu. A u principu, Miler je već najavio da će posle konačnog puštanja u rad Severnog toka 2 kroz ukrajinski gasnotransportni sistem proći maksimalno 10 milijardi kubnih metara.
Ali za ukrajinski GTS to apsolutno nije dovoljno, jer čak i za njegov jednostavan rad sa nultom profitabilnošću potrebno je najmanje 30-35 milijardi kubnih metara tranzita“, objašnjava Iščenko.
Prema njegovim rečima, ukrajinske vlasti su već donele odluku da deo struktura GTS zemlje demontiraju i potom ih predaju u staro gvožđe. Tako pokušavaju da eliminišu neiskorišćene površine kako bi uštedeli.
Međutim, problem je što se istovremeno sa deonicama gasovodnog sistema eliminiše mogućnost snabdevanja gasom stanovništva u pojedinim regionima zemlje.
Ukrajina danas kupuje gas putem takozvanog virtuelnog reversa: uzima količinu iz tranzitne cevi i snabdeva potrebne regione, nakon čega gubitke nadoknađuje sopstvenim gasom proizvedenim na zapadu zemlje. Ali zbog zastarele opreme, troškovi održavanja GTS-a su izuzetno visoki i mogu se smanjiti samo dekomisijacijom pojedinih deonica.
„Što više seku cevi, to će više ljudi ostati bez gasa. Odnosno, proces degasifikacije Ukrajine je već počeo. Stoga Ukrajinci danas se predstavljaju kao spasioci Evrope iz energetske krize“, opisuje situaciju Rostislav Iščenko.
Vladimir Zelenski očigledno veruje da će jednostavni razgovori sa Ursulom fon der Lajen biti dovoljni da ruska strana preispita svoj stav. Međutim, ukrajinski predsednik zaboravlja glavno: takav tranzit je toliko neisplativ za Gasprom da čak i sada više voli da jednostavno plati odštetu Kijevu bez upumpavanja goriva u ukrajinski GTS.
„Gasprom sada ne pumpa kroz Ukrajinu čak ni 40 milijardi kubnih metara predviđenih sporazumom. U stvarnosti, on pumpa manje, a samo plaća za ostalo. A onda, kada se postavi pitanje produženja ugovora, ruska strana će razumno primetiti da joj to nije isplativo. I produžiće ugovor za maksimalno 20 milijardi kubnih metara, tako da postoji neka banalna rezerva“, kaže politikolog.
To je glavna greška Vladimira Zelenskog, koji ne razume da rusko odbijanje tranzita nije diktirano političkim, već čisto ekonomskim razlozima. A takav nesporazum će na kraju dovesti samo do toga da će sistem za transport gasa u zemlji jednostavno prestati da postoji.
„Čak i ako sada počnu da plaćaju dodatno za pumpanje, Gasprom ionako neće ništa pumpati. Ovo je stvar principa. Maksimum na šta će Gasprom biti spreman jeste da otkupi, eventualno, ostatke ukrajinskog GTS-a, ako do tada još budu ispravni, da bi jednostavno imao drugi alternativni put ka Evropi. Ova opcija je moguća. A nakon lansiranja SP-2, oni će otkupiti ove ostatke po jeftinoj ceni“, rezimira Rostislav Iščenko.
Izvor: webtribune.rs
